Matura-ispit zrelosti, i ono vreme kad breme jednog doba ponesemo sa sobom zatvarajući jedan krug u životu, krug temeljac, onaj potporni na koji se nižu nova slova, slova uspona i padova, sva utkana u knjigu pod nazivom „Život“. Vrlo bitan krug, krug jednog vremena odrastanja, obrazovanja i traganja sa više nepoznatih... ni malo lak ali ipak lep, prepun naive, ideala, slobodarskog duha, sve ono što mladost sama po sebi nosi. A mladost tako lepa, čista i nesavršena, buntovna, tako prolazna i bespovratna, kada prođe, u sećanjima navire i traži da se vrati makar na tren, da srce zaigra, da se duša zadovolji, u lepoti igre i žara vraća onaj istinski osmeh, osmeh jedne naive i slobode, skidajući okove od života sazdane.
Ta istinska potreba, za druženjem, energijom koja se prepoznaje iz vremena mladosti i đačkog doba, okupila je ove godne maturante Srednje poljoprivredne škole sa domom učenika „Ljubo Mićić“ iz Požege koji su svoj maturski ispit zrelosti polagali školske 2000/2001. godine. To je bila prilika da se posle dužeg perioda, susretnu one đačke duše koje pamte period školovanja i sve ono što ga je obeležilo. A obeležilo ga je jedno vreme neizvesnosti, velikih društvenih previranja, strašnog bombardovanja i period petooktobarskih promena. To je vreme kada se prelazilo iz jednog veka u novi vek i milenijum, sa mnogo očekivanja, vrlo težak i nepredvidiv period. Ali svako vreme ima svoje breme pa tako i to breme đaci ove škole su nosili, svako na svoj način i bez obzira na sve anomalije u društvu, u školu se išlo i učilo. Neko je toj obavezi pristupao veoma odgovorno i sa ambicijom a opet neko i nije, ali se taj pristup valorizovao kroz ocene, to se pamtilo po zahvalnicama i priznanjima, a opet i po popravnim ispitima i vraćanjem na ponovljanje gradiva ili razreda. Nije bilo lako ni malo jer ni očekivanja nisu bila mala. Sam program škole bio je takav da je obuhvatao dosta stručnih predmeta koji su se oslanjali na prirodne i tehničke nauke. Neki od tih su poljoprivredna mehanizacija, mašinski elemetni i tehničko crtanje, agrohemija, biohemija, anatomija i fiziologija domaćih životinja, mnoštvo agronomskih i veterinarskih predmeta kao i predmeta vezanih za poznavanje i preradu hrane,pri tome gde kroz program škole nisu bile zanemarene ni društvne nauke, koje su uglavnom bile pod nadzorom dobrih predavača i pedagoga. Tu generaciju obeležila je sjajna plejada profesora iz opštih i društvenih predmeta i to profesorka srpskog jezika i književnosti, kao i profesorke stranih jezika, a pamte se predmeti istorije, geografije, filozofije i sociologije koji nisu zaostajali u kvaltetu predavanja i kriterijuma prilikom ocenjivanja. Škola je negovala sport kroz fizičko i zdravstveno vaspitanje, a kroz taj predmet i discipline koje su obeležile pojedince u generaciji, u košarci, streljaštvu, stonom tenisu, atletici i gimnastici. Program je obuhvatao na svim smerovima dosta časova iz fizike, kao i iz više hemija, a na prehrambenom smeru i matematike, elektrotehnike i termodinamike. Bilo je predmeta da na kraju školske godine iz predmata bude jedna ili nijedna petica, a učenika po odeljenjima svih smerova kroz godine bilo je u proseku 35. Tu generaciju četvorogodišnjih smerova obeležili su smerovi poljoprvredni tehničar jedno odeljenje, dva odeljenja veterinsrskog tehničara i jedno odeljenje prehrambenog tehničara. Profesori koji su obeležili razredno starešinstvo ove generacije su bili Paraskeva Mihajlović, Milovan Vuksavnović, Mirjana Popović, Gordana Stević, Danica Tošić i Spomenka Jovićević. Praktična nastava se odvijala u skladu sa programom škole mada su zbog svih okolnosti improvizacije bile neminovne. I pored toga praksa je bila obavezna i neispunjavanje obaveza je bilo kažnjvano kako ocenama, tako vrlo često i angažovanjem na poljoprivrednoj ekonomiji i to vikendima ili posle nastave. Jedna specifičnost u nastavi je bila ta da su đaci ove škole svih smerova kako četvorogodišnjih tako i trogodišnjih bili u obavezi da pohađaju letnju prasku u periodu od dve nedelje, koja je bila uslov i pored završenog razreda za upis u sledeću godinu. Ta praksa je obuhvatala rad vezano za sve poslove na poljoprivrednoj ekonomiji i to čišćenje štala, rad u polju, okopavanje, plašćenje, branje voća i druge poslove koje su radili svi jer se izvlačenje od tih poslova gledalo sa prezirom kako od đaka tako i od profesora. Generaciju su obeležili đaci koji su u velikom procentu, direktno bili povezani sa selom, iako ne mali broj i onih koji su zbog ljubavi prema životinjama, veterini ili hrani upisivali ove smerove, a bili su iz gradskih sredina. Taj spoj, toga vremena, bio je vrlo značajan, jer se nakon nekog perioda gubio taj jaz između ruralnog i urbanog, gde su svi učili jedni od drugih što je menjalo svest u pozitivnom smislu. A činjenica da su školu upisvali đaci iz svih krajeva Srbije činilo je ovu izmešanost vrlo posebnom povezujući različite krajeve kroz poznastva, i prijateljstva i posle završenog školovanja. Nakon mature sklopljeni su i brakovi koji su se održali i do danas. Neki su posle maturiranja svoje mesto našli u poljopirivredi kao dobri upravljači sopstvenim gazdinstvom, neki kao dobri preduzetnici, neki u sutruci i sa srednjom školom, posebno u oblasti veterine, dok su u ne malom broju neki nastavili dalje školovanje u oblasti poljoprivrede, prehrambene tehnologije, veterine, medicine, a neretko i u drugm oblastima kao npr. ekonomiji, bezbednosti, kriminalistici, sportu i pedagogiji. Kako god velik broj ovih maturanata postali su ljudi koji žive pošteno od svog rada negujući vrednosti koje su stekli učenjem i u ovoj školi.
Taj ceo put koji je pređen kroz školovanje u „Ljubi“ učinio je da se ovim okupljanjem ožive uspomene, kroz sećanja... na domski život, putovanja do škole, na vozove koji kasne, švercovanja u prevozu, stopiranja na Ariljskoj rampi, grube konduktere, kašnjenja na prve časove, profesorske prekore, disciplinske mere, na sećanja na otimanje svoga prostora i kutka u Kifu i Mu, uzvraćene i neuzvraćene ljubavi, uz sećanje na sve one školske drugare i profesore koji su trajno napustili ovozemaljski svet, a koji su u sećanjima tu bili, koji su pomenuti, čuvajući uspomenu na njih od zaborava. Veče za pamćenje obeležno je u Hotelu „Siesta“ u Krčagovu, a toj pozitivnoj atmosferi doprineo je i Akustik bend uz sjajan vokal Nađe Đoković iz Užica. Kao i u životu uvek se odvajaju oni pojedinci koji su pokretači, a ovoga puta to je bio bivši maturant škole, organizator Ivan Peković koji je zajedno sa bivšom maturantkinjom i prvakinjom recitacije u Poljoprivrednoj školi, Katarinom Vesović-Drakula, otvorio pozdravnim govorom ovo divno druženje i maturski žur.
Autor: Ivan Gujaničić
Učitavanje komentara...