Užičanka Katarina Vlašković, studentkinja master studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu učestvuje na međunarodnom konkursu sa inovativnim projektom o održivom razvoju pod nazivom Mother river.
Kao rešenje nudi ideju o postavljanju farme na vodenoj površini kako bi se plodno tlo sačuvalo i kako ne bi bilo potrebe za sečom šuma. Farma na vodi bila bi otporna na klimatske promene i prilagođavala bi se porastu vode. Podršku joj možemo pružiti glasanjem do 27.februara, a potrebno je ulogovati se na sajt, odnosno, napraviti profil da bi se moglo glasati.
Link za glasanje:
https://uni.xyz/competitions/transform/entries
-Projekat Mother river se konkretno bavi rešavanjem problema nedostatka poljoprivrednog tla, kojeg ima sve manje, a potrebno je za proizvodnju hrane. Na nedostatak tla, veliki uticaj imaju klimatske promene, koje su veoma nepredvidive i prouzrokuju poplave i suše. Kao rešenje nudim ideju o postavljanju farme na vodenu površinu kako bi se i to malo plodnog tla sačuvalo i kako ne bi bilo potrebe za sečom šuma. Farma na vodi bi bila otporna na klimatske promene i prilagođavala bi se porastu vode. U okviru projekta postoji smeštaj za porodice koje bi tu živele i bavile se agrokulturom. Da bi se iskoristio maksimum lokacije, vodena površina je iskorišćena za uzgoj ribe, dok su etaže iskorišćene za uzgoj biljaka. Od dodatnih sadržaja postoji restoran i prostor za edukaciju dece- ističe za „ Infoeru“ Katarina Vlašković, studentkinja master studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Na projektu je radila preko tri meseca, a konkurs na kome učestvuje je Transfarm-symbiotic design for productive territories.
Šta je sve inovativno u tom procesu?
Projekat se zasniva na korišćenju različitih tehnologija. Pre svega, biljke se gaje pomoću hidroponike, odnosno uzgajaju se u kontrolisanim uslovima van zemljišta, koristi se 95 odsto manje vode nego inače i mnogo manje pesticida. Postoji još mnogo prednosti vertikalnih bašti kao što su ušteda prostora i resursa, bolji proizvodi i stabilna proizvodnja hrane. Pored uticaja klimatskih promena na poljoprivredno tlo, one mogu uticati i na vodeni životinjski svet. Vodena površina je iskorišćena za uzgoj ribe u bazenima sa delimično kontrolisanim uslovima, a u slučaju povećanja temperature koja može da vodenom životinjskom svetu nanese štetu, riba bi se premestila u bazene sa kontrolisanim uslovima koji se nalaze u skladišnom prostoru.
U kojoj meri i gde je moguće primeniti ga?
Ceo objekat je zasnovan na korišćenju maksimalnog potencijala vode. Voda je element koji povezuje svaki sadržaj i čini njihovo međusobno funkcionisanje neraskidivim sistemom. Sistem cevi se sastoji od cevi kao nosioca objekta, odnosno konstruktivnog elementa i cevi koja provodi vodu kroz objekat. Biljke iz hidroponskog sistema se navodnjavaju isključivo uz pomoć vode iz reke, dok se prečišćena voda iz reke koristi za snabdevanje stambenih jedinica.
Prednost projekta je što se može primeniti na svim vodenim površinama koje su blizu urbanog područja, pored sušnih i plavnih područja… Svaki grad ili selo može iskoristiti znanje ovog koncepta kako bi rešilo probleme nedostatka poljoprivrednog zemljišta koje služi kao prostor za proizvodnju hrane.
Šta te inspirisalo za ovaj projekat?
Najveća inspiracija za ovaj projekat bili su pre svega, problemi izazvani klimatskim promena sa kojima se suočavamo svakim danom sve više i više. Razmišljajući o tome, postavila sam sebi zadatak ali i izazov da pronađem rešenje koje bi bilo otporno na pomenute probleme.
Kako je došlo do učešća na međunarodnom konkursu?
Zahvaljujući redovnom profesoru arh. Ivanu Raškoviću i asistentu arh. Milošu Kostiću, dobila sam priliku, kao i ostalih 15 kolega iz grupe, da učestvujemo na međunarodnom konkursu. Ideja za rad na konkursu je u okviru predmeta Studio, koji je fundamentalan predmet na fakultetu, a nastala je prvi put prošle godine od strane profesora i asistenta, čiji su studenti imali sjajne rezultate tada i želeli su da nastave to i ove godine.
Da li si do sada učestvovala i na drugim konkursima?
Nikada ranije nisam učestvovala na konkursu, pa mi je iz tog razloga ovaj projekat i učešće veoma važno kao prvi konkurs na kom učestvujem. Drago mi je što sam imala prilike da naučim čitav proces rada za konkurs, kao i da se edukujem o održivoj arhitekturi i novim tehnologijama.
Šta bi izdvojila vezano za održivi razvoj i koliko mu se pridaje značaja u našoj zemlji?
Neki od glavnih ciljeva održivog razvoja, koji su poznati kao i globalni ciljevi, su iskorenjivanje siromaštva, zaštita životne sredine kao i obezbeđivanje mira za sve. Tek od skoro, ciljevi obuhvataju i neke nove oblasti među kojima su i klimatske promene i održiva potrošnja kojima sam se bavila u projektu. Svi ciljevi su međusobno povezani, tako da uspeh jednog može da utiče i na druge. Treba razmisliti kako se odnosimo prema prirodi i kako možemo mi kao pojedinci da utičemo na poboljšanje života za nas i za buduće generacije. Održivi razvoj je zapravo pronalazak načina kako da i dalje zadovoljavamo svoje potrebe bez ugrožavanja životne sredine. U našoj zemlji se svaki danom sve više i više pridaje značaj održivom razvoju i nadam se da će se tako i nastaviti.
Koliki doprinos mogu da daju inovativni arhitektonski projekti?
Kao što znamo, arhitektura može imati i pozitivan i negativan uticaj na životnu sredinu. Građevinski sektor je jedan od najvećih zagađivača. Kako svet napreduje, arhitektura se menja i počinju sve više da se koriste inovativni materijali, reciklirani, drvo, biomaterijali i drugi koji imaju pre svega pozitivan uticaj na okruženje. Uz pomoć inovativnih projekata, moguće je minimizirati, u nekim slučajevima čak i eliminisati negativan efekat izgradnje. Nadam se da će se sve više koristiti materijali i tehnologije koje ce ići u korist poboljšanju životne sredine i štete koja je naneta.
Na koji način možemo da ti pružimo podršku?
Podršku mi možete pružiti tako što ćete glasati za moj projekat. Pored glavne nagrade o kojoj odlučuje žiri, postoji nagrada People’s choice award koja se dobija na osnovu glasova pojedinaca sa društvenih mreža. Glasanje traje do 27. februara 2021. godine do 16 časova. Potrebno je ulogovati se na sajt, odnosno napraviti profil da bi se moglo glasati.
Link za glasanje: https://uni.xyz/competitions/transform/entries
