Strah je prirodna i očekivana reakcija na realnu opasnost. U tim momentima reagujemo po principu “bori se ili beži”, što dovodi do niza fizioloških reakcija ( ubrzanje rada srca, povećan protok krvi kroz mišice…), što generalno priprema pojedinca za borbu ili bežanje od opasnosti i to omogućava opstanak jedinke.
U ovoj situaciji epidemije virusa korona može biti i pozitivan, ukoliko je dobro kanalisan, da nas podstakne da uradimo sve preporučene mere zaštite kako bismo zaštitili i sebe i svoju okolinu- ističe dr Maja Lazić, specijalista psihijatar, načelnica Službe psihijatrije Opšte bolnice Užice.
Kod anksioznosti se dešava ista fiziološka reakcija, ali ona nastaje kao rezultat katastroficne interpretacije pomenute situacije.
Panika ili panični napad je takođe rezultat katastrofiziranja, ali je intenzitet fizioloških manifestacija dosta jači i intenzivniji.
Šta je najopasnije i na šta vi kao stručnjak ukazujete?
Svakako, neophodno je sprečiti prenaglašenu anksioznost i izbeći paniku. Zabrinutost pa i određena doza straha, može da bude, kao sto sam već pomenula pozitivna, samo do te mere dok ne remeti svakodnevno funkcionisanje pojedinca.
Šta reći ljudima koji su uplašeni?
Katastrofiziranje je jedan od disfunkcionalnih mehanizama razmisljanja, koji vodi povećanju straha, pa i nastanku panike. Predviđanje samo negativnih ishoda, zanemarujući druge opcije, svakako nisu rešenje, jer time samo “dolivamo ulje na vatru” i stvaramo začarani krug.
Dakle, šta uraditi? Ono što je u našoj moći i što možemo na neposredan način:
– Informišite se iz pouzdanih izvora informacija i budite umereni u tome
– Bavite se mentalnim sadržajem koji će vam okupirati pažnju i skrenuti misli
– Kontaktirajte sa prijateljima i porodicom sredstvima koja su vam na raspolaganju
– Razgovarajte sa ukućanima
– Budite fizički aktivni iako ste u izolaciji
Koliko je solidarnost važna i za naše starije sugradjane koji su sami u kucama i nemaju ni sa kim komunikaciju?
Veoma je važno da budemo solidarni u ovim trenucima i da što je više moguće izađemo u susret i pomognemo našim starijim sugrađanima. Njima će to puno da znači, kako bi sačuvali svoje zdravlje. A svakako im se daje do znanja da neko brine o njima i da misli na njih i njihovo dobro.
Koje su vaše preporuke za sve?
Pre svega da radimo na očuvanju svoga zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog. Prethodno navedene savete nije loše ponoviti. Dakle, redovno informisanje od strane relevantnih izvora i u određenoj meri. Okupiranje misli nekim drugim sadržajima ( čitanje knjiga, učenje stranih jezika, gledanje filmova i serija, dokumentarnih sadržaja). Iskoristiti vreme za savladavanje neke veštine za koju prethodno nismo imali vremena.
Šta savetujete onima koji su u izolaciji i samoizolaciji?
Važno je da u izmenjenim uslovima naprave strukturu svoga dana. Uslovi su izmenjeni ali to ne znači da ne treba da se bavite onim što ste i do sada radili samo da to prilagodite datoj situaciji.
Možete se posvetiti nečemu za šta ste priželjkivali da imate više slobodnog vremena. Sada je za to prilika. Komunicirajte sa prijateljima i porodicom. Koristite i drustvene mreže, ali ne kao izvor informacija već za drugu, relaksirajuću vrstu sadržaja. Ako niste, uvedite fizičku aktivnost kao obavezan deo dana. Izbegavajte zastrašujuće i apokaliptične sadržaje i birajte lepše teme za okupiranje pažnje.
Da li biste nešto posebno izdvojili s obzirom da ne znamo da kada će epidemija i vanredno stanje da traje?
Ukrotite svoj strah uz pomoć uma, paniku sa strpljenjem i nesigurnost znanjem. Sada svi imamo priliku da naučimo mnogo o higijeni i sprečimo širenje mnogih bolesti u društvu.
Ne bojte se činjenica. Operite ruke. Otvorite svoje srce.
I najvažnije
OSTANITE KOD KUĆE, podsetila je dr Lazić.
