U javnosti postoje inicijative da se izmeni deo zakona koji se odnosi na poljoprivredne penzije koje su u proseku 11.000 dinara. Koliko je to malo govori i podatak da je iznos socijalne pomoći 16.000 dinara. Penzionerska povišica iznosi oko 600 dinara na svakih primljenih 10.000 dinara na penzionerskom čeku
Užice ima 20.100 penzionera što čini 27 odsto ukupnog stanovništva grada, podatak je PUPS-a. S obzirom na demografska kretanja, epidemiju koronavirusa i podizanje lestvice za odlazak u penziju ovaj broj svakako je umanjen i kreće se ispod 20.000. Prosečna penzija prošlog februara u Užicu je iznosila 30.430 dinara i uglavnom se kretala na nivou minimalne zarade. Više od četvrtine užičkih penzionera pre godinu dana primilo je manje od 20.000 dinara što je preko pet hiljada najstarijih sugrađana. Prva isplata uvećanih penzija za 5,9 odsto bila je 10. februara. U proseku penzioneri su primili 29.000 dinara izračunala je statistika. U javnosti postoje inicijative da se izmeni deo zakona koji se odnosi na poljoprivredne penzije koje su u proseku 11.000 dinara. Koliko je to malo govori i podatak da je iznos socijalne pomoći 16.000 dinara. Penzionerska povišica iznosi oko 600 dinara na svakih primljenih 10.000 dinara na penzionerskom čeku.
Interesantan je podatak da će budući penzioneri sa dugogodišnjim minimalcem stiču pravo na penziju od “celih” 21.000 dinara. U najbrojnijoj populaciji u našem gradu ima dosta i valjaoničara koji su zahvaljujući visokim primanjima za naše uslove i uplaćivanim doprinosima stekli koliko-toliko pristojne penzije za razliku od tekstilaca, trgovaca i drugih delatnosti. Među njima su i poljoprivredni penzioneri sa skromnim mesečnim prinadležnostima koji su u starosnoj dobi kada je u većini slučajeva težak život i rad na selu uzeo danak ne mogu da rade na selu. Koliko će novi Zakon o socijalnoj karti koji se nalazi u skupštinskoj proceduri ispraviti socijalne nepravde ostaje da se vidi. Za sada postoje beneficije i valjalo bi da veći broj penzionera od postojećeg broja bude obuhvaćen besplatnim prevozom i u našem gradu. U danu isplate uvećanih penzija u blizini “Vojvođanske banke” razgovarali smo sa nekoliko užičkih penzionera koji apsolutno podržavaju povećanje prinadležnosti poljoprivrednicima.
Vladimir Žunić, penzioner Valjaonice bakra
Mi, valjaoničari imamo dobre penzije, uplaćivali smo veće doprinose. Poljoprivredne penzije su male i treba ih povećati. Socijalne karte mogu da reše određene probleme, ali ne i sve. Bitno je povećanje standarda. Bez povećanja standarda nema ničega. Cene hrane nisu toliko “otišle” . Primetio sam da je ulje najviše poskupelo na oko 140 dinara.
Radojica Vasiljević, agronom u penziji
Moj brat ima 74 godine i osam krava i mora da radi kao da mu je dvadeset. I u ratu i u miru svi se okrećemo selu. Proizvođače hrane treba maksimalno stimulisati. Ponižavajuće su poljoprivredne penzije od 11.000 dinara. Kakav je to rad celog života? Što se sada pola nas nije vratilo na selo, nego smo ostali u gradu? Solidno je proteklo povećanje penzija, ali zavisi kako ko gleda. Ko ima dobru penziju njemu je super sa povećanjem, a ko ima malu penziju…Nisam za izjednačavanje penzija, ali ko ima mala primanja treba ih uzeti u obzir i iskazati solidarnost kroz olakšice. Ko je najugroženiji treba ga zaštiti, posebno stare seoskog stanovništva i povećati najniže penzije.
Miljana Ponjavić, penzionerka iz Užica
Trebalo bi svima povećati poljoprivredne penzije. Užice ima priličan broj penzionera i primiti 11.000 dinara stvarno je malo. Kod mojih u selu ima starih ljudi koji imaju ovakva primanja, stari su i žive samo od ovog iznosa. Ne mogu sad da rade na imanju, jer imaju dosta godina. Što se tiče moje penzije ne žalim se, bilo je povećanje, ali skaču i cene. Čim je gorivo poskupelo sve poskupi. Dođem u centar gradae, kupim stvari, uglavnom hrana pa se nekako mnogo nabere. I dažbine su visoke, imam etažno grejanje na drva, štedim struju, ali ipak visoki računi stižu. I voda je mnogo poskupela.
Nikola Maksimović, penzioner Valjonice aluminijuma
Trebalo bi povećati poljoprivredne penzije sto odsto. Među njima na selu ima dosta nepokretnih i nemaju druge prihode. Imam slučaj u porodici nepokretne osobe sa poljoprivrednom penzijom od 12.000 dinara, dok lekovi koštaju 20.000 dinara i niko od ukućana više ne može da radi u selu Jakalj, jer su stari i bolesni. Veliki problem na selu je što ljudi ne mogu da rade, a primaju minimalne penzije. To su ljudi koji su godinama na obremici nosili vodu, gajbe sa malinama, gajili telad, ovce. Više to ne mogu i trebalo bi im pomoći. Moja fabrika je dala pristojnu penziju u koju sam otišao sa 58 godina, ali treba biti solidaran i podržati one u starosti koji zaista nemaju i ne mogu da ostvare ni pravo na tuđu negu i pomoć na selu.
