Uzburkane emocije mnogih Užičana koje su u prvom naletu izražene na društvenim mrežama, prelile su se i u realnost, van virtuelnog sveta…
Razlog je mural, odnosno grafit, u Ulici Momčila Tešića, posvećen glumcu Nebojši Glogovcu, odnosno – njegovo prekrivanje reklamom od strane firme u čijem je vlasništvu objekat na kome je mural naslikao, nažalost, takođe preminuli umetnik Boban Lazić. Takva postavka stvari dovela je do kulminacije različitih osećanja, pa su osim na društvenim mrežama, uvrede i pretnje Nikoli Damljanoviću, vlasniku firme „Natron kompani“ i njegovim zaposlenima, u toku dana i naredne noći stizale i u lice.
-Nije nam ni palo na pamet da bismo mogli izazvati ovakvu reakciju, iz više razloga. Pre svega, kuća na kojoj je grafit ima preko 100 godina i u jako je lošem stanju, već je počela da se urušava. Momak, koji je oslikao zid, Boban je dolazio kod tadašnjeg vlasnika objekta da pita da li može to da uradi. To nikome nije smetalo, čak nam je bilo veoma drago. Ipak, odmah smo mu, još tada rekli da će uskoro morati da se izvode radovi na objektu i da iz tog razloga grafit neće moći dugo da ostane na tom mestu. Nedavno smo završili radove u unutrašnjosti objekta, plan je bio da se na proleće radi i eksterijer, ali zbog svega što se dešava, to je ostalo na čekanju, kaže Damljanović.
On objašnjava kako je pokrenuta lavina reakcija sugrađana, na koju nije imao priliku da odgovori na pravi način.
-U jednom trenutku u lokal je ušlo par ljudi, koji su bili bahati i drski i priznajem da sam burno odreagovao na to. Ponašali su se preteći i bezobrazno. Niko nije došao da mi kaže, predloži da uradim nešto drugačije. To mi nipošto ne bi smetalo. Ne bih imao ništa protiv ni da grafit ostane na svom mestu, pristao bih da se oslika na drugom, lično bih kupio boje i sve što je potrebno da se to uradi. Možda i da se uradi mural u muralu – naslikati pokojnog Bobana kako slika Glogovca. Ovako, ovo nije mural, ovo je grafit na privatnom vlasništvu. Mi smo to dozvolili, ali poenta je da to nije trajno rešenje. Sve i da sada ostane tu gde jeste, pitanje je koliko će kuća, koja je jedna od starijih u onom delu grada i izlazi na ulicu, moći da izdrži, da stoji. Ona je trošna, fasada svakodnevno opada, ima dosta vlage. Moramo uraditi hidro i toplotnu izolaciju objekta. Ko zna o čemu se radi, on će shvatiti o čemu govorim i zašto sve to moramo.
Damljanović kaže i da je pitanje dana kada će objekat odlučiti da pomeraju i urbanisti, jer na tom mestu nema pešačke staze.
-Nije problem da se ne kači reklama, ali je bolje rešiti ovo odmah, jer uskoro će neko drugi nešto preduzeti po pitanju objekta i bezbednosti i neće imati u vidu reakcije ljudi. Tako mislim, a vreme će pokazati. Stvarno mi je žao što se situacija ovako razvijala, nipošto ne bih želeo da pravim lošu atmosferu ili skrnavim nešto. Ponavljam, najmanji je problem skloniti reklamu.
Vlasnik lokala ipak podseća da, sa druge strane, oni od svog posla žive, u njega su ulagali, a došli su u situaciju da im ljudi napadaju i maltretiraju radnike.
-Mi čak nismo ni znali kada će doći ljudi iz firme čije preparate prodajemo, da nam brendiraju objekat. Javili su se tada, a to je bilo u planu još od prošle godine. Nisam bio tu kada se to desilo, ali zvali su me radnici kada su počeli da dobijaju pretnje. Došao sam, pokušao da rešim situaciju razgovorom i kako nije uspevalo rekao sam da moram pozvati policiju. Tada su otišli, kaže on.
Reklama je skinuta u toku noći. Kamera je snimila maloletne momke koji su to uradili.
-Zaista, nije ni bitno, to su deca. Reklamu ćemo vratiti ili ne, ni to nije važno. Verujem da su ih ponele emocije, isto kao i mene kada su me napali. Razumem da ljudi ne mogu da realno sagledaju situaciju, dok ne čuju i drugu stranu priče.
U međuvremenu, grafit je dodatno oštećen.
– Kada su me u toku noći obavestili da skidaju reklamu, krenuo
sam ka lokalu, a u međuvremenu je stigla i policija. Zid je bio podlupljen i otpao je rad sa veće površine. Ako neko hoće, može da ga obnovi, uopšte nije sporno. Čak ću i pomoći u tome. Ipak, po meni je bolje da se uradi mural koji će negde ostati trajno. To je pravi način da se ispoštuje uspomena i na mladog umetnika i na glumca, uz koga sam i ja odrastao. Rad je zaista bio lep, ali ko prolazi tuda, zna da je već počeo i da se osipa, jer otpadaju delovi fasade.
Za materijalnu štetu, Damljanović kaže da je nadoknadiva, ali da ga pogađa način na koji se sve dogodilo.
-Osećam da mi je naneta nepravda. Niko nije saslušao našu stranu priče, nas koji živimo od tog posla. Spreman sam da pomognem na bilo koji način. Bez veze mi je da se razvlačimo na društvenim mrežama, ako nešto konkretno i korisno možemo da uradimo. Šta god treba, tu sam, za svaku normalnu komunikaciju. Ponavljam, po meni je jedino pravo rešenje da se osmisli trajno rešenje. Prihvatam i ako ljudi žele da obnove postojeći rad, ali je važno da znaju da na ovakvom objektu to ne može večno trajati.
