– Predrag Jovičić kao da je pisao svoju novu zbriku osluškujući Maćadove stihove i gledajući Cigansku madonu sa Isusom u naručju slavnog renesansnog slikara Večeli Ticijana (Iz recenzije prof. dr Rajka Đurića)
Iz pera Užičanina Peđe Jovičića pred čitaocima je njegova peta knjiga poezije. U rukopisima dvojezične zbirke pesama “Ciganski veliki san – Romano baro suno” nalazi se pedeset pesama. Preovlađuju socijalne, ljubavne, opisne i misaone pesme. U njima je opevan život Roma, njihovi običaji, tradicija, želje i snovi o boljoj i lepšoj budućnosti… Vrednost ove knjige, ne samo iz filoloških razloga jeste u tome što je bilingualna, pisana na srpskom i romskom čime autor daje značajan doprinos razvoju romske i opšte književnosti. Recenzent knjige je dr Rajko Đurić (1947-2020) koji nas je nedavno napustio, nekadašnji predsednik Međunarodne romske unije zahvaljujući čijem zalaganju je između ostalog i prelepa romska pesma sa naših prostora “Đelem, đelem” postala himna svih Roma sveta. U predgovoru Peđine knjige profesor Đurić zapisa da “smrt neprestano magli život Roma. Kad pogledaju u Sunce. Sunca nema. Kad potraže mesec na nebu, Meseca nema!. Zašto je Zemlja, to zrnce u svemiru, tako nepouzdano mesto saznavanja istine o životu?”Odgovore na to pitanje pokušava da dokuči Predrag Jovičić u svojoj najnovijoj zbirci pesama “Ciganski veliki san” .
-Dok sanja delić tog Velikog sna, svako biće registruje oko Velikog sna i svako biće prepoznaje u tom snu svoje vlastito lice. Romi, koji su oličenje najdublje i sveopšte patnje, u neprestanom su dosluhu sa tim Velikim snom – napisao je uvaženi profesor Đurić koji za užičkog pesnika kaže da mu se čini kao da je u potrazi za odgovorima osluškivao Maćadove stihove o ciganskom Isusu i gledajući cigansku Madonu sa Isusom u naručju renesansnog slikara Ticijana. Prvu pesmu Peđa je napisao sa šesnaest godina i od tada živi pesnički san u inat bremenitosti života. Kao pripadnik romske nacionalne manjine da bi pisao na oba jezika morao je dobro da upozna njihov ritam. I tako poveden emocijama i životnom borbom Peđa prvo napiše pesmu na srpskom, a zatim prepeva na romski.
-Kultura ne pripada ni jednom narodu, ni romskom ni neromskom. Knjiga je urađena na tri različita jezika da bi svi mogli da pročitaju i saznaju kroz šta sve Rom mora da prođe kroz izuzetno težak život. Nama Romima život nikada nije bio naklonjen i po nekim statistikama živimo šest puta lošije od najsiromašnijeg stanivništva u Srbiji. U svetu ima 40 miliona Roma i do sada se niko nije ozbiljno bavio problematikom Roma tako da smo prinuđeni da se sami borimo za sebe. Jedan od vidova te borbe je pisanje i kultura – kazuje autor čija je knjiga po prvi put ove godine ugledala svetlo dana uz finansijsku podršku Ministarstva kulture. Za nju postoji interesovanje i van zemlje pa je “Ciganski veliki san” Vladimir Davidović u Londonu preveo i na engleski tako da će nova zbirka i na ovom jeziku naći put čitalačke publike. Kulturna javnost Užica i regiona odavno voli Peđine pesme i došao je red da odlete i u svet. Sigurno će i tamo naći mnoštvo poklonika kao kod nas.
Vernost poeziji
Predrag Jovičić, rođen je u Užicu 1965. godine u kome piše i izdaje na srpskom i romskom jeziku. Bio je član literarne sekcije KUD “Prvi partizan”, Književnog kluba “Paun Petronijević”, osnivač Književnog kluba “Rujno”, osnivač i predsednik Udruženja romskih pisaca Srbije i Crne Gore, učesnik književnih manifestacija u Španiji, Francuskoj, Poljskoj, Nemačkoj i svim bivšim jugoslovenskim republikama, a 2014. godine i kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. I ove godine Peđa će konkurisati sa izdanjem na engleskom kako bi “privoleo”Komitet da pogleda i naslov o autentičnom romskom životu pored 3000 knjiga”. Član je Udruženja književnika Srbije i zastupljen u 22 zajedničke zbirke pesama. Do sada je samostalno objavio poetske zbirke“Iščupani iz života – Inkaldo andaro div”, “Cveće iza žice – Luluđa ando phanglipe”, “Pauk pod čergom – Gndaro tela cara”, “Cigani se na nebo popeli – Roma po del todepe”.
Da te pitam
Bože, samo da te pitam,
Ja sam gladan, sirotinja i Ciganin.
Gde se ti nalaziš, Bože?
Kolika su tvoja usta?
Koliko ti žena imaš?
Koliko ti dece imaš?
Je l imaš, Bože, gladne oči?
Ceo dan te molim,
glas sam izgubio zovući te.
Od svanuća do smaknuća
čekićem o nakovanj sam udarao
da bi me ti čuo.
Žena ti moja ceo dan pevala
lepe i tužne pesme
ne bi li se smilovao da se odazoveš.
Moje sedmoro dece
ceo dan je glasno plakalo
ne bi li na njih se sažalio.
Nisi Bože.
Od umora i gladi su zaspali.
Bože, ja sam na zemlji
ti si na nebu.
Ti si Bože bogat
ceo svet imaš
Ja moju kćer.
