Udruženje potomaka starih ratnika ,,Ljubomir Marić“ u Kosjeriću neguje uspomenu i tradicije starih radnika i srpskih oslobodilačkih ratova. Osim drugih brojnih aktivnosti u poslednjoh 10 godina Udruženje je spasilo od propadanja 170 spomenika krajputaša koji su se nalazili u crkvenim portama ili u selima. Neki belezi izvađeni su iz trnja i korova ili su polomljeni bili zatrpani zemljom. Dragan Vujić, predsednik Udruženja potomaka starih ratnika kaže da su „na većini obnovljena slova i belezi postavljeni na pristojna mesta i postolja“.
Zanimljivo je da se jedan od tih belega nalazi u glavnoj Karađorđevoj ulici pored kuće porodice Perišić. Na njemu je ime Vukašina Radovanovića koji u 23 godini života od posledica ranjavanja ispusti dušu u Timočkoj bolnici. Spomenik sinu jedincu podigla je ožalošćena majka Radojka. Kad je zbog nemaštine morala da proda parče imanja na kome je beleg sinu jedincu, prvo je ponudila zemlju domaćinu Božu Perišiću i kroz suze mu kazala šta joj je na duši. Kupcu je ostavila zavet da zemlju obrađuje ali spomenik ne premešta. Božo je poštovao Radojkin zavet ali kad mu se približio kraj, zavet ožalošćene majke je preneo sinu Mijalku.
I Mijalko je čuvao beleg sve dok nisu naišli geometri da odrede trasu puta od grada prema Valjevu i Železničkoj stanici. Nikad niko nije saznao kako je snalažljivi Mijalko odobrovoljio geometre i vlasti da zaobiđu spomenik pa se tako krajputaš sinu Vukašinu našao na trotoaru pored Mijalkove kuće. Pre nego što će se i on preseliti „na onaj svet“ pozvao je sina Miljka i ostavio mu isti amanet da čuva Vukašinov spomenik. Miljko, koga zovu Mikača ispunjava časnu obavezu i zavet majke Radojke. Ispred krajputaša postavljena je klupa pa se pored Vukašinovog spomenika odmaraju i razgovaraju stariji sugrađani. A deca koja se baš tu okupljaju i igraju napamet znaju tekst sa spomenika i kako je nastao zavet majke Radojke.
