-Pre mog odlaska o koronavirusu nisam razmišljao, ali kada sam došao u bolnicu na Zvezdari, video sve te pacijente i ljude koji rade sa njima, shvatio sam veličinu problema – rekao je Nikola Ćosić, anestetičar Opšte bolnice Užice koji je radio u bolnici na Zvezdari u toku epidemije COVID-19.
Krajem marta i u aprilu preko 20 lekara i anestetičara Opšte bolnice Užice pomagalo je svojim kolegama u beogradskim bolnicama “Dr Dragiša Mišović”, na Zvezdari i Zemunskoj bolnici u toku epidemije koronavirusa u Srbiji. NJihov rad i doprinos u u toj borbi beležimo u “Vestima” kako bismo njihova iskustva približili građanima i zahvali im se za sve što su učinili za pacijente.
Nikola Ćosić, anestetičar Opšte bolnice Užice ističe da je ovo za njega novo i posebno iskustvo.
-Početkom aprila usledio je poziv da pomognemo našim kolegama u Beogradu, jer nije bilo dovoljno osoblja, a sve se dešavalo velikom brzinom. Niko od nas nije razmišljao da se ne odazove, već smo se odmah spremili i dan kasnije krenuli.Prvo je otišlo nas šest anestetičara i to u Zemunsku bolnicu Darko Jovanović, Ana Lončarević i Ivana Didanović, a na Zvezdaru Bojana Blagojević, Danijela Glavonjić i ja. U sledećoj grupi na Zvezdari su bili Periša Petrić i Radojka Stanić.
Nismo znali ni kakav će nam biti posao, ni gde ćemo biti smešteni. Posla se nismo plašili, nego kakvi će nam biti pacijenti. Kada smo došli bilo je mnogo bolesnih, prve smene bile su izuzetno naporne sa teškim pacijentima, a oprema je dodatno otežavala naš rad, istakao je Ćosić.
Najveći strah bio je kada sam ušao i prvi put sve to video. Pre mog odlaska o koronavirusu nisam razmišljao, ali kada sam došao u bolnicu na Zvezdari i video sve te pacijente i ljude koji rade sa njima, tek onda sam shvatio veličinu problema i sa kojim užasom smo se suočili. Teški pacijenti skoro da nisu imali šansi, što je samo otežavalo posao.
Kasnije situacija je bila bolja i te dve provedene nedelje su potpuno novo iskustvo u mom radu. Dok razgovaramo seća se i prostorije gde su se svi timovi presvlačili i gde je bilo 120 pari obuće. To su neverovatne scene.
-Smene su nam bile po četiri sata, a radio sam u intenzivnoj nezi gde su bili najteži pacijenti od kojih je većina bila na respiratorima. Obavljali smo sve poslove koje rade anestetičari u saradnji sa lekarima ali i sa sestrama intenzivne nege jer je obim posla bio izuzetno veliki.
Najteže je bilo da kada posle jedne smene ponovo dođem na posao i vidim da nema svih pacijenata. Većinom su to bili stariji pacijenti koji su imali pridružene bolesti i veliki broj njih je preminuo.
Toliko smo se borili za te pacijente, pa i kada nismo bili u smeni raspitivali smo se u kakvom su stanju. Počeo sam da pamtim imena svih pacijenata, što nikada ranije nisam radio. A kada krenemo da skidamo te pacijente sa mašina, vidimo da smo uspeli i svi se dobro osećamo jer znamo kroz šta smo sve prošli. U to vreme najmlađi pacijent 1981.godište prvi je skinut sa mašine, tako da je to bila pobeda za sve nas. Mi anestetičari napravili smo grupu i kad nekog pacijenta ispratimo na odeljenje, svi se slikamo sa njim-.
Poredeći sa poslom pre koronavirusa Ćosić objašnjava, da u ovim okolonostima gde su se danima borili za život pacijenata, kada ih skinu sa mašine puno im je srce. To su situacije koje možda neki ne mogu da razumeju, jer ne znaju šta to znači.
I kada sam se vratio u Užice kod kolega sam se i dalje raspitivao šta je sa pacijentima koji su ostali u bolnici.
S druge strane odlazak u Beograd značio je i odvajanje od porodice. Nikola ima suprugu koja je isto anestetičar i dvoje male dece.Zbog porodice kada se vratio bio je izolovan i testiran. Posle negativnog rezultata ponovo su bili zajedno.
-Više sam se plašio kada dođem kući da ću možda nekoga drugog zaraziti, nego da će se meni nešto dogoditi. Ako se zarazim onda ću opet otići i biti odvojen od porodice i prijatelja. U suštini vodili smo računa, dobra nam je bila oprema i uvek smo imali nekoga ko nas oblači i svlači.Pratili su šta radimo i posebno se vodilo računa na svlačenju zaštitne opreme jer je tu postojala velika mogućnost da se zarazimo. Zato upućujem sve pohvale za bolnicu na Zvezdari jer su maksimalno vodili računa o svojim radnicima. Za vreme mog boravka niko od nas nije bio covid pozitivan.
Svi smo praktično imali na licu povrede od maski, a ja sam na nosu imao otvorenu ranu.
Sve ovo kroz šta smo prošli nije šala, nema veze sa politikom i zato poručujem da treba voditi računa, jer još uvek nije gotovo. Uvedene mere su bile dobre jer bi u suprotnom bolnice bile pretrpane pacijentima. Nadam se da u narednom periodu neće biti više obolelih, ali i da je mnogo njih to preležalo bez ikakvih posledica. Ovo je bio ogroman izazov, prvi put smo se susreli sa nečim potpuno novim i mi, kao i kolege u velikim centrima.
Zato želim da se zahvalim svim ljudima sa Zvezdare i svom osoblju Hotela “Palas” u Beogradu, jer su bili izuzetni prema nama i olakšali nam boravak, poručio je Ćosić.
PROJEKAT „VESTI“ “PONOSNI NA NJIH” SUFINANSIRA GRAD UŽICE
STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
