Gradska skupština Užica na sednici od 12. novembra 2010. godine donela zaključak da se hidroelektrana “Pod gradom” kao izuzetno važan spomenik tehničke kulture stavi pod posebnu zaštitu i predloži da UNESKO uvrsti u listu spomenika svetske kulturne baštine.
Zaključak koji je upućen Vladi Srbije i nadležnim republičkim organima kako bi preduzeli aktivnosti na realizaciji ove inicijative je potpisao tadašnji predsednik Gradske skupštine Radiša Marjanović. Zaključak je usvojen glasovima svih odbornika u kojoj su većinu činili demokrate i socijalisti. U obrazloženju se navodi da je početak njenog rada 2. avgusta 1900. godine svrstao Srbiju među prve zemlje sveta koje su počele sa proizvodnjom, prenosom i korišćenjem naizmenične struje. Pored opisa generatora u obrazloženju se navodi da je izgrađena za potrebe rada Prve užičke akcionarske tkačke radionice koja je prodajom viška električne energije opštini, ustanovama, zanatlijama i građanstvu obezbeđivala prihode i proširenje proizvodnje, Hidroelektrana je prestala da radi 1973. godine, a rehabilitizovana je 1990-2000. godine, a od 2009. godine bila je dostupna turistima . U obrazloženju se navodi da ova hidroelektrana ima najveći značaj u oblasti tehničke kulture , a zgrada Hidroelektrane i njena neposredna okolina proglašeni su za kulturno dobro od velikog značaja 14. jula 1977. godine. Za rehabilitaciju užičke centrale najzaslužniji je Užičanin Milan Mirosavljević, nekadašnji direktor užičkog EPS-a. Nekadašnji direktor Narodnog muzeja Blaže Čubrilo u izjavi za štampu 2008. godine što je proteklih dana ponovio i “Vestima” kaže da je rešenje vlasništva sa EPS-om preduslov da se ceo projekat ostvari, a predlog o izdvajanju Stare hidrocentrale iz EPS-a o ustupanju gradu postojao je i ranije.
-Hidrocentrala je vlasništvo EPS-a i kada bude privatizovano, ili dokapitalizovano ovo državno preduzeće onda će dobiti novog vlasnika. Da bi se to izbeglo, a pošto je centrala od velikog interesa za grad, odavno postoji ideja da se ona ustupi Užicu, odnosno Narodnom muzeju – naveo je tada istoričar Čubrilo te 2008. godine.
EPS je danas neprikosnoveni vlasnik centrale “Pod gradom” i 2014. godine napravljen je projekat ugradnje trećeg agregata za proizvodnju struje na godišnjem nivou 1,7 miliona kilovat časova obnovljive energije. Ugradnja još traje, a sa ovim poslom koji je vredan 118 miliona dinara iz kredita Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj ostaje i pitanje da li je narušen prvobitni izgled centrale koju su Užičani i njihov parlament kandidovali za UNESKO. U više navrata “Vesti” su zatražile informacije od EPS-a i Zavoda za zaštitu spomenika kulture pod čijom je centrala zaštitom kao nepokretno kulturno dobro velikog značaja što je nivo zaštite Crkve Svetog Marka. Naravno, uvek dobili uveravanja da je sve u skladu sa propisanim.
O novom izgledu centrale koja će imati jaz kada ne proizvodi struju, dok će on izostati kada proizvodi elektriku Užičani će najbolje prosuditi. Što se tiče rokova završetka radova, oni su nekoliko puta pomerani, ovogodišnji je bio 1. avgust pred godišnjicu obeležavanja 120. godišnjice postojanja centrale, a prethodni u posledenjem kvartalu 2019. godine. Prilikom nedavne posete britanske ambasadorke Užicu novinarima je EPS zabranio ulazak u krug Centrale, jer je izostala prethodna prijava i najava prisustva.
