Građani su osnovni motor razvoja. Ljudski kapital je najznačajnija vrednost svake zajednice i zato on mora da se čuva, neguje, u njega mora da se ulaže. Ako se ta činjenica ne prepozna dovoljno i na vreme on se kruni i nestaje, a taj proces ugrožava samu egzistenciju zajednice, rekla je za „Vesti“ Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost koji je nedavno započeo realizaciju projekta „Od mog grada mojoj zemlji“. Prva debata u okviru ovog projekta održana je u Užicu.
Jedna od aktivnosti Beogradskog fonda za političku izuzetnost, čija ste predsednica, jeste i početak realizacije projekta „Od mog grada mojoj zemlji“ posvećenog razvoju Srbije, a u okviru kojeg je održana i prva lokalna debata u Užicu. U čemu je značaj ovog projekta?
-Od svog osnivanja 2003. Beogradski fond za političku izuzetnost je posvećivao značajnu pažnju razvojnim projektima. Velik broj debata, kao i druge aktivnosti, organizovali smo širom Srbije. Verujemo da demokratski poredak mora da porazumeva i istinsku decentralizaciju, da je aktivno učešće građana u javnom životu ključno za održivi razvoj svake zajednice. “Od mog grada mojoj zemlji” je projekat koji smo mi osmislili, a podržava ga Nemačko društvo za međunarodnu saradnju – GIZ. Osnovna ideja projekta je da podstakne što sve obuhvatniji razgovor o razvojnim potencijalima gradova, da se u tim razgovorima poseban naglasak stavi na ulogu građanki i građana kao ključnih aktera u osmišljavanju i sprovođenju razvojnih politika na lokalnom nivou. Nadamo se da će ove aktivnosti podstaći i široku javnu debatu o razvojnim prioritetima cele Srbije.
Kako ocenjujete debatu u Užicu?
-To je bila prva u nizu debata u osam gradova. Skup u Užicu je, po mišljenju našeg tima, bio veoma važan jer je, pre svega, ukazao na potrebu da se prestavnici različitih struktura sastaju i podele svoja viđenja kako pristupiti mogućnostima i teškoćama razvoja, da zajedno tragaju za neiskorišćenim potencijalima svog kraja. Da kroz te razgovore povrate poverenje koje je često narušeno između različitih struktura, kao i između građana i institucija.
Šta biste izdvojili iz ove debate?
-Ukazivanje na značaj očuvanja i razvoja specifičnih vrednosti grada, njegov identitet koji može da bude jedna od bitnih poluga razvoja: od Potpećke pećine do hidrocentrale na Đetini izgrađene po Teslinim planovima svega pet godina posle one na Nijagarinim vodopadima; od razvoja organske proizvodnje do ženske zadruge za ruralne proizvode“Zdravčica”, a pre svega, prepoznavanje ogromnog značaja obrazovanja i kulture kako bi se očuvao urbani karakter Užica.
Da li ste podstakli dijalog o razvojnim potencijalima ovog grada?
-Mi smo podstakli da se ljudi okupe oko jednog stola. Sve ostalo je rezultat razgovora samih učesnika. Nadam se da će se taj dijalog nastaviti i bez našeg prisustva, a mi nameravamo da sve te dijaloge predstavimo, u najbližoj saradnji s našim lokalnim partnerima, na završnoj nacionalnoj konferenciji u Beogradu.
Da li je debata u Užicu dala, da li je mogla dati, konture potencijala razvoja grada i osnovne pravce razvoja?
-Debata je bila samo prvi korak u nastojanju da se ovakvi razgovori prepoznaju kao nužnost da bi se razvoj sopstvene sredine učinio najznačajnijom temom za sve njene građane. Dijalog je bio veoma živ i dinamičan, vođen iskusnom rukom gospođe Ruške Dabić, kojoj zahvaljujem na njenom ogromnom doprinosu celom događaju.
Koja pozicija u svemu ovome, pripada građanima?
-Ogromna, jer su oni osnovni motor razvoja. Ljudski kapital je najznačajnija vrednost svake zajednice i zato on mora da se čuva, neguje, u njega mora da se ulaže. Ako se ta činjenica ne prepozna dovoljno i na vreme on se kruni i nestaje, a taj proces ugrožava samu egzistenciju zajednice.
Da li je ova debata pokazala da može biti podsticaj i drugima?
-Mi ćemo rezultate svake debate, s naglaskom na predloge koji su u tim debatama konkretizovani, predstaviti u publikaciji koju spremamo od samog početka ovog projekta. U toj knjizi ćemo predstaviti svaki grad ponaosob sa zaključcima debata, kao i rezultate istraživanja koje naši partneri obavljaju u svim mestima obuhvaćenim projektom. Debata u Užicu će sigurno i nama i našim partnerima u drugim gradovima biti i pomoć i podsticaj u organizovanju narednih događaja.
Postoje li prepreke u pokretanju dijaloga bilo koje vrste kod nas pa i u konkretnom slučaju – o razvojnim potencijalima lokalnih zajednica?
-Već u Užicu smo naišli na prvu prepreku: neodazivanje privrede. Moraćemo mnogo više da radimo da bismo ih ubedili da su i za njih ovakvi dijalozi važni, da jedan dan proveden u razgovoru sa ostalim strukturama u gradu nije ni izgubljeno vreme a ni izgubljen novac – naprotiv.
Šta sledi posle debata? Koji su benefiti za lokalne zajednice, od ovog projekta i kada se mogu očekivati, kako će se oni moći izmeriti?
-Mi se svi nadamo da će osnovni benefit biti da će ljudi videti koliko su im ovakvi razgovori važni, da ruše barijere i pomažu različitim akterima da se bolje prepoznaju. Jedna od učesnica naše debate je to formulisala ovako:”Mi iz civilnog sektora i donosioci odluka smo često na istoj strani a da toga nismo svesni.” Ako se razgovori nastave benefit će biti više zajedničih napora koji moraju dovesti i do rezultata za celu zajednicu. I da konkretizujem moguće dobiti na primeru – u razgovoru je konstatovano da je jedan od osnovnih problema svakodnevnog života u gradu sužavanje javnog prostora. Trotoari su često neprohodni za pešake zbog parkiranih automobila, tako da su i roditelji prinuđeni da guraju dečija kolica kolovozom što predstavlja, između ostalog, i bezbednosni problem. Dakle, takva situacija zahteva pored izgradnje novih parkirališta i napor svih da se javni prostor brani i odbrani. Bez njega sam grad gubi svoj urbani karakter na koji su Užičani posebno ponosni.
Koliko projekat vremenski traje?
-Ukupno dve godine.
Beogradski fond za političku izuzetnost osnovan je 2003. godine. Kako biste ocenili rad Fonda u proteklom periodu, jeste li zadovoljni postignutim i šta je obeležilo ovaj period rada?
-Uspeli smo da za skoro 17 godina rada organizujemo preko 1500 seminara, studijskih putovanja, okruglih stolova, simpozijuma, konferencija širom Srbije, Balkana, pa i van našeg regiona koji su, pre svega, bili u funkciji obrazovanja ljudi u javnom životu, uspostavljanja dijaloga na veliki broj tema koje su značajne po sebi, ali i za izgradnju komunikacije među često suprotstavljenim stranama. Usmerili smo napor na izgradnju kapaciteta donosilaca odluka, pre svega, u predstavničkim telima: od lokalnih skupština do parlamenta. Posebnu pažnju smo posvetili podršci angažmanu žena na javnim poslovima. Organizujemo s Beogradskim centrom za bezbednosne politike i Evropskim pokretom Srbije, po mišljenjima mnogih uglednih učesnika iz sveta i regiona, najznačajniju konferenciju na Balkanu posvećenu međunarodnoj politici i bezbednosti – Beogradski bezbednosni forum, koji će ove godine obeležiti desetogodišnjicu.
Osećam veliko zadovoljstvo što imamo na stotine polaznika naših programa širom Srbije pa i regiona koji ostaju deo naše “porodice”, i koji su nam glavna podrška i kada radimo projekte kao što je “Od mog grada mojoj zemlji”. A posebno mi je drago što je do sada u našoj organizaciji radilo više desetina sjajnih mladih ljudi, koji su danas u raznim značajnim domaćim i međunarodnim organizacijama, što je ogromna većina i dalje u Srbiji i što i sada radim s timom sjajnih saradnica i saradnika s kojima i najzahtevniji zadaci izgledaju kao sjajan novi izazov.
Šta može biti izuzetno u politici?
-Sve što je usmereno na opšte dobro, i svi oni koji su spremni da uče, te da svoj patriotizam dokazuju ulaganjem u svoju zajednicu a ne u svoje parcijalne interese.
Vama je na ovom projektu partner ženska organizacija „Ženski centar“ Užice. Kako, uopšte ocenjujete sadašnji položaj žene u Srbiji s obzirom da živimo u veoma turbulentnim vremenima? Koliko položaj žene u jednom društvu zavisi od stepena njegove ekonomske razvijenosti i demokratičnosti?
-„Ženski centar” Užice poznajem od osnivanja i cenim njihove napore na osnaživanju žena i naročito na svemu što su učinile da pomognu ženama na selu. One su praktično pomogle osnivanju prvih ženskih organizacija u selima južno od Save i Dunava. Kada je reč o položaju žena u Srbiji mnogi podaci pokazuju da su sve krize, pa i ova globalna ekonomska kriza s kraja prošle decenije, veoma pogodile žene naročito one koje su izgubile posao, a da su u starosnoj grupi od 50 pa naviše. Nažalost i nasilje nad ženama je još uvek veoma prisutno, svake godine beležimo zastrašujuće cifre zlostavljanih i ubijenih žena. O rodnoj ravnopravnosti se govori ali rodno senzitivno obrazovanje je još uvek u povoju, a mediji ne prezaju od najvulgarnijih napada na žensko dostojanstvo. U posebno su osetljuvoj situaciji žene koje su aktivne na javnoj sceni, naročito na lokalu. Istraživanje Poverenice za jednakost svedočilo je o izuzetno malom broju žena u rukovodstvima mesnih zajednica i lokalnih samouprava. Iako je sa uvođenjem kvota u predstavničkim telima situacija pomerena na bolje, ostaje još jako mnogo posla u postizanju pune ravnopravnosti žena i muškaraca, kako je predviđeno našim Ustavom.
