Kapitalne projekte na Zlatiboru, koji imaju uticaja na čitavu teritoriju opštine i na okolinu, završavamo u ovoj godini, kaže predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović. On navodi da je cilj i ideja – razvoj ekološke opštine, u pravcu masovnog turizma.
Da li ste generalno zadovoljni realizacijom planova ove godine u Čajetini, s obzirom na vanredne okolnosti u kojima je sve funkcionisalo?
Imajući u vidu situaciju i u svetu i u Srbiji, prezadovoljni smo koliko smo kapitalnih investicija, koje su čekale duži niz godina da dođu na red, uspeli da odradimo u ovoj godini. Kako je Zlatibor turističko mesto, vodili smo računa da ne ugrozimo ni letnju ni zimsku turističku sezonu, što je bio razlog zbog kog smo odlagali kapitalne projekte na uređenju centra Zlatibora. Bilo je potrebno i obezbediti sredstva za realizaciju projekata koji su zahtevni i skupi. Trebalo je da se složi više parametara koji su nam omogućili da u vreme pandemije krenemo sa ovim investicijama i da ih u rekordnom roku završimo. Uradili smo više nego što smo planirali. Ideja je bila da projekte delimo u više faza, ali smo shvatili da je ova godina za bilo kakav ozbiljan posao u turizmu izgubljena, te smo iskoristili vreme u kome ugostitelji nisu mogli da rade, pa smo otvorili čitavu lepezu investicija u samom centru Zlatibora. Radili smo zacevljenje rečnog korita, od ulaska, kroz naselje, pa do izlaska iz naselja, prema postrojenju za preradu otpadnih voda. Ozbiljan i zahtevan posao koji je podrazumevao zamenu podzemne instalacije, urađena je obnova kišnog i fekalnog kolektora, a u potpunosti je sređeno i korito jezera. Sve su to poslovi koji su tražili vreme, novac i strpljenje. Ovi radovi promeniće i život u samom centru Zlatibora, a imali smo i podršku i strpljenje od vlasnika ugostiteljskih objekata, brojnih turista i meštana. Videli su da se radi velikim intenzitetom – u pojedinim trenucima bilo je i do sto građevinskih mašina i do pet stotina radnika na jednom malom prostoru. Radilo se i noću (kada je bilo potrebno) da premostimo neke važne saobraćajnice ili da izmestimo neku infrastrukturu, a sve sa ciljem da se ne zaustavljaju redovne dnevne aktivnosti stanovništva i gostiju.
Jedan od Vaših ciljeva je bilo visoko pozicioniranje Čajetine kao ekološke opštine. Koliko ste pri realizaciji svih infrastrukturnih radova uspevali da se pridržavate tog, ekološkog načela?
Razlog zašto smo i krenuli u ovako obiman posao, kako smo i najavili, svakako je činjenica da opština Čajetina ulaže velika sredstva u zaštitu životne sredine. Sve ovo što smo radili na sanaciji infrastrukture, radili smo kako ne bismo ugrozili rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Zaštitili smo i životnu sredinu i objekte, a sve pod stručnim nadzorom ljudi koji imaju iskustvo i znanje u ovoj oblasti. Oslanjali smo se na studije i ideje naših prethodnika, posebno akademika Miladina Pećinara i stručnih ljudi tog vremena, koji su nam ostavili i dali ideje kako bi trebalo i u kom pravcu mi treba da radimo. Tamo gde su oni stali, gde nisu uspeli da završe važne projekte, sada su se stekli uslovi da mi to možemo da nastavimo, projektujemo, izvedemo i obezbedimo novac za to.
U toku su završni radovi na postrojenju za preradu otpadnih voda na Zlatiboru. Šta oni podrazumevaju i da li će biti ispoštovani postavljeni rokovi?
Određene radove bili smo u obavezi da prolongiramo. Na većem delu kapitalnih projekata zavisili smo od stručnjaka iz inostranstva, iz Francuske i Slovenije. Stranci su imali ograničeno kretanje usled pandemije, a oni rade po dnevnicama koje su za Srbiju veoma visoke, te smo i o tome morali da vodimo računa i ponašamo se racionalno, da poslove radimo kada oni mogu da dođu i u što kraćem roku, kako bi odradili veći posao za što manji broj dnevnica. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je pri kraju. Radi se na uređenju samog kompleksa postrojenja, premoštavanje fekalnih kolektora i ubacivanje u sistem. Ostaje nam da rešimo još nekoliko stvari. Ne mogu neke vode koje su iz proizvodnih pogona PK „Zlatibora“ da se nekontrolisano i bez tretmana ulivaju u postrojenje ili da se izlivaju u reku. Moramo naći način da angažujemo Republičke inspekcijske službe koje su nadležne kako bi sprečili izlivanje osoke u Čestarski potok i Obodujevicu, a zatim i u postrojenje ili u Rzav i u Drinu. Već niz godina pokušavamo da „probudimo“ nadležne institucije u Ministarstvu da nas zaštite od nesavesnih investitora koji zagađuju životnu sredinu. Nadamo se da će i ovo biti apel i poziv nadležnima da rade svoj posao.
Ranije je najavljena i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Čajetini, koje bi trebalo da omogući da sve otpadne vode odlaze na jednu tačku, Sušicu. Da li je realizacija tog plana još uvek izvesna?
Kapitalne projekate na Zlatiboru, koji imaju uticaja na čitavu teritoriju opštine i na okolinu, završavamo u ovoj godini. Nastavljamo sa izgradnjom fekalnog kolektora do buduće lokacije postrojenja u Sušici. Radi se na tom projektu i sigurno ćemo krenuti sa tim radovima u narednoj godini. Ono što je značajno istaći za Čajetinu je da je ona bila prostorno ograničena. Bilo je onemogućeno njeno širenje ili magisralnim putem ili elektro-instalacijama (trafostanicom ili dalekovodom). U narednom periodu nas očekuje izmeštanje trafostanice pored sportske dvorane u Čajetini, zatim dalekovoda od Čajetine do Zlatibora, preko groblja u Čajetini, tako da ćemo veliki prostor osloboditi za razvoj Čajetine. Stavićemo u funkciju sportski kompleks Glavica u Čajetini, a radiće se i na proširenju prostora niz reku Balašicu, zatim prema naseljima Mušvete i Šipovik, čime otvaramo ulaz u Čajetinu sa starog regionalnog puta. U narednoj godini i Čajetina će izgledati potpuno drugačije i savremenije. Otpadne vode koje se sada slobodno izlivaju i šire neprijatan miris od Šipovika, Jevremovića do Sušice, sigurno ćemo i taj problem brzo rešiti i otvoriti i taj prostor za širenje i razvoj Čajetine.
Na „Gold gondoli“ u toku su završni testovi, nakon čega će biti upućen zahtev Ministarstvu infrastrukture i saobraćaja za dobijanje upotrebne dozvole. Kakva su Vaša očekivanja, da li gondola može biti puštena u rad pre novogodišnjih praznika?
Gondola će biti puštena u funkciju pre novogodišnjih praznika. Sačekaćemo da vidimo kakve su preporuke od strane Kriznog štaba, da li će biti ograničenja kada je reč o stavljanju u finkciju skijališta i drugih turističkih sadržaja. Mada, što se tiče zaštite bezbednosti i distance, gondola ispunjava sve potrebne uslove. Do sada smo radili na početnoj stanici gde smo stvorili mogućnost da putnici koji žele da koriste gondolu, mogu da poštuju fizičku distancu. Kabine naše gondole planirane su za deset putnika, tako da se i u samoj gondoli može obezbediti adekvatno rastojanje. Ispoštovaćemo sve preporuke da ne bi ugrozili zdravlje turista i građana. Očekujemo i tehnički prijem i upotrebnu dozvolu pre Nove godine, tako da više nema prepreka da ovaj naš kapitalni projekat počne sa radom.
Završena je sanacija magistralnog puta od Pakovraća do Bele Zemlje. Koliko će u narednom periodu biti posvećena pažnja seoskim putevima, s obzirom na važnost dobre putne infrastrukure za razvoj opštine?
Zalažemo se da se nacionalni infrastrukturni projekti završavaju i da se uradi rekonstrukcija pomenute saobraćajnice, budući da je bila baš u lošem stanju. Nadamo se da će to doprineti lakšem dolasku, ali i većem broju turista. Nadam se da će i drugi važni nacionalni projekti, kao što su aerodrom u narednoj i gasovod u ovoj godini, biti pušteni u funkciju, što je takođe važno u cilju i naših napora da se zaštiti životna sredina. Gas bi trebalo da bude pušten do kraja godine, a nadamo se da će u nekom narednom periodu aerodrom Ponikve biti u funkciji.
Sve pomenute investicije, kao i odlaganje čvrstog otpada, daju nam za pravo da se u nekom predstojećem periodu deklarišemo kao ekološka opština. Kasnije ćemo moći da se pojavimo sa našim brendom, sa organskom hranom, jer je Zlatibor sam po sebi brend, pre svega u turizmu. Sa realizacijom naših projekata moći ćemo da stanemo rame uz rame sa svetskim proizvođačima organske hrane. Kada su nas osporavali i prozivali zašto asfaltiramo put do jedne kuće u selu gde su staračka domaćinstva, ovo vreme ih je demantovalo. Bili smo u pravu, sada se mladi vraćaju, vraćaju se tamo gde je uređena infrastruktra. Za nekoliko godina smo asfaltirali lokalnih puteva u dužini jedne trake auto puta do Beograda. Preko 400 kilometara puta je opština Čajetina asfaltirala, nasula, probila novih puteva, izgradila mostova, što već smatramo redovnim poslovima. Nema razloga da se brinu naši građani ili vlasnici parcela, davno napuštenih objekata. Mogu ih veoma lako i brzo staviti u funkciju jer mi održavamo saobraćajnice. Rekonstruisana je gotovo u potpunosti i elektro i vodovodna mreža. Već sada imamo četiri sistema koja ćemo umrežiti i u svakom trenutku ćemo moći da prebacimo vodu iz jednog sistema u drugi, tako da naselja neće ostajati bez vode.
Na poslednjoj sednici Skupštine opštine Čajetina utvrđen je predlog odluke o budžetu za 2021. godinu. Kakav je taj budžet, šta je njegov prioritet?
Budžet opštine Čajetina za 2021. godinu biće razvojnog karaktera. Iako nas često osporavaju za prekomernu gradnju, mi samo možemo da odgovorimo da je sve rađeno po osnovu usvojenih strateških planova, uz svu neophodnu i pozitivnim propisima definisanu plansku dokumentaciju, i taj novac koji smo prihodovali, smo uložili u druge infrastrukturne projekte. Ako računamo da je uz zajednička sredstva sa investitorima budžet u ovoj godini preko 3 milijarde, to nam daje nadu ali i garanciju da Čajetina nikada neće ući u finansijske probleme. Sve investicije i poslovi koji se rade na teritoriji opštine Čajetina, za pametne ljude, samo će donositi profit. Nama je cilj i ideja, da pored ekološke opštine ovaj prostor razvijamo u pravcu masovnog turizma. Poznato je u ekonomiji da masovnost donosi prihod, ili možete ljubomorno da čuvate sredstva za sebe, ali da vam neko drugi daje novac. Mi smo se opredelili da radimo i da zaradimo i da ne zavisimo od Republičkog budžeta ili od bilo koga, već da svaki naš pojedinac može da radi. Sa svim ovim projektima na kojima smo radili, rekonstrukcijom trga i jezera, sa gondolom i novim sadržajima koje ne bih otkrivao, Zlatibor može da očekuje brojku od milion posetilaca na godišnjem nivou, odnosno 10 miliona noćenja. Približavamo se toj cifri, naši vlasnici ugostiteljskih objekata mogu biti zadovoljni, ali i proizvođači tradicionalnih proizvoda. Iako je period ekonomske krize i pandemije, kod nas na svu sreću nije. Nikada nismo bolje stajali sa prilivom u budžet i nikada nismo više uradili poslova.
Koliko je u ovom trenutku moguće imati jasne planove za narednu godinu, koja će, čini se, biti puna neizvesnosti, kao i 2020.?
Nastavljamo sa investicijama. Ostaje nam da razvijamo novi prostor, nove lokalitete, da Čajetinu uvrstimo u turističku ponudu i da razvijemo sportsko-rekrativni kao i zdravstveni turizam. Sada imamo brojne investitore koji žele da kod nas ulože svoja sredstva i ozbiljne kompanije koje ulažu svoj novac. Ono što je za nas najbitnije je da mi nismo politički projekat. Opština Čajetina se razvijala sa privatnim kapitalom, što je garancija za budućnost.
Projekat Radio Užica “Čajetina: Put ka ekološkoj opštini” se sufinansira iz budžeta opštine Čajetina”
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
