Grad Užice ima veoma stabilan budžet, zahvaljujući našim privrednicima, koji na vreme uplaćuju poreze i druge obaveze. Preko 50 procenata prihoda budžeta Grada su porezi na lične dohotke koje plaćaju, ističe Slobodan Kuzmanović.
O prioritetima podsticaja iz gradskog budžeta privrednicima i poljoprivrednicima, razvojnim programima, o komunalnim olakšicama i uslovima koje Užice nudi potencijalnim domaćim i stranim investitorima među kojima ne pravi razliku, o aktiviranju rada saveta za privredu i inicijativama privrednika, koje se odnose na obezbeđenje novih lokacija za proširenje njihovih proizvodnih kapaciteta, pre svega, u Industrijskoj zoni “Sevojno L“, ali i o drugim aktuelnim temama, za nedeljnik „Vesti“ govorio je Slobodan Kuzmanović, član Gradskog veća zadužen za privredu i poljoprivredu.
Kao član Gradskog veća koji je zadužen za privredu i poljoprivredu, da li ste do sada mogli sagledati stanje u ovim oblastima na području Grada Užica? Kakva je slika stanja?
-Naša lokalna samouprava, Grad Užice, centar je Zlatiborskog upravnog okruga i nosilac razvoja ovog kraja. Prema Zakonu o regionalnom razvoju, svrstani smo u prvu grupu razvijenosti. Stepen razvijenosti naše lokalne samouprave je iznad republičkog proseka. Privreda našeg Grada je visoko izvozna i beleži suficit u razmeni sa inostranstvom. U izvozu dominiraju proizvodi prerade obojenih metala, voće, proizvodi namenske industrije i tekstil. Imamo velika, srednja, mala, mikro preduzeća i preduzetnike koja su uz pomoć ekonomskih mera privredi i građanima Vlade Republike Srbije, pokazali izuzetnu prilagodljivost u uslovima pandemije virusa COVID-19. Poljoprivredna proizvodnja je razvijena u skladu sa prirodnim uslovima našeg kraja. Najviše je zastupljeno voćarstvo, govedarstvo, ovčarstvo, pčelarstvo, povrtarstvo i ratarstvo.
Da li ste odredili prioritete podsticaja razvoja u ovim oblastima i koji su to?
-Odlukom o budžetu Grada za 2021. godinu, na poziciji privrede opredeljena su sredstva u iznosu od 20.000.000 dinara. Ova sredstva biće utrošena za infrastrukturno opremanje lokacija za zainteresovane investitore. Za subvencije u poljoprivredi je izdvojeno 32.000.000 dinara i 3.000.000 dinara za projekte sa fondacijom Ana i Vlade Divac.
Grad svake godine povećava izdvajanja za ovu namenu, a ove godine povećanje je 5.000.000 dinara. Nastavićemo sa subvencijama za poljoprivrednu mehanizaciju, govedarstvo, ovčarstvo, pčelarstvo, sisteme za zalivanje, protivgradne i mreže za zasenčenje, voćne sadnice, muzilice i laktofrize. I ove godine ćemo subvencionisati organsku proizvodnju kroz sadni material i sertifikaciju.
Ima li nagoveštaja za strana ulaganja, pre svega, mislim na investiranja u industrijsku proizvodnju? Do sada se razvoj užičke privrede bazirao na ulaganjima koja su sprovodile ovdašnje kompanije ulažući sopstvena sredstva iako je bilo najava stranih ulaganja, ali je malo toga realizovano.
-Što se tiče stranih ulaganja, Grad je spreman da potencijanom investitoru ponudi lokaciju i sve potrebne dozvole u veoma kratkom roku. Za dovođenje velikih investitora potrebna nam je pomoć države. Država je donela Zakon o ulaganjima, koji uređuje ovu oblast.
Naš geografski položaj i saobraćajna infrastruktura nije bila povoljna za privlačenje velikih stranih investitora u industrijskoj proizvodnji. Nadamo se da će se povećati zainteresovanost, kada dođe autoput do Požege, a kasnije i do našeg Grada. Rukovodstvo Grada na čelu sa gradonačelnicom doktorkom Jelenom Raković Radivojević ne pravi razliku između stranih i domaćih ulagača. Mi imamo veoma uspešne kompanije koje su nosioci naše privrede i koji zapošljavaji najveći broj radnika. To su pre svega „Prvi partizan“, Valjaonica bakra Sevojno, „Impol Seval“, „Putevi“, „Jedinstvo“, „Jedinstvo metalogranja“, „Autoventil“, „Pantović“, Sinterfuse, „Atlas“, „MTK Metal –komerc“, Corun holding, „Bohor“, „ABC proizvod“ i drugi. Grad Užice ima veoma stabilan budžet, zahvaljujući ovim i drugim našim privrednicima, koji na vreme uplaćuju poreze i druge obaveze. Preko 50 procenata prihoda budžeta Grada su porezi na lične dohotke koje plaćaju naši privrednici.
Šta Užice može da ponudi stranim investitorima?
-Grad nudi iste uslove stranim i domaćim investitorima. Što se tiče investicija u izgradnju industrijskih objekata, na snazi je odluka koja definiše komunalne olakšice za potencijalne investitore. Ove olakšice odnose se na izgradnju proizvodnih hala, proizvodnih skladišta, magacina u proizvodnji i za prateći garažni prostor. Za obračun doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta za gradnju ovih objekata koeficijent je nula.
Za izgradnju objekata za obavljanje delatnosti koja je od posebnog značaja za privredu Grada, doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta mogu se umanjiti i do 99,99 odsto, a odluku o umanjenju donosi Gradska skupština, po zahtevu investitora. Kao što vidite, Grad je stvorio povoljne uslove za gradnju, ostale pogodnosti su u nadležnosti Republike Srbije.
Što se tiče novih investitora oni su uvek dobrodošli, ali moramo voditi računa o tome da već imamo veliki broj deficitarnih zanimanja. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje-Filijala Užice, deficitarni su: mašinski inženjeri, diplomirani inženjeri elektrotehnike, građevinski inženjeri, knjigovođe, komercijani radnici, varioci, operateri na CNC mašinama, bravari, tesari, zidari, armirači, mesari, pekari, konobari i kuvari. U naš Grad došao je investitor iz Švajcarske, koji je osnovao privredno društvo „Albiro” doo, koje će nastaviti posao tekstilne konfekcije” Kadinjača” ad. Ova kompanija ima ozbiljne razvojne planove u našem Gradu. Krajem ovog meseca imaćemo razgovore sa direktorom ovog švajcarskog holdinga.
Jedno vreme dugo se govorilo o slobodnom poslovnom prostoru. Da li uopšte postoji baza podataka o tome?
-Što se tiče poslovnog i drugog prostora u vlasništvu Grada, formirana je komisija koja će utvrditi tačno stanje i obavestiti javnost.
Svojevremeno je osnovan Savet za privredu Grada Užica. Da li on još postoji i da li, uopšte ovakva tela, mogu da pomognu u unapređenju poslovanja ne samo mikro, malih i srednjih preduzeća, već i velikih kompanija koje veoma utiču na životni standard građana?
-Osnovali smo Savet za privredu za velika i srednja preduzeća i Savet za privredu za mala, mikro preduzeća i preduzetnike. Planiramo sastanke ovih saveta kada se popravi epidemijska situacija. Imamo već neke inicijative privrednika, koje se odnose na obezbeđenje novih lokacija za proširenje njihovih proizvodnih kapaciteta. U tom smislu obezbedili smo nekoliko atraktivnih lokacija u Industrijskoj zoni “Sevojno L“, koje će u narednom periodu dobiti industrijsku namenu. Završava se Plan detaljne regulacije u “Slobodnoj zoni Užice“ u Sevojnu, nakon čega će se stvoriti uslovi za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta Valjaonice aluminijuma. U saradnji sa Regionalnom privrednom komorom organizujemo sastanke sa našim privrednicima i pokušavomo da im pomognemo pre svega u infrastrukturnim problemima koje imaju a koji su u nadležnosti Grada.
Kakva je situacija što se tiče aerodroma na Ponikvama, koji su planovi i koliko lokalna samouprava može da utiče na dalji razvoj situacije?
-Kao što je poznato, Aerodrom „Ponikve“ preuzela je Republika. Grad Užice nije imao finansijska sredstva koja su potrebna da bi se aerodrom pustio u punu funkciju. Nadamo se da će u narednom periodu Republika doneti odluku o investiciji koja bi dovela do toga da se poveća avio saobraćaj koji bi koristio našoj privredi, turizmu i građanima.
Dokle su stigli radovi u industrijskoj zoni na Beloj Zemlji?
-Radovi u industrijskoj zoni na Beloj Zemlji nastaviće se u zavisnosti od zainteresovanosti domaćih ili stranih investitora. Potrebna su velika ulaganja kako bi se zemnjište privelo nameni. Kao što sam već rekao, sada je veće interesovanje za industrijsku zonu u Sevojnu.
Bela Zemlja izrasta u značajnu industrijsku zonu i do sada je bilo zahteva za poboljšanjem infrastrukturnih uslova za budući rad preduzeća koja posluju na ovom prostoru, struja, kanalizacija, a i putevi. Šta i koliko Grad može da utiče na poboljšanje ovih uslova?
-Na Beloj Zemlji imamo veoma uspešne kompanije koje su izvozno orijentisane.
U ovoj godini planirana je rekonstruksija putne infrastrukture i početak izgradnje kanalizacione mreže. Probleleme sa električmom energijom rešiće Elektroprivreda Srbije, izgradnjom nove trafo stanice.
U poljoprivredu su planirana značajna ulaganja iz budžeta. Šta lokalnu samoupravu pokreće na povećanje subvencija u ovu oblast, šta se želi postići?
-U prethodnoj godini, imali smo preko 500 korisnika subvencija u poljoprivredi.
Najviše interesovanja bilo je za poljoprivrednu mehanizaciju. Ono na šta smo posebno ponosni je efikasnost u dodeli subvencija. Svi poljoprivredni proizvođači koji su ispunili formalne uslove, dobili su subvenciju u roku od najkasnije 15 dana, od dana predaje zahteva. Zbog brzine isplate subvencije , poljoprivrednici se opredeljuju za lokalne subvencije. Naša je želja da poljoprivrednici nabave mehanizaciju za kvalitetnu obradu zemljišta kako bi povećali prinose.
Kad sve sagledate, šta bi trebalo uraditi kako biste lično bili zadovoljni na kraju ove godine?
-Prvo bih, naravno, želeo da se konačno izborimo sa pandemijom i da se normalno obavlja privredna aktivnost. Želeo bih da naši lokalni privrednici ostanu stabilni u poslovanju i da proširuju svoje proizvodne kapacitete. Mislim da možemo mnogo toga više uraditi u poboljšanju infrastrukture i bržem donošenju odluka koje se odnose na zahteve privrednika i građana.
