Како организатори наводе, вече посвећено Владићевом стваралаштву окупило је сараднике, пријатеље и поштоваоце његовог рада, уз разговоре о остварењима, сећањима и анегдотама са снимања, као и уз приказивање инсерата из чувених остварења овог сниматеља и директора фотографије.
- Сваки филм захтева своју слику и трудим се да сваки филм који снимам, ако могу, снимим другачије, јер фотографија мора да буде у функцији самог дела. Она не мора увек да буде лепа, може да буде и ружна, али мора да буде функционална баш за тај филм. Задатак сниматеља је да истражи које визуелне вредности може да употреби како би подржао идеју редитеља, од боје, линија и композиције, до дубине поља и покрета камере. То су невидљива средства која утичу на психологију гледаоца и помажу да филм буде оно што треба да буде - истакао је Владић.
Утиске о сарадњи са сниматељем и директором фотографије поделио је редитељ Милутин Петровић, члан Управног одбора фестивала.
- Раде није човек који камеру користи само да региструје оно што се налази испред ње, већ човек који прави слике. Бити са Радетом на снимању, бити са њим на терену и путовати са њим једно је од најлепших искустава које човек може да има - рекао је Петровић.
О Владићевим уметничким дометима говорио је филмски критичар и професор Божидар Зечевић.
- Ликовност Радослава Владића надалеко је позната. Његов сваки кадар је компонован тако да га можете посматрати као самостално уметничко дело, али никада науштрб целине филма. Он је увек умео да свој велики уметнички таленат подреди идеји редитеља, а управо је та способност једна од највећих вредности његовог стваралаштва”, изјавио је Зечевић.
Телевизијски монтажер, сценариста и редитељ Петар Јаконић истакао је Владићеву способност да у различитим поетикама испољи свој израз.
- Раде је аутор који је успевао да зароби свој израз и у туђим делима, и управо га то чини великим. Препознаје се његов рукопис и у веома различитим ауторским поетикама, јер је умео да свој уметнички сензибилитет уклопи у израз редитеља са којима је радио - навео је Јаконић.
Радослав Владић српски је сниматељ и директор фотографије који је током каријере која траје од 1970. године, остварио више од 1.5000 кинематографских и телевизијских дела различитих жанрова, међу којима је 50 дугометражних филмова, наводи се у саопштењу.
Неки од најистакнутијих наслова на којима је радио су „Вариола вера“, „Лепота порока“, „Бој на Косову“, „Браћа по матери“, „Време чуда“, „Тито и ја“, „Убиство с предумишљајем“ итд. За свој рад Владић је препознат и у иностранству. Како се наводи у саопштењу, његов експериментални филм “Кућа” („Тхе Хоусе“) део је архива Музеја модерне уметности у Њујорку, у оквиру програма „Еуропеан Авант-Гарде Цинема 1960–1980“. Осим тога, Владић је и члан Европске филмске академије.
Истог дана премијерно је приказана и прва епизода друге сезоне серијала „Век српског филма“, који је Образовно-научни програм РТС-а започео пре две деценије. Током прве сезоне снимљено је десет епизода, које су више пута емитоване на каналима РТС-а, а у међувремену, дигитализацијом великог дела Архива Југословенске кинотеке, као и проналажењем и откупом нових филмских записа, истраживачи су дошли до нових увида у развој српске кинематографије на почетку 20. века, наводи се у саопштењу.
Епизода која је емитована златиборској публици посвећена је српској кинематографији уочи и током првих месеци Првог светског рата.
Посебну вредност представљају филмски записи који сведоче о једном од најтежих периода српске историје, од којих поједини до сада нису били доступни широј јавности, истакнуто је у саопштењу.
Након пројекције одржан је и округли сто, на коме су о серијалу, историји српског филма и значају очувања филмске баштине говорили филмски критичар Божидар Зечевић, сценариста и доскорашњи уредник Културно-уметничког програма РТС-а, Саша Радојевић, и главни и одговорни уредник Културно-образовног програма РТС-а Милош Јанковић, који је и иницирао наставак серијала.
Овогодишњи НАФФИТ реализован је од 3. до 6. септембра уз подршку Министарства културе Републике Србије, Филмског центра Србије, Културног центра Златибор и општине Чајетина, док су пројекције филмова реализоване и у бисокопима у Прибоју и Новој Вароши.
Učitavanje komentara...