Mašine i radnici MPP „Jedinstva“, 25. juna ušli su u prostor nekadašnje tekstilne fabrike „Cveta Dabić“, kasnije poznate kao „Frotex“ u centru grada, u Ulici Lazara Mutapa i počlo je rušenje jednog njenog dela koje bi trebalo da bude gotovo do 25. decembra ove godine.
Ceo ovaj prostor fabrike nekadašnje „Cvete Dabić“, u okviru kojeg je bila tkačnica, farbara, laboratorija, mašinska i stolarska radionica i upravna zgrada, prostire se na ukupnoj površini od jednog hektara i sada je podeljen na dve celine koje su približne po površini. „Jedinstvo“ je dobilo rešenje za rušenje objekata koji se nalaze na malo manjoj površini od polovine celog prostora, odnosno, na delu prema Đetinji i keju 1.300 kaplara, na kojem je bila upravna zgrada, radionice, laboratorija, knjigovodstvo, dimnjak. Investitor radova je sama kompanija „Jedinstvo“ koja je vlasnik celog objekta nekadašnje „Cvete Dabić“ u gradu od 2006. godine.
Ivan Stanojčić, šef gradilišta koji rukovodi rušenjem, smatra da će ovaj posao biti gotov i pre roka, a na ovom prostoru planirana je izgradnja stambeno-poslovnog prostora.
Po rečima Ivana Stanojčića, rušenje se izvodi po segmentima, odvaja se metal i lim koji se odlaže u samoj kompaniji „Jedinstvo“ u delu koji se bavi sekundarnim sirovinama, radnici skidaju krov, a zatim će biti srušeni zidovi i na kraju konstrukcija-stubovi i grede.
-Sve objekte na ovoj celini rušimo i dimnjak. On nije pod zaštitom države. Ostavićemo ga jedino ukoliko se desi da projektanti drugačije odluče – kaže Stanojčić.
Druga polovina fabrike do Koštičkog potoka, na kojem je najveći deo prostora zauzimala tkačnica, nije za sada u u planu za rušenje.
Na zgradi fabrike ima nekoliko spomen-ploča, Cveti Dabić, zatim, radnicima fabrike koji su izginuli u narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu, potom, tabla na kojoj piše da je fabrika 1. oktobra 1950. godine predata radnicima na rukovođenje i tabla posvećena jedinici 1. 300 kaplara koju su činili mladi srpski oficiri i intelektualci koji još nisu završili školovanje, a poslati su kao pojačanje Prvoj armiji u Kolubarskoj bici u kojoj je najveći deo poginuo i po kojima je kej dobio ime. Sve ove spomen-ploče, po rečima Stanojčića, skinuće stručnjaci užičkog Narodnog muzeja i čuvati ih dok ne budu ponovo vraćene na ovu lokaciju.
Tekstilna fabrika „Cveta Dabić“, kasnije, neko vreme „„Frotex“ nastala je na temeljima prve užičke Tkačke radionice koja je bila početak industrijalizacije užičkog kraja. Počela je da radi 3. maja 1901. godine. Njena pogonska snaga bila je električna energija proizvedena u hidrocentrali na Đetinji koja je počela da radi 2. avgusta 1900. godine po Teslinom višefaznom sistemu naizmeničnih struja i bila je prva u Srbiji i treća u svetu hidrocentrala ove vrste. Izgradnju hidroeletrane omogućili su članovi Akcionarskog društva na čelu sa znamenitim Užičaninom Mališom Atanackovićem angažujući profesora Đorđa Stanojevića koji je rukovodio radovima. Akcionarsko društvo je 1898. godine donelo odluku o izgradnji Tkačke radionice.
Ova stara dama na Đetinji, „Cveta Dabić“, proživela je ceo vek koji je bio pun uspona i padova. Za njeno rođenje vezani su ne samo počeci industrijskog, već i privrednog, društvenog, kulturnog razvoja Užica. Bila je među vodećim proizvođačima pamučnih tkanina, peškira i frotira u bivšoj Jugoslaviji. Bankrotom, 2006. godine, stavljena je tačka na život jedne fabrike čiji se rast i razvoj usko preplitao sa rastom i razvojem grada Užica u istorijskom razdolju dužem od veka. Sadašnje i vreme koje dolazi ovu fabriku smešta samo u sećanje i muzejske i arhivske fioke.
