Učenici David Petronijević, četvrti razred i Boris Petrić, drugi razred Tehničke škola „Radoje Ljubičić“ u borbi protiv COVID-19 pokazali su veliku spremnost da pomogu. Oni su volonteri Crvenog krsta Užice, a kako navode iz novinarske sekcije Nataša Janković i Nada Mićić, iz „Petlje“ svima pokazali koliko naše malo nekom može značiti mnogo. Prenosimo njihovu priču u kojoj navode-postali smo volonteri Crvenog krsta u osnovnoj školi, oko šestog razreda, a Boris i ranije. U početku, najveći motiv bio je druženje i upoznavanje sa ostalim drugarima iz grada. Kasnije smo počeli da izlazimo na teren i da učestvujemo u raznim akcijama. Tek tada smo shvatili koliko je važno i lepo pomoći nekome kome je ta pomoć stvarno potrebna. Mi smo jedna od retkih organizacija koja je najaktivnija onda kada je najteže, najpotrebnije i uvek smo tu za naše ljude.
Navode kako su funcionisali za vreme policijskog časa i kako su pomagali starijim sugrađanima. Kada dođemo u Crveni krst, oko osam sati, svi doručkujemo i posle toga tri ili četiri tima izlaze na teren, dok jedan tim ostaje u bazi. Oni primaju pozive od svih građana starijih od 65 godina i onih kojima je potrebna pomoć. Kada im zatreba nešto od namirnica, oni to zapisuju i putem mejla šalju u market ili apoteku. Marketi i apoteke, kad prime mejl, spakuju sve od namirnica i čekaju da dođe ekipa, koja je na terenu, da preuzme i dostavi na kućnu adresu. Pored toga delimo pomoć i svim socijalno ugroženim ljudima, koji su stariji od 65 godina. Oni primaju posebne pakete hrane i higijene dva do tri puta nedeljno. Pored toga, jednom nedeljno ustajemo u tri sata ujutru kako bismo obezbedili maske i rukavice penzionerima koji od četiri do sedam sati imaju pravo da izađu u nabavku. Kada istekne vreme namenjeno penzionerima, vraćamo se u bazu na doručak i nastavljamo radni dan sasvim normalno, sve do 15 časova. Najčešće nas kontaktiraju stariji od 65 godina i najčešće traže osnovne namirnice za život: brašno, jaja, ulje, kvasac, meso, mleko-priča David o periodu vanrednog stanja.
Nismo našli u situaciji da ne uspemo da dođemo do nekog. Dešavalo nam se da ih ne pronađemo kod kuće, pa onda nastane mali problem, ali sve se to vrlo brzo reši. Ostavimo pomoć kod komšija ili vratimo namirnice u Crveni krst, pa ih isporučimo kasnije. Za vreme vanrednog stanja pokrivali su područje Grada Užica i opštinu Sevojno.
Naši roditelji su veoma ponosni zbog truda koji posvećujemo jako lepom „poslu“ kojim se bavimo. Zabrinuti su za nas , ali opet imaju neku sigurnist, jer su u našoj organizaciji svi jako odgovorni.
Boris i ja, pored volontiranja u Crvenom krstu, pomažemo i našim komšijama i porodičnim prijateljima koji ne mogu sami ili nemaju koga da pošalju po pomoć.
Trudimo se da redovno pratimo nastavu. Istina je da profesori dosta zahtevaju od učenika, ali većina profesora nam progleda kroz prste i oslobode nas nekih zadataka. Veoma teško sve postižemo, jer volontiramo svakog radnog dana. Uveče smo jako umorni, pa najčešće školske obaveze obavljamo preko vikenda. Zadaci nam se namnože, pa nam ovaj način rada otežava funkcionisanje.
Nije potreban preveliki motiv da bismo učinili dobro delo, da bismo pomogli nekome. Neophodno je malo saosećanja za sugrađane kojima nije sve na dohvat ruke. Redovno učlanjenje u Crveni krst je slobodno uvek i za svakoga. Samo je potrebna dobra volja, možete doći u prostorije našeg kluba gde se svi lepo družimo i sklapamo velika prijateljstva. U trenutnoj sitiaciji, svako se može prijaviti za dobrovoljno volontiranje i pomoći nama i stanovnicima našeg grada i okoline, kojima je potrebna pomoć-zaključio je David.
Dodajmo,da „Petlju“ Tehničke škole „Radoje Ljubičić“ uređuje profesorka Slađana Janjić koja ističe da su u školi -ponosni na učenike i sigurni da će nastaviti stopama dobrote i humanosti-.
