Mirsad Hodžić iz Prijepolja bavi se pčelarstvom od rane mladosti. Pre 32 godine na poklon je dobio dve košnice, a sada ih ima preko sto. Zaposlen je u tekstilnoj fabrici “Stileks”, poznatom proizvođaču prekrivača, posteljina, štep-deka koje kvalitom nalaze brojne kupce i u Užicu. Jedan je od pčelara iz prijepoljskog kraja koji se nalazi u procesu kolektivne sertifikacije za organski med.
-Malo po malo, pčele su mi ušle “pod kožu”i nikada nisu izašle, samo su se rojile, baš tu pod kožom – slikoviti opisuje ljubav prema pčelarenju ovaj šezdesetogodišnjak koji ima dva pčelinjaka, jedan na nižoj nadmorskoj visini i drugi na 700 metara u selu Sedobro, na padinama Zlatara do koga se stiže iz pravca manastira Mileševa. U netaknutoj prirodi, služeći pčelama decenijama unazad Mirsad nalazi svoj mir.
-Ovoliki broj košnica radi se „na“iskustvo”, jer kada biste nekom poklonili sto košnica odmah bi vam rekao da je to nemoguće opslužiti. Kada čovek ima određeno iskustvo i plan u poslu onda i to može da se postigne – navodi Mirsad i dodaje da je do organskog pčelarenja teško stići zbog skupe procedure. Prijepoljski pčelari su probali da država malo spusti lestvicu u dobijanju sertifikata za organski med, ali nije bilo razumevanja. Zato su ušli u kolektivnu sertifikaciju, sa jednim nosiocem, firmom koja se bavi otkupom meda i njih sedmorica pčelara – podizvođača sa preko hiljadu košnica.
-Pouzdano znam da med iz Srbije po svim analizama jeste organski, jer je to med koji se skuplja na bagremu, na lipi, na livadama i tu nema hemije. Po svim parametrima i analizama među kojima i laboratorije u Bernu to je organski med, samo nam treba papir kako bi ga prodavali kao organski. Jedna kompanija koja se bavi otkupom meda je nosilac sertifikata, a mi smo podizvođači. Radimo da to bude grupa od hiljadu košnica i taj organski med bi se plasirao na ino-tržište – priča ovaj pčelar i upozorava da nažalost, ono što od meda iz Srbije valja izvozimo, a što ne valja događa se da ponekad uvozimo i dajemo svojoj deci. U procesu sertifikacije u kojoj su prijepoljski pčelari par godina kontrole su rigorozne, najavljene i nenajavljene… Uslov broj jedan jeste da pčelinjak bude na nezagađenom mestu, odnosno da u blizini od tri kilometra u poluprečniku nema magistrale, smetlišta, izvora zaraze, zagađivača ili fabrika. Uslov za košnice ne predstavlja bojenje određenim bojama, da nema eksera i da budu prohromske. Saće mora da bude organskog porekla što se dokazuje papirom da je u pitanju organski vosak koji sami pčelari proizvode. Organski med postiže znatno više cene. Pitamo kako je sa otkupnom.
-Otkupna cena meda u Srbiji još nije formirana. Protekle godine bila je 4 evra za bagrem, 1,9-2 evra za suncokret – navodi Mirsad Hodžić uz objašnjenje da se livadski med ne otkupljuje. U 2018. godini Srbija je izvezla meda u vrednosti od blizu 13 miliona dolara, a da ima sertifikat kao organski što faktički i jeste, ta cifra bila bi najmanje 30 odsto veća, a možda i duplo. Prijepoljski pčelari dobro su prošli protekle zime što se tiče stanja u košnicama.
-Protekla zima bila je jako pogodna za pčelare, relativno blaga i bez dugih perioda kad pčele ne mogu da opšte sa prirodom. Pčelinjaci su izimili jako zdravi. Nije bilo gubitaka osim u par slučajeva i ovo je jedna od boljih godina kako su pčelari prošli period zime – priča Mirsad. Tokom vanrednog stanja bilo je problema zbog kretanja, pogotovo kod starijih pčelara, ali su kasnije dobili prećutno odobrenje MUP-a za kretanje sa članstvom kartom SPOS-a po modelu za poljoprivrednike. Mlađe kolege su pomagale starijim pčelarima i jedni drugima priskočili u pomoć tako da ni ovoga puta nije izostala tradicionalna pčelarska solidarnost. Nadamo se uskoro da će stići i očekivani papir za organski med i veća zarada za trud i marljivost pčelara u saradnji sa prirodom.
