Turistička privreda u užičkom kraju čini sve što je u njenoj moći da posledice koje je ostavila i ostavlja epidemija virusa korona ublaži i preživi do boljih vremena, zato je pomoć države kroz određene vidove podrške, najnovija su subvencije za hotelsku industriju, dragocena. Međutim, dečija odmarališta na Zlatiboru nisu na spisku za subvencije, tako da je veliki znak pitanja kako će kada epidemiološka situacija dozvoli dočekati svoje prve male goste i da li će moći uopšte da im otvore svoja vrata.
Na osnovu Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu hotelske industrije Srbije zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih epidemijom bolesti COVID-19 koji je Vlada Srbije usvojila još krajem avgusta, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovelo je javni poziv tokom septembra da se hotelijeri prijave za subvencije. Kako je objavljeno na sajtu resornog Ministarstva, po izvršenoj proveri ispunjenosti uslova, komisija obrazovana rešenjem Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, utvrdila je spisak od 314 privrednih subjekata kojima su subvencije odobrene. Za ove namene biće isplaćeno 1.241.746.099 dinara, odnosno, 10.562.200 evra. Inače, bilo je ukupno podneto 520 zahteva. Pravo na bespovratna sredstva ostvarili su kategorisani hoteli koji se nalaze u privatnom vlasništvu sa teritorija 68 jedinica lokalne samouprave, a među njima je i nekoliko hotela u užičkom kraju kao što su hotel Zepter Drina Bajina Bašta, hotel „Požega“, „Mlinarev san“, „Zlatiborska noć“ Bela Zemlja, Olympic, nekadašnji „Skrapež“ u Kosjeriću.
Sredstava subvencija se dodeljuju u iznosu 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena. Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje subvencije ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10 procenata, u periodu od 15. avgusta zaključno sa 31. decembrom ove godine, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. avgusta a koji se završava u periodu od 15. avgusta do 31. decembra.
Gradski hotel „Požega“ sa tri zvezdice smešten je u centru Požege. Raspolaže sa 111 ležajeva.
-Ovaj novac podrške mnogo će nam značiti, daće nam snagu da preživimo u ovom vremenu. Mi se trudimo da radimo koliko toliko, ali to nije ni 30 odsto planiranog posla, ne računajući proleće kada smo, bezmalo bili zatvoreni. U junu smo radili do 60 odsto kapaciteta, a od tada do danas to je oko 30 procenata. Radnike nismo optuštali i pokušavali smo da plate isplaćujemo u punom iznosu, jer moramo čuvati ljude – kaže direktor hotela Dane Ćurčić i navodi da je u požeškom hotelu oko 30 zaposlenih.
Po njegovim rečima, ova godina biće završena sa gubitkom, ali koliko će on iznositi biće jasnije za oko mesec dana. Ističe, planirati bilo šta za naredni period nemoguće je.
-Dosta radimo sa tranzitnim grupama iz Bugarske, Litvanije, Poljske, Mađarske i imamo najava za narednu godinu, ali je to sve sada nesigurno, jer nekoliko dana pred dolazak može doći do otkazivanja – navodi Ćurčić i napomionje da su u hotelu od marta pa do danas boravili uglavnom poslovni ljudi iz Srbije.
Jelena Sekulić Grujičić, direktor „Braća Sekulić“ doo Kačer kaže da su njihovi objekti, hotel u Kremnima i konačište „Braća Sekulić“ sa restoranom domaće kuhinje na Zlatiboru namenjeni za odmor i rekreaciju dece, od proglašenja epidemije, radili samo sa 10 odsto kapaciteta u avgustu i ništa više. Subvenciju će dobiti za hotel „Braća Sekulić – Šargan“ u Kremnima koji raspolaže sa 76 ležaja i ima 14 zaposlenih. Inače, celo preduzeće ima oko 40 zaposlenih i niko nije otpušten.
-Kada ih dobijemo, ova sredstva biće od velike pomoći da održimo neki kontinuitet i da preživimo do proleća, do aprila, kada bi trebalo da počne dečiji turizam, ako uopšte počne. Mnogo će nam značiti i zahvalni smo. Biće nam dovoljno za plate radnicima u hotelu u Kremnima i za struju za tri do četiri meseca. Za sve protekle godine, od kada se moj otac bavi privatnim poslom, od 1991., pa i ja proteklih deset godina, firma je bila stabilna, nikada ništa nismo dobili od države, nije bilo potrebe za bilo kakvom pomoći, niti smo koristili kredite. Ovo je prvi put da nešto dobijemo od države, jer nas je snašlo nešto zbog čega ne možemo sami da se održimo – kaže Jelena i navodi da nije lako i jednostavno ove objekte koji su prilagođeni deci preorjentisati za drugi vid turizma ili neku drugu namenu.
Da li će biti pomoći dečijim odmaralištima na Zlatiboru?
Epodemijom su, po rečima Jelene Sekulić Grujičić, naročito pogođeni svi objekti koji su namenjeni za odmor i rekreaciju dece na Zlatiboru kao što je „Golija“, „Domaći kutak“, „Sunčani breg“, njihovo konačište „Braća Sekulić“ i drugi. Oni bukvalno ne rade. To je bio povod da se predstavnici ovih objekata obrate Turističkoj organizaciji Zlatibor da razgovaraju o mogućim načinima za prevazilaženje situacije
-Pitam se samo kako opstajemo na Zlatiboru, jer mesecima nemamo gostiju. Veoma nam je teško. Ne znamo šta ćemo sa radnicima, objekat stoji pa stoji, ima troškova, ali su ipak manji. A mi moramo da održimo radnike da bismo bili spremni kada počnemo da radimo, ako počnemo. Ovo kako je, ne zna se šta će biti sutra, a dolazi zima. Realno je očekivati da će oni koji se bave dečijim turizmom, koji su i koristili pomoć države kroz isplatu minimalaca, u novembru morati da otpuste radnike, jer ne mogu da obezbede sredstva za plate, a minimalca više nema. Na Zlatiboru je to oko 150 radnika koji rade u ovim objektima – kaže Jelena i dodaje da će zahvaljujući subvenciji spasiti hotel u Kremnima za nekoliko narednih meseci, ali se pita šta će biti sa konačištem na Zlatiboru i šta će biti sa ostalim dečijim odmaralištima na ovoj planini.
Užička ustanova Dečije odmaralište „Golija“ na Zlatiboru od marta do juna nije radila, a od juna do sada radili su u proseku sa 15 odsto kapaciteta. Trenutno ne rade. „Golija“ je potpuno prilagođena deci i raspolaže sa 190 ležajeva, ima zatvoreni dečiji bazen, dve zatvorene sportske hale i sve što je potrebno za kvalitetan i bezbedan odmor dece.
-Jedno smo od retkih dečijih odmarališta u Srbiji koje pripada javnom sektoru i nismo mogli da koristimo nijedan vid podrške od države, ali imamo podršku od grada Užica, kao osnivača. Jedno vreme smo se finansirali sopstvenim sredstvima koje smo ranije zaradili, a kada smo ostali bez njih, Grad je izašao u susret, tako da niko od 29 zaposlenih neće ostati bez posla ni bez prihoda dok se ne steknu uslovi da normalno počnemo da radimo. To će biti urađeno delom kadrovskom preraspodelom, delom finansijskom pomoći. Inače, naši kapaciteti su unapred rasprodati, ali da li ćemo to sve i da realizujemo zavisi od razvoja epidemiološke situacije. Sada je preporuka da škole ne organizuju ništa do kraja februara, videćemo kako će biti i tada – kaže Vladan Cuparić, direktor „Golije“ i navodi da je zajedno sa predstavnicima ostalih dečijih odmarališta učestvovao u razgovorima u TO Zlatibor i pridružio se inicijativama, jer i „Golija“, kako kaže Cuparić, deli sudbinu svih dečijih odmarališta na Zlatiboru.
-Toliko godina smo radili tržišno i uspešno poslovali. U objekat smo u proteklom periodu mnogo ulagali sopstvenih sredstava, a u tome smo imali i veliku pomoć Grada i Ministarstva. Sada, kada smo komletno renovirali i odmaralište na moru i na Zlatiboru, gde smo više od duplo proširili i smeštajne kapacitete i kada je ove godine trebalo da ubiramo plodove svih ovih ulaganja i rada, došla je epidemija – kaže Cuparić.
Vladimir Živanović, direktor TO Zlatibor kaže da je održan sastanak sa predstavnicima objekata koji se bave dečijim turizmom i rekreativnom nastavom. Na Zlatiboru takvih objekata ima oko desetak što je i najviše u Srbiji. Oni po njegovim rečima, od marta nisu funkcionisali pa je TO Zlatibor uputila pismo Ministarstvu finansija i resornom Ministarstvu sa predlogom da se i ovi objekti stave u kategoriju gradskih hotela kako bi dobili subvencije s obzirom da ne mogu da organizuju svoje poslovanje. Po njegovim rečima, od Ministarstva finansija su dobili odgovor da za to nisu nadležni i upućeni su na resorno, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija od kojeg još nisu dobili odgovor. Sa tog sastanka dopis je upućen i lokalnoj samoupravi u kojem je izložena inicijativa da ovi objekti ne plaćaju usluge iznošenja komunalnog otpada i da se odloži plaćanje poreza na imovinu. Po rečima Živanovića i na ovaj dopis iz lokalne samouprave čeka se odgovor.
