Zahvaljujući upornosti i hrabrosti, odricanju i strpljenju, velikom radu, ali i bezrezervnom poštovanju stručnjaka, stvaran je brend bajinobaštanske „Mlekare Spasojević“ – „Zapis Tare“ koji je izgradio poziciju na tržištu i ispisuje svoj trag u srpskoj mlekarskoj industriji. Šta dalje, kako i zašto je sve počelo, za ovaj broj „Vesti“ govori vlasnik Mlekare Radomir Spasojević.
Prošlo je četvrt veka od kada ste zakoračili u preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda. Kako i zašto je sve počelo?
-Početkom avgusta meseca 1995. potpuno neplanirano sam, iz očaja, u nedostatku posla, doneo odluku da prizemlje male porodične kuće adaptiram u mini-mlekaru. Ono malo para koje sam imao, potrošio sam u dizanje patosa u dnevnom boravku i kuhinji, produbljivanju poda radi dostizanja potrebne visine, postavljanjem nove kanalizacije i ugradnji podnih i zidnih pločica. Za nova aluminijumska ulazna vrata sam pozajmio novac. Za nabavku opreme nije ostalo ništa.
Koja je u tom momentu bila vizija?
-Sa današnje tačke gledišta, nije bilo vizije, niti sam mogao sanjati u šta će moj posao kasnije prerasti. Krenulo se samo da bi se prehranila porodica, odnosno, da pokušam nešto da radim, bilo šta. Moram da priznam da je bilo dosta i nepromišljenosti pri toj odluci, jer nisam ni znao koje me poteškoće kasnije čekaju.Uopšte nisam ni sanjao koja sve ifrastruktura i oprema su potrebne za iole ozbiljnu proizvodnju u ovoj vrlo osetljivoj oblasti.Samo da kažem da su od vremena mog početka do sada mnogi u našoj branši pokušali i ostali zaglavljeni u dugovima ili nekoj drugoj neprilici, ne uspejući da pronađu izlaz iz lavirinta. Kod mene je prevladala ogromna upornost i Božja naklonost. Naravno, tu je i bezrezervna podrška supruge, a kasnije su stasala i deca, kao i nekoliko zaposlenih, koji su, takođe, dali veliki i nemerljiv doprinos da firma stasa i preboli dečje bolesti. Bio je i rat, prvo u BiH i Hrvatskoj, a kasnije i na Kosovu, sankcije, ogromna inflacija, užas… i na kraju se sve nekako preturilo uz velike žrtve i Božju pomoć.
Imajući sve to u vidu, kako se raste i razvija, kako se stiže do sigurnog tržišta i brenda „Zapis Tare“?
-Naš rast i razvoj bio je dosta mukotrpan, a bez početnih potrebnih resursa. Išlo se dosta riskantno: najčešće je to bilo dva koraka napred – jedan nazad, ali nikad nije bilo ni pomisli da se odustane. Uvek sam bio svestan sebe i samokritički sam sagledavao svoje sposobnosti i mogućnosti. Ukoliiko mi je bila potrebna stručna pomoć ili savet – tražio sam ih od najboljih stručnjaka u zemlji, dovodeći ih na lice mesta kako bi mogli sagledati uslove proizvodnje i u skladu sa tim predložiti najbolja rešenja. Nisam se libio da posećujem stručne simpozijume i seminare, gde god bili i za koje sam čuo. Bio sam gladan znanja. Još 2002. bio sam na seminaru za otpadnu vodu u Kikindi, a 2003. sam video kojim putem treba da ide otkup mleka, pa smo u skladu sa tim doneli i novi cenovnik za otkup, koji favorizuje EU kvalitet, pa smo godinama iz svog dohotka plaćali analize sirovog mleka kod akreditovane laboratorije i to za svakog proizvođača dve puta mesečno. Naši najbolji proizvođači su nekoliko godina imali daleko najveću cenu mleka u Srbiji, jer smo time hteli da pokažemo kakav kvalitet mleka od njih želimo, pošto se samo od odličnog kvaliteta mleka moža napraviti i premijum proizvod. Tržište se osvajalo strpljivo, korak po korak, u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Od ostatka dohodka, proširivao se objekat, kupovala zemlja, zanavljana oprema i vozila, ali i ulagalo se u znanje i edukaciju zaposlenih i sve to uz praćenje zakonskoh propisa i normi uz ugovorno angažovanje akreditovanih laboratorija i ostalih institucija. Mislim da je prelomni trenutak bilo donošenje odluke o implementiranju MQ ISO 9000:2001 u novembru 2003 godine. Uvođenjem tog standarda sve je nekako došlo na svoje mesto, jer je njegova implemantacija zahtevala sistemski i logičan pristup.
Kakva je na početku bila ponuda mleka na području sa kojeg ga otkupljujete, Tare, Zlatibora, Povlena?
-Kao i sve ostalo i otkup mleka se širio postepeno i strpljivo.U opštini Bajina Bašta preporodili smo stočarsku proizvodnju, ali isto tako i u nekim selima opštine Ljubovija. Onda su došli pozivi ozbiljnih proizvođača iz opštine Čajetina, pa Užica i Kosjerića. Ispočetka mleko se sakupljalo u plastičnim burićima vozilom “Vartburg karavan“, a kasnije u poliesterskim cisternama i sa klupica pored puta. Danas je slika sasvim drugačija. Po mleko se ide direktno pred domaćinstva vozilima Mercedes i MAN, sa prohromskim i izolovanim cisternama, a pumpama se pretače iz laktofriza u kojima se mleko hladi na temperaturi od 4 stepena.
Šta je to što mleko sa ovog područja čini posebnim?
-Oduvek je naš, užički kraj, važio za pouzdanog snabdevača sira i kajmaka tzv. „belog mrsa“ sarajeveskih, mostarskih, beogradskih pijaca, a u letnjem periodu i hotela i odmarališta na hrvatskom i crnogorskom primorju. Mleko sa ovog područja potiče iz čiste i još uvek nezagađene sredine. Livade su prepune cveća i zbog, relativno malih poseda, nisu pogodne za tretiranje pesticidima ni ostalim hemijkim sredstvima. Sem toga, naše livade su pretežno osunčane, pa stoga raznoliko bilje, koje raste na njima sadrži u sebi dosta proteina, koji daju i svojevrstan ukus našem mleku.
Da li je jogurt bio prvi proizvod Mlekare? Šta sada čini proizvodni program?
-Da, jogurt je bio naš prvi proizvod. Prvu količinu sam počeo da pravim u malom lončiću od sedam litara, za šankom sopstvene male ugostiteljske radnje na spratu Doma omladine u Bajinoj Bašti, koja se 1995. godine preselila na drugu lokaciju. Ta mala pekarica, pod nazivom „Mlečni restoran“ i dan-danas je u Bajinoj Bašti poznata po mestu gde može da se nabavi dobar burek. Kasnije, posle registracije mini-mlekare, pojavila se potreba za proširenjem asortimana. Zbog nedostatka proizvodnih resursa, godinama smo svoj asortiman upotunjavali sa asortimanom svoje konkurencije.To je bio vrlo hrabar potez i za naše prilike nesvakidašnji. Vremenom se ukazivala jedna po jedna mogućnost za proširenjem asortimana i doregistracijom proizvodnog programa, uz pribavljanje potrebnih saglasnosti nadležnog Ministarstva, odnosno, Uprave za veterinu. Danas je naša Mlekara spremna da izbaci iz proizvodnje zaista široku paletu proizvoda, počev od konzumnog mleka, preko kiselomlečnog programa širokog asortimana i raznih pakovanja i sadržaja mlečne masti, isto tako i više pavlaka u raznim pakovanjima i sadržaja mlečne masti i na kraju i nekoliko vrsta kvalitetom poznatih sireva, koji su stekli svoje mesto na izbirljivom tržištu, Beograda, Novog Sada, Šapca, Valjeva, Loznice, Čačka, Užica, Zlatibora….
Koliki je godišnji obim proizvodnje?
-Godišnje otkupimo preko 7.000.000 litara mleka, koje preradimo u široku paletu kiselo-mlečnih proizvoda, pavlaka ili sireva , plasirajući ih kroz mrežu maloprodajnih velikih i lokalnih trgovinskih lanaca, trgovinskih radnji, rastorana i specijalizovanih radnji za prodaju mlečnih prozvoda na području gradova Zlatiborskog, Moravičkog okruga, šabačko- valjevskog kraja, te područja Beograda, Novog Sada i naseljenih mesta Srema. U Srbiji je na tržištu, kroz legalne tokove prodaje, prisutno puno mleka i mlečnih prerađeviina, kako domaćih proizvođača, tako i iz uvoza. Na žalost, veliki deo proizvodnje i prodaje još uvek se odvija mimo legalnih tokova, zdravstvene veterinarske kontrole i izvan odobrenih registrovanih objekata, na crno.Takvim prometom se zakida naš poreski sistem, a samim tim, investiranje u izgradnju puteva, zdravstvo, školstvo i ostale aktivnosti nepohodne za nesmetan rad svake uređene države.
Koliko je proizvođača mleka upućeno na Vašu mlekaru i kako gradite odnos sa njima?
-Trenutno radimo sa oko 350 proizvođača mleka. Nekolicina od njih godišnje predaju između 100 i 200.000 litara mleka po domaćinstvu.Oni taj posao rade veoma ozbiljno, jer im je ova delatnost jedini i osnovni izvor prihoda. Kao nagradu za količinu proizvedenog mleka, od Mlekare ostvaruju najveću stimulaciju po litru predatog mleka, tako da mogu da dostignu cenu po litru od preko 40 dinara uz dodatnu premiju od Ministarstva poljoprivrede u iznosu od sedam dinara.U drugu grupu spadaju nešto manji proizvođači, koji tokom godine nemaju prekid proizvodnje i na kraju imamo male sitne proizvođače, koji mleko predaju ili nekoliko meseci u godini ili preko cele godine izuzev par meseci pauze.Svima smo na usluzi.Do sada smo davali beskamatne pozajmice za kupovinu mlečnih grla, laktofriza, mlekovoda, ali ponekad imamo i zahtev za pomoć pri kupovini parcele za obradu pa čak i za potrebe za obavljanjem porodičnih svečanosti, slava, preslava…
Kako utiče konkurencija na poslovanje „Mlekare Spasojevać“?
-U svakoj zdravoj ekonomiji postoji konkurencija. Ona je potrebna da ide ukorak sa nama i da nam daje smernice kako da postanemo još bolji. To je neophodan segment u svakom uređenom načinu privređivanja, koji doprinosi opštem napretku u društvu kao i dobrobit za same krajnje potrošače.Svi mi proizvođači, hteli to li ne, moramo da na adekvatan način odgovorimo izazovu, koji je na tržištu postavila konkurencija, bilo da je u pitanju cena proizvoda ili pakovanje, dizajn, marketing ili oglašavanje…Takve vreste odgovora od svakog od nas očekuju naši porošači i osluškuju na koji način smo reagovali. Sa ponosom mogu istaći da smo i mi kao odgovoran proizvođač u dosadašoj tržišnoj utakmici uspešno učestvovali u tom takmičenju.
Kolika su ulaganja u osavremenjavanje tehnološkog procesa proizvodnje Mlekare, na godišnjem nivou?
-Početkom ove godine od starne Ministarsva poljoprivrede -Uprave za veterinu urađena je revizija uslova za rad kod objekata svih privrednih subjekata u poslovanju sa proizvodnjom hrane životinjskog porekla. Ocenom imenovane komisije od strane Uprave za veterinu, „Mlekara Spasojević“ je dobila najviše ocene za dostignutu tehnološku opremljenost, kao i za ukupan ambijent koji je prisutan u našoj radnoj sredini, čime je naš objekat svrstan, od ukupno četiri ranga, u najvišu A katergoriju objekata. Permanentna ulaganja u savremenu radnu sredinu, nove tehnološke operacije i najsavremeniju opremu iziskuje velika ulaganja. „Mlekara Spasojević“ sav profit svake godine u dosadašnjem periodu poslovanja vraća nazad u proizvodnju, kako kroz poboljšanje i uvođenje novih tehnoloških procesa, tako i kroz ulaganje u sopstvene kadrove, vodeći računa o podizanju njihovog ličnog standarda. Naš kolektiv je relativno mlad pa do sada iz kolektiva imamo samo dva penzionera. Svi radnici su prijavljeni i ostvaruju sva Zakonom o radu zajamčena prava.U kolektivu od ukupno 65 zaposlenih imamo nekoliko familija i bračnih parova kao i nekoliko dece naših zaposlenih, koji su zasnovali radni odnos u Mlekari.
Posebno negujete odnos prema prirodi. Na sajtu preduzeća piše da ste „svesni da od očuvanja ovog rajskog područja“, pre svega, Tare, zavisi i sudbina preduzeća?
-Od postojanja Mlekare posvećeni smo očuvanju sredine u kojoj radimo i stvaramo i svojim primerom pokazujemo drugima kako treba raditi i rešavati pitanja važna za životnu sredinu. Još od 2002. posećujemo seminare i simpozijume u vezi sa zbrinjavanjem otpadnih materija. Svih proteklih godina smo pažljivo prikupljali ponude i idejne projekte za postrojenje za preradu otpadnih voda pa smo krajem 2018. priveli nameni postrojenje za primarno prečišćavanje otpadne vode, a 2019. smo to postojenje nadogradili sa dehidratorom otpadnog mulja. Upravo je u završnoj fazi realizacija projekta biološkog prečišćavanja otpadne vode, kao i registracija otpadnog mulja kod Ministarstva poljoprivrede kao organskog i veoma korisnog đubriva.
Koja je vizija daljeg razvoja Mlekare Spasojević?
-„Mlekara Spasojević“ ima viziju da i dalje zadrži karakteristike odgovornog prerađivača mleka koji će i dalje biti jedan od proizvođača čiji proizvodi ne teže da masovno zauzmu police velikih marketa, nego da svojim kvalitetom dopru do potrošala koji cene to da su naši proizvodi napravljeni uistinu samo od prirodnog mleka uz dodatak dozvoljenih sredstava: kuhinjska so, sirilo i kulture za rad bakterija. Kao karakterističan proizvođač nemamo nameru da se nadmećemo na tenderima masovne potrošnje u velikim kuhinjama, gde se traži samo niska cena kao ulazak. Da bismo od naših farmera tražili poseban kvalitet mleka, takvo mleko ima svoju cenu, pa samim tim nismo u situaciji da na tržištu nudimo jeftine, nego proverene i kvalitetne proizvode.
-Tokom pandemije koronavirusa, naša proizvodnja se odvija u pojačanim merama samokontrole. Od početka smo preduzeli mere preventivne zaštite da pri ulasku u proizvodnju merimo telesnu temperaturu svojim zaposlenima. Takođe, pojačali smo mere higijene i dezinfekcije prostorija i opreme, dezinfekcije vazduha kao i obavezno nošenje maski i izbegavanja bliskih kontakata između zaposlenih. Ova situacija nameće poseban oprez i povećanu odgovornost, pre svega zbog toga što proizvodimo hranu za svakodnevnu ishranu najšire populacije. Sa druge strane, imamo veliku odgovornost da svojim odgovornim ponašanjem i strogom primenom mera zaštite doprinesemo stabilnom poslovanju naših dugogodišnjih kooperanata mleka, koji, kao i naši zaposleni, žive od toga. Što se tiče troškova za ovu namenu, oni nemaju alternativu. Ne postavlja se uopšte pitanje da li se isplate ili ne, jer primena sredstava zaštite od koronavirusa nemaju cenu.
