Ako su zemljišta jako kisela (pH 4,0–5,0) potrebno je izvršiti kalcizaciju, sa ciljem da se smanji kiselost i poboljša struktura. Kod blago kiselih zemljišta (pH 5,0–6,0) ovu meru ne treba vršiti, već u toku nekoliko godina unositi u ze- mljište fiziološki alkalna đubriva. Za kalcizaciju se najčešće koriste mleveni krečnjak na lakšim, a živi (negašeni) kreč na teškim zemljištima u količinama koje zavise od stepena kiselosti. Orijentacije radi, da bi se pH vrednost povećala za 0,7, potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 na lakšim, ili oko 2,16 t kreča (negašenog) na težim zemljištima. Planirane količine materijala za kalcizaciju se unose u zemljište u dva do tri navrata, i to pre dubokog oranja 2/3 predviđene količine, a 1/3 neposredno pred plitko oranje.
Neophodno je da se pri unošenju sredstava za kalcizaciju unose i odgovarajuće količine organskih đubriva kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5,5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom, magnezijumom i fosforom. U tom slučaju se koriste mleveni krečnjak, ili dolomit, njihove mešavine, ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti. Ne preporučuje se gajenje maline na krečnim zemljištima (pH>7), ali ako nema drugog izbora pre sadnje potrebno je izvršiti acidizaciju (zakišeljavanje), što se postiže đubrenjem fiziološki kiselim đubrivima. U ovu svrhu u toku zimskog perioda u zemljište se najčešće unosi sulfat gvožđa (FeSO4), a u toku vegetacije, za prihranjivanje, amonijum sulfat (NH4)2SO4. Ako, npr., želimo da smanjimo pH vrednost zemljišta sa 8,0 na 6,5, potrebno je da kod peskovitog zemljišta unesemo 1.300 kg/ha mlevenog sumpora, kod glinovito peskovitih 1.570 i glinovitih 1.700 kg/ha.
Ana Đoković dipl.ing. agronomije Poljoprivredna stručna služba Užice
