U Narodnoj biblioteci Užice, otvorena je izložba minijaturnih knjiga iz fonda stare i retke knjige Narodne biblioteke Srbije pod nazivom „Minijatura na zrnu graška“. Izložbu, koju čini 38 eksponata- minijaturnih knjiga, što je samo deseti deo fonda, otvorila je Gordana Gavrić, posebna savetnica ministra kulture i informisanja Republike Srbije, dok je o samoj izložbi govorio njen autor dr Dejan Vukićević, bibliotekar savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije. Užice je 32 grad u Srbiji u kojem ova izložba gostuje do 20. marta.
Po rečima dr Dejana Vukićevića, izloženi eksponati su reprezentativni primerci fonda Narodne biblioteke Srbije po tome što su nekoliko knjiga najmanje, to su ultra mikro mini knjige od šest puta šest milimetara, izašle u Nemačkoj u manjim tiražima, jedna povodom 500 godišnjice Gutembergove štamparije, a druga povodom Olimpijskih igara 1982. godine. Najzanimljivija, biser zbirke Narodne biblioteke je minijaturna knjiga „Ratni manifest kralja Franja Josifa I“ iz 1914. godine koja je ujedno i najstariji eksponat. Ostale su odabrane od rečnika koji su često objavljivani kao minijaturne knjige kao što su u ovom formatu objavljena i neka dela beletristike Dositeja Obradovića, NJegoša, pesme Alfred de Misea, Edgar Alan Poa, ali i dela, na primer, Kanta. Zbirku minijaturnih knjiga Narodne biblioteke, inače, čine pored domaćih i ruske, francuske, engleske i poljske minijaturne knjige.
-Najveći korpus čine dela Karolja Andruška poznatog grafičara, ekslibriste, izdavača minijaturnih knjiga koji je za života čak 270 ovakvih izdanja uradio- rekao je između ostalog Vukićević i ukazao da izdavač posebno oprema ove, naročito, ultra mini mikro knjige da bi se lakše čitale, tako što ih spakuje u staklenu posudicu na čijem je dnu lupa pomoću koje ih je moguće čitati. Maksimalna dimenzija za minijaturnu knjigu je 10 cemntimetara koliki je i katalog za ovu izložbu.
-Štampanje minijaturnih knjiga značilo je neku vrstu prestiža štampara da pokažu da mogu, da su vešti jer ova knjiga mora da bude odštampana, priprema mora da bude urađena kao za klasičnu knjigu i ne može se ručno raditi – kaže dr Dejan Vukićević i ističe da je tradicija izdanja minijaturnih knjiga stara, bezmalo, koliko i štampane knjige, uopšte. Prvu takvu knjigu objavio je Gutembergov učenik Peter Šefer 1468. godine „Diurnale mogantinum“, u dimenzijama 94 puta 65 milimetara. Iako su jedno vreme bile vrlo popularne, zašta je posebno zaslužna Marija Antoaneta, koja je imala običaj da ih nosi u rukavici, izdavačka i tipografska praksa minijatura nije uzela većeg maha, izuzev u Sovjetskom Savezu. Najmanjom štampanom knjigom smatra se „Azbuka u slikama“ Egona Prugmajera objavljena 1971. u Lajpcigu u čast međunarodne izložbe knjige kao umetničkog predmeta čije su dimenzije tri puta dva milimetra.
Gordana Gavrić, posebna savetnica ministra kulture i informisanja Republike Srbije, otvorila je izložbu, rekavši da je ona veoma važna, jer prezentuje široj javnosti zanimljive knjige koje su pravi rariteti.
-Ovde je prikazana kulturna knjiška baština, uglavnom iz 20. veka koju baštini fond Narodne biblioteke Srbije, ali ove knjige imaju svoju mnogu dublju prošlost. Čini mi se da su prvi začeci minijaturnih knjiga nastali u velikim kulturama Egipta, Mesopotamije, Maja, Inka, u velikoj kineskoj kulturi i drugim civilizacijama starog sveta. U to vreme knjige su se pisale na najrazličitijim materijalima. Čak su se urezivale u poludrago kamenje, kao što su to radile Maje u žadu ili su se pak u jeftinijim materijalima zapisivali pojedini segmenti značajni za određene civilizacije. U Egiptu su se učili da zapise beleže na fragmenitima keramičkih posuda. U srednjem veku, što je svojstveno i našoj kulturi, bili su značajni molitvenici koje je hrišćanski narod brižljivo čuvao i nosio poput ampulica sa čudesnim mirom i oni su uvek bili uz njih – rekla je Gordana Gavrić.
