Leska i orah su jedine voćne vrste jezgrastog voća u kontinentalnim uslovima gajenja.
Do sada je orah bio isključivo zastupljen u zasadima ovog voća, dok zadnjih godina sve više raste interes za podizanje zasada leske. Razloga za to ima više, a najjači razlog je u daleko redovnijem plodonošenju leske i skupljoj jezgri u odnosu na orah
Pored toga leska je veoma deficitarno voće na našem tržištu, gde domaća proizvodnja koja je oko 1.000 tona, obezbeđuje svega oko 10 odsto potreba Srbije. Naime, van vinogradarske zone uzgoja oraha, pojava poznih prolećnih mrazeva veoma često dovodi do izmrzavanja ženskih cvetova i izostanka roda te godine. Orah je najosetljiviji od svih kontinentalnih voćnih vrsta na pozne prolećne mrazeve, te je njegov uzgoj van vinogradarske zone dosta rizičan. Za razliku od oraha, leska je dosta tolerantnija prema zemljišnim i klimatskim uslovima, a redovnost rađanja leske je daleko pouzdanija. Leska dobro podnosi i skromnije zemljišne uslove. Sreće se na visinama i iznad 1.000 metara nadmorske visine, mada su optimalni uslovi do 600 metara. Podnosi dobro niske zimske temperature, do -30 stepeni Celzijusa, dok u vreme cvetanja temperature ispod minus 6 stepeni mogu umanjiti rod. Za gajenje leske pogodna su ilovasta zemljišta, ne podnosi teška i kisela zemljišta. Plod ima veoma visoku hranljivu vrednost. Sadrži oko 7 odsto vode, 50-75 odsto masti, 12- 18 odsto belančevina, dosta mineralnih soli i vitamina. Plod se može koristiti u svežem stanju, a nalazi i veliku primenu u prehrambenoj industriji i medicini. Veoma lako se transportuje i dugo čuva. Ako se plod – jezgra čuva duže od godinu dana treba ga čuvati na temperaturi od dva do četiri stepena. Plod leske ima za oko dva puta veću cenu od jezgre oraha. Zasadi leske se podižu sadnicama izdanačke leske, ili kalemljene na mečju lesku. Razlika je u dužem životnom veku, kasnijem početku rađanja, kao i izostanku pojave izdanaka kod leske koja je kalemljena. Koren leske se 90 odsto nalazi na dubini od 20-40 centimetara, dok je kod mečje leske nesto dublji. Najčešće se sadi na rastojanju 4 puta 4 ili 5 puta 4 metra. Pri podizanju zasada obavezno koristiti veći broj sorata zbog sigurnijeg oprašivanja i oplodnje. Naime, kod leske je veoma česta pojava nejednovremenog cvetanja muških i ženskih cvetova (protandrija ili protaginija), te uzgojem većeg broja sorata se izbegava pojava izostanka roda. Prenošenje polena kod leske odvija se vetrom, nije zavisno od prisustva pčela, što je slučaj i kod oraha. Uzgaja se u sistemu stablašice kod kalemljene, odnosno ili stablašice ili vaze kod izdanačke leske. Vaza podrazumeva uzgoj leske sa tri ili četiri izdanka iz zemlje, pravilno raspoređena u prostoru. Veoma je skromnih prohteva za rezidbom kao i zaštitom od bolesti i štetočina.
Leska ima životni vek oko 30 godina. Pun rod dostiže u osmoj godini starosti, a prinos u punom rodu je oko 3.000 kilograma po hektaru ploda. Randman jezgre je zavisno od sorte, kreće se od 42-47 odsto
Najčešće gajene sorte leske kod nas
Istarski dugi – poreklom je iz Istre. Najviše je zastupljen u zasadima, dobro i redovno rađa. U grupi – grozdu se nalazi 3-5 plodova, omotač ploda je duži od ploda. Ima kvalitetnu jezgru, randman jezgre je 43,5 odsto.
Tonda Gentile Romana (Tonda Đentile Romana) – poreklom je iz Italije. Srednje bujna, veoma rodna. Plod je krupan, loptastog oblika, omotač ploda je malo duži od ploda koji lako ispada. U grozdu se nalazi 2-4 ploda. Randman jezgre je 45 odsto. Preporučuje se više za širenje od istarskog dugog, jer bolje podnosi sušu, kvaliteniji je i rodniji.
Tonda Gentile delle Langhe (Tonda Đentile dele Lange) – takođe poreklom iz Italije. Srednje je bujna, otporna na zimske mrazeve, dosta rodna. Ovojnica ploda je malo duža od ploda, iz koje lako ispada. Prosečno u grozdu ima 2-3 ploda, randman jezgre je čak 47 odsto. Zahteva nešto plodnija zemljišta za gajenje.
Ennis (Enis) – nova sorta za gajenje, poreklom je iz SAD. Stablo je bujno, nije dobar oprašivac. Veoma je rodna, krupnoca ploda oko 4 gr, loptastog oblika. Randman jezgre je 47-49 odsto. Nije osetljiv na niske temperature.
Pored navedenih sorata za gajenje se preporučuju sorte: Halski džin, Rimski, Nokione, i Ludolf, Cosford i Lambert beli.
Andrija Radulović dipl. ing. agronomije
