Na platou ispred užičke Narodne biblioteke u petak, 25. septembra, održano je uz sve mere zaštite od širenja kovida 19, književno veče na kojem je predstavljen roman „Pas i kontrabas“ autora Saše Ilića koji je ove godine dobio Ninovu nagradu za najbolji roman godine. Osim autora, o romanu je govorila i profesorka srpskog jezika i književnosti u Užičkoj gimnaziji, Ružica Marjanović. Ovo je bilo prvo književno veče u Narodnoj
biblioteci od proglašenja epidemije koronavirusa sredinom marta u Srbiji, a peta promocija romana ovogodišnjeg laureata Ninove nagrade.
Po rečima autora Saše Ilića, „Pas i kontrabas“ je roman koji govori o tome šta se događa danas ljudima koji su rođeni sedamdesetih godina, a koji su bili u ratu devedesetih. Glavni junak je džez muzičar, kontrabasista, a džez je vrlo važna komponenta u romanu koji počinje onda kada glavni junak prestaje da svira posle ratne traume koju nosi u sebi. Odlazi u psihijatrijsku bolnicu u Kovin gde provodi šest meseci, od zime
do kraja leta.
-Pokušao sam da metaforično objasnim kakav je odnos savremene politike i društva prema prošlosti i kakav je tretman ratne traume u našem društvu danas. Pisao sam priču o ljudima koji su se našli u centru za rehabilitaciju gde se pokušava da se
izbriše sećanje na rat, o izlasku glavnog junaka iz kovinske psihijatrije i pronalaženju ponovnog sviranja i muzike, ponovne reintegracije ličnosti – kaže Ilić, navodeći da se kao i u „Berlinskom oku“ i u ovom romanu bavi problemom sećanja i zaborava.
-Dakle, kako se mi sećamo tih dana devedesetih i kakav je naš odnos prema pojedincima koji, kako reče jedan mladi kritičar iz Crne Gore, kao memorijske jedinice danas sami, individualno, nezavisno od euforije i evropskih integracija funkcionišu sa tim
sećanjem koje je izolovano u društvu i markirano kao nešto nebitno usled čega dolazi do „iskakanja iz šina“ i različitih incidenata, a da pri tom, društvo to ne prepoznaje kao posttraumatski sindrom- rekao je Ilić, navodeći da je, zapravo, na književni način, kreirao unutar kovinske psihijatrije jedno specijalno odeljenje, jednu radionicu na kojoj se radi na procesu brisanja traumatičnih sećanja kako bi onda takav pojedinac
mogao da funkcioniše u nekom novom ambijentu nastalom usled evropskih integracija, kada više nije dobro sećati se takve prošlosti.
-Unutar toga sam aktivirao priču o antipsihijatriji koja mi je bila posebno interesantna a koja izlazi iz čitave evropske slobodarske tradicije šezdesetih godina- rekao je Ilić i smatra da njegov roman, između ostalog, promoviše antifašizam i jugoslovenstvo zbog čega je veoma srećan.
-Jugoslovenstvo je omraženo kod nas i potpuno je odstranjeno, a mislim da je u toj Jugoslaviji bilo odličnih stvari i tekovina koje mi i dan danas živimo. Pokušao sam da neke od tih vrednosti rehabilitujem – navodi Ilić.
Profesorka Ružica Marjanović ukazala je da je velika retkost da u savremenoj literaturi u regionu ima pisaca koji studiozno istražuju građu poput Saše Ilića. O tome govori podatak da je na romanu „Pas i kontrabas“ radio četiri godine.
-Knjiga je izvanredna. To je mali udžbenik o tome kako se ozbiljno istražuje građa pre nego što se počne i pristupi pisanju. To je spomenik studioznosti, knjiga koja može biti udžbenik kompozicije. U književnom smislu, to je izvanredan rad pripovedača, u tematskom smislu, to je knjiga koja nam je zaista neophodna i o njoj bi se moralo ozbiljno, javno razgovarati, jer pokreće teme koje su u ovom društvu uglavnom gurnute pod tepih – rekla je, između ostalog profesorka Ružica Marjanović.
Dušica Murić, direktorka Narodne biblioteke Užice, podsetila je da je Saša Ilić rođen 1972. godine u Jagodini. Završio je Filološki fakultet u Beogradu, radi u Narodnoj biblioteci Srbije, urednik je Međunarodnog književnog festivala „Polip“ u Prištini. Većinu svojih prvih tekstova objavio je u časopisu „Reč“, a danas ih objavljuje na portalu „Peščanik“. NJegova prva samostalna knjiga „Predosećanje građanskog rata“ objavljena je 2000., a iste godine je priredio i zbirku „Pseći vek“ u kojoj su se pored njegove, našle i priče drugih mladih pripovedača, Nenada Jovanovića, Srđana V. Tešina, Borivoja Adaševića, Mihajla Spasojevića i Uglješe Šajtinca. Za roman „Berlinsko okno“ dobio je nagradu iz Fonda „Borislav Pekić“, a potom je ušao u uži izbor za Ninovu nagradu. Objavio je i roman „Pad Kolumbije“ i zbirke priča „Lov na ježeve“ i „Dušanovac.Pošta“. NJegova proza prevedena je na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik. Ilić je i jedan od učesnika užičkog književnog festivala „Na pola puta“.
