U Narodnom muzeju Užice, otvorena je izložba Između dvije imperije, Bosna i Hercegovina na fotografijama Františeka Topiča 1885 – 1919. koja je izbor najzanimljivijih neobjavljivanih Topičevih fotografija, a ujedno i najvažniji izdavački poduhvat Zemaljskog muzeja BiH u poslednjih nekoliko godina. František Topič (1857-1938), poreklom Čeh, bio je najznačajniji fotograf i autor najvećeg broja fotografija austrougarskog perioda u BiH. Topič je kao službenik Austrougarske postavljen u Zemaljski muzej u Sarajevu koji je, inače, osnovan 1888. godine u kojem je radio kao fotograf, arhivski činovnik, a bio je i prvi bibliotekar i upravnik Biblioteke u Zemaljskom muzeju. Topič je u BiH živeo i radio 31 godinu. Izložba daje kvalitetan i celovitiji uvid u stvaralački opus autora čiji se rad izdvaja kao izvor prvog reda za istraživanje intimne istorije i geografije bosanskohercegovačkog društva u osvit jedne od najvećih ljudskih i civilizacijskih tragedija uopšte – Prvog svetskog rata. Izložba u Užicu sadži 40 fotografija različitih formata.
Ovu izložbu videla je publika i u Ljubljani i Zagrebu, a sada je organizovana i u užičkom Narodnom muzeju u okviru projekta „Muzejske priče“, koji se finansira sredstvima Evropske unije u okviru IPA II Programa prekogranične saradnje Srbija – Bpsna i Hercegovina 2014-2020. Telo za ugovaranje ovog projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU), Republike Srbije.
U okviru projekta „Muzejske priče“ koji je počeo u januaru prošle, a završava se do kraja ove godine, planirano je devet izložbi od kojih je do sada priređeno pet. Uproks nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji, izložbe se, iako malo usporenom dinamikom, priređuju u planiranim muzejskim izložbenim prostorima. Nataša Jovanović iz RRA „Zlatibor“, menadžer projekta, podsetila je da „Muzejske priče“ realizuju Grad Sarajevo u partnerstvu sa Historijskim muzejom BiH, Centrom za kulturu „Vuk Karačić“ u Loznici i Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Cilj je jačanje kulturnog identiteta Bosne i Hercegovine i Srbije kroz podršku rada muzeja prekograničnog područja u smislu povećanja njihove vidljivosti, unapređenja kapaciteta, poboljšanja međusobne saradnje i jačanja pozicije na tržištu kulturnog turizma. Radi se o 11 muzeja prekograničnog područja: šest u BiH (Historijski muzej BiH, Olimpijski muzej BiH, Zemaljski muzej BiH, Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti BiH, Muzej Vijećnica, Valterov muzej) i pet muzeja i institucija u Srbiji (Centar za kulturu „Vuk Karačić“ Loznica, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, Narodni muzej Užice, Zavičajni muzej Priboj, Muzej Prijepolje). Ukupna vrednost projekta je 459.981 evra od čega EU sufinansira 84,81 odsto, a ostatak obezbeđuju partneri na projektu.
-Navažnije je što je iz ovog projekta proizašla neformalna muzejska mreža, kao i saradnja, ponovno zbližavanje institucija i ljudi. Projekti jesu reči na papiru, a sve ostalo zavisi od ljudi, ustanova, naše energije i motiva da svi idemo napred – rekla je ovom priliko Nataša Jovanović.
Ernis Šljivo kustos u Zemaljskom muzeju BiH, podsetio je da je ovaj muzej najstarija i najznačajnija kulturna ustanova u BiH i između ostalog čuva i neguje oko 6.000 negativa na staklenim pločama s kraja 19. i početka 20. veka od kojih je oko 5.000 Františeka Topiča koje imaju izuzetnu vrednost pogotovo u etnografskom smislu.
– Na fotografijama se vidi kako su izgledali stambeni i neki najznačajniji objekti po kojima je Bosna i Hercegovina prepoznatljiva, kako je izgledla seoska a kako gradska nošnja, javni prostor, kultura, sport. Zapravo, fotografije govore o dve dosta različite civilizacije, bosanskoj, istrgnutoj iz osmanlijskog kruga, ali još uvek orjentalizovanoj i zapadnoj, hrišćanskoj, austrougarskoj– istakao je Šljivo.
Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ u Loznici, istakla je da prekogranična saradnja znači dosta, jer se predstavljanjem svoje kulture uz poštovanje kulture drugih naroda i nacionalnosti jača sopstveni kulturni identitet. Po njenim rečima, osim dobre opreme kojom će rad muzeja biti unapređen, zahvaljujući projektu dobijena je i mobilna aplikacija koja će omogućiti da budu vidljiviji u regionu što je i krajnji cilj. Saradnja i međusobno razmenjivanje projekata biće nastavljeno, istakla je Snežana Nešković Simić.
Slavica Stefanović, direktorka užičkog Narodnog muzeja, između ostalog je navela da je užički muzej od osnivanja sarađivao sa Zemaljskim muzejom, a što je kroz ovaj projekat još više potvrđeno i unapređeno. Osim toga, u oktobru je užički muzej gostovao u Historijskom muzeju u Sarajevu izložbom „40 godina od otkrivanja memorijalnog komleksa Kadinjača“.
-Kada je 1948. godine otvarana naša skromna postavka u okviru Muzeja ustanka 1941., tada je pomoć stizala i iz Sarajeva, jer mi u to vreme nismo imali stručan i školovan kadar. Značajna saradnja bila je i pre Drugog svetskog rata, s obzirom da smo pripadali Drinskoj banovini od 1929. do 1941. godine, čije je sedište bilo Sarajevo. Naše kolege i danas odlaze u Sarajevo da bi istraživali u njihovim muzejima i arhivima – rekla je Slavica Stefanović istakavši da se uveliko razgovara o budućim zajedničkim projektima.
Zahvaljujući „Muzejskim pričama“ užički Muzej je uspostavio nove vidove saradnje sa drugim muzejima i ustanovama kulture, a u okviru digitalizacije uspostavljen je multimedijalni vodič kroz muzejske postavke što se pokazalo veoma značajno naročito sada u vreme pandemije koronavirusa, ali je nabavio i vrednu opremu za fotolaboratoriju, konzervatorsko i dokumentaciono odeljenje, komjutere.
Izložbu u Užicu otvorio je Ratko Trmčić, član Gradskog veća zadužen za društvene delatnosti.
-Na našim prostorima imperije su se od davnina sudarale i tragove ostavljale određujući sudbinu naših naroda uvek rešenih da žive u slobodi, da budu svoji na svome. O takvom jednom periodu bliskog susreta imperija svedoče ove fotografije Františeka Topiča. Reč je o izuzetnom stvaraocu koji je bio muzejski fotograf i objektivom umeo da ovekoveči značajne događaje, ljude, običaje, nošnje – rekao je između ostalog, ovom prilikom Ratko Trmčić istakavši da veze Užica i Sarajeva dugo traju.
-Veze dva grada odolele su izazovima raznih vremena, a ovaj zajednički projekat i postavka pred nama doprinosi da tu saradnju nastavimo i u ovom vremenu unapređujemo- rekao je Trmčić.
Izložba je otvorena do 23. novembra, a biće dostupna publici i tokom manifestacije „Muzeji Srbije-Muzeji za deset“ od 9. do 15. novembra u okviru koje je i „Noć muzeja“. Zainteresovani je mogu pogledati uz poštovanje svih protivepidemijskih mera zaštite.
