Na međunarodnom Svetosavskom književnom konkursu za učenike osnovnih i srednjih škola iz Srbije, Republike Srpske i dijaspore koji organizuje Društvo “Sveti Sava” iz Beograda prvu nagradu osvojila je Kristina Milanović iz užičke Medicinske škole. U ovogodišnjoj konkurenciji bilo je 140 radova, a već po tradiciji na ovom konkursu je visok kriterijum za ocenjivanje gde se vrednuje jezički stil, doživljenost emocija, pristup temi i uzrast.
-Tema koju sam izabrala je “Predanje Svetog Save Osvećenog – čudesni darovi neba i zemlje”. Neobična tema jer se odnosi na predanje Svetog Save (Osvećenog) do Svetog Save (Srpskog). Zanimljiva mi je bila ta brojka od sedam vekova koja nas povezuje, spaja ili razdvaja ta vremena-rekla je za “Vesti” Kristina.
Spojila sam ta dva predanja u jednu celinu i u jednom dahu sve napisala. Ali trebalo je sve to da se “slegne”i danima je o tome razmišljala.
-Značajne su bile informacije koje sam dobijala od profesorke srpskog jezika i veroučitelja.To nije klasična inspiracija u smislu “sesti i napisati” već je potrebno vreme da se sve to oseti, jer prvenstveno mi je emocija izuzetno važna u radu.-
Za rezultate konkursa pre Savindana saznala je slučajno i kako kaže imala je osećaj kao da je prvu put dobila nagradu. Podsetimo, da je na prošlogodišnjem konkursu osvojila treće mesto.
U razgovoru za uspehe kaže da -koliko se njima treba ponositi, s druge strane treba ih i potisnuti radi daljeg stvaranja-. Dodela nagrada bila je u Narodnoj biblioteci Srbije i u okviru programa na prigodnoj svečanosti pored kulturno-umetničkog dela uz besede o Svetom Savi, prvonagrađeni učenici čitali su svoje radove.
-Na dodeli poseban utisak na mene su ostavili ljudi koji su nam prilazili i govorili svoja zapažanja o radovima.To je veća nagrada nego samo priznanje, jer tek onda shvatimo koliko smo napisali dobar rad. Meni su sa oduševljenjem govorili o radu, čak je bilo i suza. A dobila sam ponudu i da se moj rad objavi u zborniku-objasnila je naša sagovornica.
Nagradu čine knjige i diploma, a s obzirom da Društvo Sveti Sava ima podršku Ministarstva prosvete, nagrađeni učenici mogu da konkurišu za različite stipendije.
-Zadovoljna sam što se tiče ove nagrade i verujem da je podsticaj za moj dalji rad i napredak. Dobila sam savet da ne treba da prestanem da pišem i da se uvek mogu spojiti različite profesije i pisanje.
Upitana šta bi poručila svojim vršnjacima navodi da zapisuju svoje misli jer živimo u svetu skraćenica, brzog razgovora i sve manje se neguje živa reč. Moramo širiti veru i osvrnuti se na naše pretke da bismo stigli do vrha, zaključila je Kristina.
Po završetku srednje škole planira da upiše studije medicine, a na osnovu ove nagrade na republičkom takmičenju imaće pravo da konkuriše za gradsku stipendiju.
Kristina u razgovoru posebno ističe zasluge profesorke Valentine Zlatanović Marković za uspehe učenika. Ovo je deveta nagrada koju osvaja sa učenicima na republičkom konkursu. To je pokazatelj njenog rada sa učenicima koji ne ulaže samo u nagrađene, nego i u sve ostale kako bi delili motiv svetosavlja i emociju.
Važno je reći i da profesor koliko može da nas podstakne, toliko može i da potisne u nama osećanja i kreativnost. Nije bitan samo formalan rad na času, jer književnost je život i ono o čemu mi govorimo. Svako delo je proživljeno, kroz reči velikih mislilaca, a mi to ispoljavamo na svoj način. Za sve to zaslužna je profesorka Valentina-naglasila je Kristina.
Odlomak iz nagrađenog rada
Iz Svete zemlje na Svetu goru, iz života Svetog Save Osvećenog (Jerusalimskog) – u život Svetoga Save (Srpskog), iz predanja u istoriju srpskoga roda i poroda. Od Svetoga Save Osvećenog do našeg Svetog Save – sedam vekova, od Svetoga Save do nas, danas – sedam vekova. Ima čudesne lepote i tajne u toj simbolici brojeva! Vezaše nas vekovi i reči, spojiše se kamen i pustinja, zvuci i mirisi, slike beduina koji trče za autobusima i mašu hodočasnicima na putu za manastir Svetoga Save Osvećenog. A ja videh dečija nasmejana lica, i čuh zov daleke molitve u stenovitim kelijama moga Svetitelja Save dok je boravio na ovim prostorima. Po predanju, behu tu srpski monasi. Zato i mi dolazimo.
Iznose čudotvornu datulu, biljku koja se daje nerotkinjama. Neka se rodi život! Misli mi odoše ka vinovoj lozi koja raste na grobu Svetog Simeona na Hilandaru. Kako je sve na svetu povezano Božijom ljubavlju! Predajem se molitvi koja spaja nebo i zemlju. Osećam veliku zahvalnost za ove trenutke sreće! Koliko ima tih nevidljivih veza prošlosti i budućnosti!
Osećam toplinu, vidim prostranstva, čujem zvuke nebeskih molitava, dodirujem besmrtnost. Na mojim krilima je život. Uočila sam jedan put. Imam samo još jednu misao. Tiho se u sebi molim – Svetitelju oče naš Savo, moli Boga za nas!
