Pocetna Društvo Optimizam je moj zaštitni znak

Optimizam je moj zaštitni znak

1189
0
Podelite

Iako joj je bavljenje nekom umetnošću oduvek bila želja, vlasnica već sada prepoznatljive radnje „Unikat PLUS“ u Užicu, Tanja Kendija, kaže da joj je dugo vremena trebalo da svoje snove pretvori u posao od koga će živeti.

Posle skoro dve decenije rada u trgovini, inače mašinac po struci, Tanja se usudila da krene u nekom drugom pravcu i posveti se stvaranju unikatnih ukrasnih predmeta. U njenoj radnji možete pronaći mnoštvo dekorativnih predmeta, rađenih sa najvećom ljubavlju. Tu su: razne dekoracije za stan, slike, ručno rađene kutije za nakit ili za kuhinjski prostor, kao i mnogi drugi jedinstveni predmeti, koji mogu dati toplinu Vašem domu ili biti idealan poklon za dragu osobu.

Šta je bilo prekretnica u tvom životu?

-Istovremeni dolazak drugog deteta na svet i otkaz u tadašnjoj firmi, naveli su me da nastavim karijeru u drugačijem smeru. Tada sam osetila potrebu da je vreme za promene. Odlučila sam da pokušam da radim posao, koji će me duhovno ispuniti i gde ću moći da ispoljim svoju kreativnost. Ljudi oko mene bili su dosta skeptični po pitanju da li ću uspeti u tome. Međutim, moja želja i upornost je bila tolika, da se uopšte nisam bavila mogućnošću lošeg ishoda.

Kako su izgledali tvoji počeci?

-U početku sam se najviše bavila dekupaž tehnikom, ali i izradom predmeta od prirodnih materijala. Vremenom sam učila jednu po jednu tehniku i primenjivala je na svoje radove, kao npr. mase za oblikovanje, gline, das mase… Počela sam da pravim i oslikavam kutijice za nakit, mnoštvo upotrebnih predmeta za domaćinstvo, drvene kalendarčiće. Ipak, ono što je najvažnije i na šta sam najviše ponosna je to što je svaki predmet jedinstven. Rađen je i oslikan ručno i nikada ne mogu da napravim dva ista.

Kako izgleda proces izrade nekog predmeta?

-Kod mene nije akcenat na serijskoj proizvodnji. Kada uzmem neki predmet da izrađujem, trudim se da mu se posvetim maksimalno, do samog kraja. Na primer, kutija za nakit radim tako što prvo poručim gotovu kutijicu od nekog materija, bilo da je u pitanju drvo ili glina. Zatim dolazi proces šmirglanja. Nakon toga, nanosim razne boje i dekorišem je po svom ukusu. Ukoliko se radi dekupaž tehnika, onda ide senčanje, pa lepljenje slike. Postoji i tehnika das mase, koja je slična glini i gde možemo sami da oblikujemo različite ukrase na predmetu, kao npr. cvetiće, listove i slično, koje nalepimo na kutiju i ostavimo da se suši na vazduhu. Potrebno je dan, dva, da se posuda osuši i onda ide proces farbanja i senčenja.

Međutim, ono što najviše voliš da radiš, jeste slikanje. Kako kažeš, najviše te ispunjava i originalnije je od drugih tehnika?

-Iako mi je oduvek bilo omiljeno slikanje, dugo vremena mi je trebalo da odlučim da kupcima ponudim slike, iz straha da ipak možda nisam dovoljno kompetentna. Počela sam sa nekoliko slika, koje sam izložila u radnji. Nije trebalo dugo da se kupci zainteresuju i krenu sa narudžbama.

Kako nalaziš motive za svoje slike?

-U glavnom je u pitanju moja mašta, ali dešava se često i da kupci sami predlažu ili pošalju neku fotografiju kao motiv. Najviše volim da uradim sliku sa fotografije koju sama napravim, recimo
nešto iz prirode kao što je: jezerce, brežuljak, koliba, reka. Uživam i da slikam imaginarne motive, koje sama osmislim. Kupcima su jako zanimljivi i afrički motivi. Zbog veselih boja,
često se traže slike sa afričkim motivma. Lavovi, crnkinje, mačke…

Kažeš da u suštini nemaš određenu ciljnu grupu. Naprotiv, češće su mušterije muškarci koji kupuju poklone za svoje dame?

-Tako je. Više dolaze muškarci, koji žele na originalan način da obraduju svoje dame. Dolaze i deca, koja kupuju poklone mamama i bakama za praznike. Takođe, česte mušterije su i stariji ljudi, koji bez obzira na popust kupuju ako im se nešto dopada. Ja cenim i volim isključivo originalnost, i trudim se da sve u mojoj radnji bude tako. Na žalost, danas je takvo vreme, da je
potrošačko društvo nametnulo neke svoje trendove i da su ljudi postali robovi mode. Svako od nas treba da shvati da nije sve novo najbolje, već da mu mi dajemo vrednost. Ipak, verujem da će prave vrednosti opstati, jer uvek ima i onih koji žele da budu drugačiji.

Tanja kaže da svaka roba ima svog kupca, pa se tako njeni predmeti ne prodaju samo u Užicu, već i šire po Srbiji, ali i u inostranstvu. Njena orignalna ideja je da sve mušterije koje pazare na crveno slovo, kao i svi stalni kupci i trudnice imaju popust od 20 odsto na sve proizvode.