– Napredak uvek vidim u razvoju koji je osnovna pokretačka snaga društva. Nabavili smo mašine i ubrzavamo proces rada putem osavremenjavanja opreme. Planiramo da izgradimo još jednu halu od hiljadu do hiljadu i po kvadrata koja je neophodna, jer je postojeća tesna. Trenutno imamo oko tri hiljade kvadrata poslovnog i proizvodnog prostora i dostigli smo maksimalan stepen iskorišćenosti. Ali, ako mislimo da firmu sačuvamo moramo je razvijati! – kaže za “Vesti” vlasnik jednog od najboljih preduzeća užičke privrede, Desimir Mićović
Samostalna zanatska radnja kartonaža “Katmar” osnovana je 28. juna 1995. godine, a deset godina kasnije transformisana je u privredno društvo za proizvodnju i promet kartonske ambalaže. Proteklog juna zbog epidemije korone, izostalo je obeležavanje jubileja 25. godina postojanja i rada. Vlasnik “Katmara” Desimir Mićović kaže da je zadovoljan postignutim za proteklih četvrt veka, bilo da misli na sebe ili okruženje. Ali, najviše zadovoljstva iskazuje u pogledu radnika zato što su firmu zajedno stvarali i kreirali.
“Katmar” ima dobru ekipu radnika i zahvaljujući takvoj organizaciji, kvalitetu i vrednoći Mićović kao vlasnik i radnici napravili su dobar spoj i ostvarili dobar rezultat koji nije izostao ni protekle godine koju su zbog korone obeležili ekonomski lomovi.
– Svake godine imali smo povećanje obima proizvodnje od 5 do 8 odsto. Nekad smo imali veće finansijske opsege što je zavisilo od cena na tržištu, od ušteda, od poskupljenja sporednih materijala – energenata. Bilo je godina kada smo imali 10-12 odsto povećanja u finansijskom, a u proizvodnom delu 5-6 procenata. Nismo vodili evidenciju o broju proizvedenih kutija i zaista ga ne znam, ali svakako vidimo povećanje utroška repromaterijala. Tako smo u prošloj godini imali povećanje obima proizvodnje za 20–25 odsto. Cenimo to po tonama potrošenog kartona i jedinici metra. Prošla godina i u finansijskom smislu bila je bolja od prethodnih i prati procenat povećanja obima proizvodnje. Dobit 95 odsto vraćam nazad u investicije, ne samo u “Katmar” već i u poljoprivredu u Arilju kroz proizvodnju šljive i rakije – kaže vlasnik sevojničke kartonaže čija je poslovna deviza “ne može se danas više potrošiti nego što se zaradi”. Objašnjava da se amortizacija mora vratiti kroz nabavku nove opreme, bilo sredstava za rad, ili vozila. Pokazali su da se može investirati iz sopstvenih sredstava, a protekle kovid godine nisu koristili podsticajna sredstva Ministarstva privrede za mala i srednja preduzeća, ali su uzeli neke druge vidove podsticaja što je za svaki privredni subjekt solidan iznos, dodaje Mićović i dodaje da sve to pozitivno utiče da preduzeće još više radi i u njega ulaže.
– Da budem iskren više volim da imam u magacinu dosta sirovina, dobru opremu, dobra vozila nego da imam novca, i da ga trošim za ličnu potrošnju. To je uvek moja želja, da se kroz proizvodnju i razvoj legitimišem kao ozbiljan poslovni čovek. Za razliku od prethodnih godina kada smo imali par miliona dinara gotove robe na popisu, ove je magacin gotovo prazan. Bukvalno ni za hiljadu evra vrednosti. Ovom prilikom želim da kažem i da su na tržištu dešavanja koja direktno utiču i na obim proizvodnje “Katmara”. Neka mala preduzeća iz naše branše nisu se snašla u krizi, zatvaraju se, ili rade sa manjim obimom. Sazdani smo na pravim tržišnim principima i to korisnici prepoznaju. Zahvaljujući sajtu kupci nas brzo pronalaze kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. Dobro smo organizovani, brzo sve odradimo i ne čekaju nas, a isporuka za dva-tri dana – navodi Mićović čije preduzeće 95 odsto proizvodnje zasniva na narudžbini.
A za kutije koje prave za razne industrije i usluge potrebni su i kvalitetni kartoni od kojih pojedine uvoze iz Austrije i sarađuju sa jednom ino-firmom već 15 godina koja im isporučuje karton i bez bankarskih garancija. Na sreću koronavirus nije uticao na dinamiku isporuke repromaterijala, odnosno transport i u “Katmaru” kažu da je čak išlo i brže i bolje. Imaju nekoliko stranih i domaćih dobavljača i plaćaju avansno, dok su njihovi rokovi za naplatu do 90 dana. Deo privrede kome pripada i “Katmar” po rečima njegovog osnivača “odradio” je daleko više posla u koronavremenu za razliku od recimo uslužnih delatnosti koje su “zaostajale” zbog primene preventivnih mera i zabrane okupljanja što se odrazilo na poslovanje. Uprkos svemu što se dešava, neizvesnosti u biznisu, u “Katmaru” imaju spremne planove za budućnost i razvoj preduzeća. Jer, osnovna poruka glasi sačuvati “Katmar” – znači dalje ga razvijati.
– Napredak i boljitak uvek vidim u razvoju koji je osnovna pokretačka snaga društva. Nabavili smo mašine i ubrzavamo proces rada putem osavremenjavanja opreme. Planiramo da izgradimo još jednu halu od hiljadu do hiljadu i po kvadrata koja je neophodna, jer je postojeća tesna. Trenutno imamo oko tri hiljade kvadrata poslovnog i proizvodnog prostora i dostigli smo maksimalan stepen iskorišćenosti. Ali, ako mislimo da firmu sačuvamo moramo da je razvijamo! Zato planiramo novu proizvodnu halu. Prošle godine smo kupili dve dobre mašine za proces rada. U pitanju su automatizovane i skupe “bops” mašina i “lepilica” koje koštaju 100.000 evra. Naravno razmišljamo i o nabavci nove opreme i osavremenjavanju i u novoj hali, jer se svet kartonaže svake godine menja. Da bismo pratili tržište moramo da budemo uspešni – navodi Mićović. Tokom godinu dana epidemije dobro su se čuvali i vodili računa o prevenciji. Posebno su bili oprezni u prvom talasu u martu, aprilu i maju, ali i septembru, oktobru i novembru kada nas je korona udarila najžešće.
– Svaki radnik nam je uvek dragocen, jer je dosta angažovan. Trenutno zapošljavamo 14 radnika. I kada proširimo proizvodnju biće to gotovo automatizovana linija koju ne opslužuje veliki broj ljudi. Recimo na liniji za komplet kutija biće dva radnika, jedan koji dovozi repromaterijal i drugi koji robu pakuje u kamion. Sa sociološke tačke to nije prihvatljivo, ali rešenje nameće velika konkurencija od preko 200 firmi u ovoj branši u zemlji. Nažalost, smanjuje se udeo živog rada u jedinici proizvoda u svakoj, a ne samo u našoj proizvodnji – kaže vlasnik “Katmara”. S ponosom ističe i sertifikat koji je zaštitni znak “Katmarove” kartonažne proizvodnje. U pitanju je sertifikat za prevoz robe sa opasnim supstancama, prve, druge i treće klase i za ove kategorije sertifikate daju evropski instituti sa sedištima u Minhenu, Beču i Cirihu. Na ovom projektu vredno su radili desetak godina i uspešno dostigli standarde. Poznato je da avionski prevoz podrazumeva kutije određenog kvaliteta, brodski drugačiji, kao i železnički ili kamionski transport. Na svakoj kutiji mora tačno postojati šifra sa brojem i biti proizvedena u skladu sa standardima, jer jedino se tako može naći u transportu. Raditi u skladu sa pravilima i bez stihije za vlasnika “Katmara” način je opstanka. Biti konkurentan za njega znači raditi po pravilima poslovnosti i bon-tona u svetskoj privredi. Mićović tvrdi da Evropa ovu osobinu sve više prepoznaje u bilo kom sektoru srpske privrede.
-Korona će ostaviti posledice na svetsku privredu i kod jačih i slabijih. Biće kako se ko snađe, ali lično mislim da će se mikro i mala preduzeća najbrže podići, jer su fleksibilna. Zlatiborski okrug ima sa čim da se pohvali, pogotovo privrednici na teritoriji grada Užica, jer imamo izuzetna mala i srednja preduzeća. Naravno, mnogo toga zavisi od privrednog ambijenta, ali rekao bih najviše od nas samih, od organizacije, od toga kako se prestrojavamo, shvatamo i prilazimo problemima – reči su Desimira Mićovića koji iza sebe ima radni i preduzetnički staž od blizu četiri decenije. Smatra da kada se kreće u biznis mora se dobro osmisliti proizvod, a ne pri prvim preprekama bežati u drugu delatnost, jer amplituda nikada nije ravna već se kreće gore – dole. Po njemu sasvim je normalno da u poslovanju postoje trenuci kada je saldo pozitivan, negativan, ili je na nuli.
– I u slučaju ekstra rezultata, uvek se mora ostaviti neka rezerva, pogotovo na području Balkana koje je trusno i lako promenljivo. Uvek moraš imati hrane za ljude i životinje bar za jednu godinu – podseća na mudrost naših predaka, vlasnik preduzeća “Katmar” koje i u vremenu velikih iskušenja za sve nas ostvaruje natprosečne poslovne rezultate.
Volja i motiv
“Katmar” je sam sebi najveća konkurencija, ukoliko radimo loše. Tada nam niko od konkurentskih firmi ne treba, a Srbija ih ima preko dve stotine u kartonaži. Volja i motiv su najvažniji u ovom poslu i to stalno ističem.
Rizik
Najviše sam rizikovao kod nabavke opreme i mašina. Pre 2017. godine nabavio sam dosta opreme iz Kine, bio je rizik da li će ona stići na vreme, kako sve montirati, ali uspeli smo zahvaljujući domaćoj pameti i stručnjacima i kasnije svoje znanje prenosili i drugim firmama.
Savet
Mladi ljudi gledaju da urade nešto što je lako i brzo. Međutim, to je nemoguće. Kao pravnik pre 25 godina imao sam mogućnost da budem advokat, ali nisam… Moj savet mladima jeste da se što više opredeljuju za proizvodnju, posebno hrane. U Arilju na svom imanju imam plantaže šljiva. Napravio sam sopstvenu hladnjaču i investirao u trafo stanicu. Planiram i zasade kruške viljamovke. Ima zaista dobrih projekata i programa na selu, jer imaju ekonomsku osnovu.
Bolja od prethodnih
– Nismo vodili evidenciju o broju proizvedenih kutija i zaista ga ne znam, ali svakako vidimo povećanje utroška repromaterijala. Tako smo u prošloj godini imali povećanje obima proizvodnje za 20–25 odsto. Cenimo to po tonama potrošenog kartona i jedinici metra. Prošla godina i u finansijskom smislu bila je bolja od prethodnih i prati je procenat povećanja obima proizvodnje – kaže Mićović.
