U Narodnom pozorištu u Užicu održana je promocija monografije „Slobodan Ljubičić: nežni krotitelj publike“ koja je nastala povodom četiri decenije umetničkog rada i penzionisanja Slobodana Ljubičića glumca ovog pozorišta. Monografiju je priredio novinar i književnik Zoran Jeremić, suizdavači su Udruženje „Kolektiv Užice“, Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ Čajetina i Crveni krst Užice, likovno-grafičko rešenje uradili su Uroš i Vladislava Savić, a finansijski su pomogli Grad Užice, Narodno pozorište, kompanija „Prvi partizan“ i Pekara Blue Mooon.
Ovo je prva knjiga o jednom užičkom glumcu, istakao je novinar Zoran Žeravčić, zastupnik Udruženja „Kolektiv Užice“.
-Predpostavljam da je i ranije bilo glumaca koji su zaslužili da se na sličan način i njima odužimo, ali to nismo. Boban je prvi, a nadam se ne i poslednji – rekao je Žeravčić i naveo da je rad na ovoj monografiji trajao prilično dugo, a najviše truda uložio je priređivač Zoran Jeremić. Monografija sadrži 24 autorska teksta koje su napisali istaknuti dramski umetnici, Dejan Penčić Poljanski, Vida Ognjenović, za koju je Ljubičić „nežni krotitelj publike“, Kokan Mladenović, Aleksandar Lukač, Branko Popović, Bojan Munjin, Đorđe Milosavljević, Nemanja Ranković, Divna Marić i drugi, sadašnji direktor užičkog pozorišta Zoran Stamatović, Aleksandar Lale Milosavljević, jedan od bivših direktora koji je i najzaslužniji za dolazak Ljubičića u užičko pozorište pre 32 godine, Ljubičićeva deca Danica i Branislav, takođe glumci. Tu su i tekstovi suizdavača, direktorke Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ Snežane Đenić koja je poslednjih godina pomogla da se mnoge vredne knjige pojave pred čitalačkom publikom, kao i Dragomira Ćitića, sekretara Crvenog krsta Užice u kojem je Ljubičić aktivan više od 25 godina a osam godina je njegov predsednik.
U monografiji je objavljen intervju koju je za ovu priliku uradio Zoran Jeremić, zatim podaci o svim predstavama u kojima je Ljubičić igrao od početka karijere u vršačkom pozorištu, potom u pozorištu u Zaječaru, a onda i u Užicu, ali i na drugim pozorišnim scenama u Srbiji, kao i u filmovima i TV serijama. Sakupljeni su i objevljeni podaci o svim nagradama koje je Ljubičić dobio tokom duge umetničke karijere. Monografija sadrži skoro 400 fotografija, među kojima su, kao i naslovna, fotografije poznatog užičkog fotografa Radovana Baje Vujovića koji preko tri decenije kroz objektiv beleži rad i istoriju Narodnog pozorišta Užice.
Za književnika i novinara Zorana Jeremića nije bilo lako karijeru od četiri decenije sažeti u jednu knjigu. O obimnom poslu koji je zahtevalo priređivanje monografije, Jeremić je između ostalog rekao:
-Morali smo da uradimo strogu selekciju materijala s obzirom na to da je Boban igrao u velikom broju predstava, filmova, TV serija. Bilo je najvažnije izvući najbolje trenutke koji se pamte. Mislim da smo u tome uspeli. Monografija je istorija ne samo njegove karijere, već i ovog pozorišta, a Boban je deo istorije ovog pozorišta.
Jeremić je podsetio da je monografija bila skoro završena pre pet, šest godina, ali su se tek sada stekli finansijski uslovi da bude štampana i postane svojevrstan dokaz da i pozorišta u unutrašnjosti imaju sjajne glumce koji zaslužuju monografiju, a ne samo oni koji rade u pozorištima u velikim kulturnim centrima poput Beograda ili Novog Sada.
-Radeći ovu knjigu shvatio sam da je Bobanu pozorište od svega važnije, da on radi sa velikom strašću svoj posao, a pošto je izuzetan profesionalac boli ga sve ono što nije doraslo njegovoj ili zamisli celog ansambla – rekao je Jeremić.
Za Aleksandra Lala Milosavljevića, Slobodan Ljubičić je ,,princ na sceni“.
-On stiže do suština, on ume da ulovi najdelikatniju misaonost u delu kao i kod velikana u poeziji. Kad god bi sa Bobanom letao po ovom svetu slaveći istoriju književnosti, kulture, istoriju istorije, ta reč Bobanova je stizala do publike, jer je on još na prvom koraku, što je neverovatno, suštinu hvatao sto posto – rekao je, između ostalog Milosavljević ukazujući na izuzetan glumački tandem Slobodana Ljubičića i Divne Marić koji je dobro poznat pozorišnoj publici. Divna Marić je koju godinu ranije došla u užičko pozorište, 1982. . Izražavajući veliko zadovoljstvo što se našla među onima koji su imali priliku da sarađuju na monografiji, oživela je sećanja na dolazak Ljubičića i njihov prvi susret. Divna Marić je navela da su do sada zajedno igrali u 46 pozorišnih predstava među kojima je i veliki broj onih u kojima su i direktni partneri. Direktno partnerstvo počelo od predstave „Idemo u lov“, Ž. Fejdoa, u režiji Branka Popovića, a najduže traje u predstavi „Kraj vikenda“ M.Kapora, u režiji Lilijane Ivanović koju igraju 22 godine.
Sam glumac Slobodan Ljubičić kaže da mu je četiri decenije rada prošlo veoma brzo, odlazi u penziju, oseća se dobro, lepo mu je i spreman je da odgovori na svaki zadatak ukoliko užičko pozorište oseti potrebu za njegovim radom.
-Hvala bogu da je ovih 40 godina prošlo kroz mene, jer da je prošlo pored mene, nikakav trag ne bih ni ostavio. Bilo je i lepog i ružnog, a takav sam čovek da ružno brzo zaboravim. Gluma je način življenja, glumac ili živi ili se taj posao ne radi. Tako učim i svoju decu koji idu trnovitim stazama u ovom poslu. Čovek treba da shvati šta hoće i čemu stremi, a to je da odvoji sebe glumca od onoga što je čovek koji nije na sceni. Ja sam to uspeo – rekao je Ljubičić istakavši da je veoma zadovoljan što je monografija objavljena, mada u početku nije podržao ideju smatrajući da će ovakva vrsta knjige biti interesantna samo za mali krug ljudi. Sada je ipak shvatio, da je monografija vredan dokument ne samo za jednog glumca već za istoriju pozorišnog života grada i zato bi bilo dobro da takvih dokumenata bude još u budućnosti.
