Posebno mesto u njegovoj profesionalnoj karijeri zauzima učešće u realizaciji kratkog filma „Dobro jutro, dobar dan, laku noć“ reditelja Puriše Đorđevića, snimljenog 2002. godine na Zlatiboru. Predrag je bio deo male, ali odabrane ekipe tadašnje TV Čajetina, koja je radila na ovom ostvarenju, nagrađenom na Međunarodnom festivalu autorskih filmova „Pogled u svet“ u Beogradu. Bio je to jedan od značajnih trenutaka njegovog snimateljsko-montažerskog puta, ali i potvrda vrednosti i posvećenosti ljudi koji su postavljali temelje medijskog stvaralaštva u Čajetini. Voleo je harmoniku, igrao u folkloru, bio član Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Čajetini…
Predrag je, pre svega, bio dobar čovek. Brižan otac, pažljiv suprug, odan kolega i neko na koga se u svakom trenutku moglo osloniti. Tih i nenametljiv, pravedan i odgovoran, umeo je da sačuva mir i onda kada okolnosti nisu bile jednostavne. Imao je redak dar da u pravom trenutku izgovori pravu reč, da svojim prisustvom umiri, a specifičnim smislom za humor izmami osmeh i onda kada nam nije bilo do smeha.
Njegova pažnja nije se ogledala u velikim gestovima, već u malim, svakodnevnim stvarima. U jutarnjoj kafi kojom nas je, kao koleginice, dočekivao, u brizi koju nije isticao, u spremnosti da pomogne i razumevanju koje nije tražilo mnogo reči. Možda nismo uvek znali šta nosi u sebi, jer je o svojim brigama retko govorio, ali smo znali da je tu. I da možemo da mu verujemo.
Otišao je iznenada, ostavljajući za sobom prazninu koju neće biti lako prihvatiti. Ostaće njegov rad, zajedničke uspomene, ali i ono najvrednije – sećanje na čoveka čija su dobrota, tihost i ljudskost obeležile naše dane.
Nedostajaće nam. Mnogo.
Za njim tuguju supruga Rada, deca Nađa i Nemanja, roditelji, brat, rodbina, prijatelji i kolege.
Kolege „Zlatibor pres-a“
Učitavanje komentara...