U užičkom Narodnom pozorištu u februaru u razmaku od desetak dana, uz poštovanje svih epidemioloških mera zaštite od širenja zaraze virusom korona, izvedene su dve premijere. Bez obzira na epidemiju „nismo stajali sa radom i novim planovima“, kaže za „Vesti“ Nemanja Ranković, umetnički direktor Narodnog pozorišta
Na velikoj sceni 14. februara bila je premijera predstave „Boli kolo“ Dimitrija Kokanova, u režiji Jovane Tomić. Kokanov, pisac i scenarista, stalni dramaturg pozorišta Atelje 212 Beograd, prošle godine je za tekst „Kretanje“ nagrađen Sterijinom nagradom za najbolji savremeni tekst, a sa rediteljkom Jovanom Tomić već je sarađivao u nekoliko predstava. U predstavi igraju Hadži Nemanja Jovanović, Vanja Kovačević, Branislav Ljubičić i Biljana Zdravković. Koreograf je Igor Koruga, kostimografkinja Maja Mirković, a kompozitor Luka Mejdžor. Na ovaj način Užičko pozorište je još jednom otvorilo vrata i nastavilo negovanje mladih, talentovanih, pre svega, dramskih autora koje traje godinama unazad.
Već 27. februara publika je imala priliku da vidi romantičnu komediju „I to se zove ljubav“ (LUV) Mari Šizgal (1926-2020) poznatog američkog dramskog pisca, u režiji Ksenije Krnajski. Mari Šizgal bio je poznat po svojim brodvejskim hitovima, ali i scenariju za film „Tutsi“ za koji je kao ko-scenarista nominovan za Oskara, Zlatni globus i Baftu. Romantična komedija „I to se zove ljubav“ (LUV) 1965. godine nominovana je za nagradu Toni kao najbolji dramski tekst na Brodveju, a igrana je širom sveta. U predstavi igraju Vahidin Prelić, Tanja Jovanović i Dejan Maksimović. Scenografiju je uradio Željko Piškorić, kostim Dragica Laušević, scenski pokret Damjan Kecojević.
-U predstojećem periodu pridržavaćemo se i dalje svih propisanih mera zaštite od širenja zaraze virusa korona a akcenat u našem radu ostaje na manjim formama koje uključuju manji broj glumaca. Svakodnevno pratimo situaciju sa „kovid problematikom“ i u skladu sa situacijom donosićemo odluke o daljim planovima. Tokom marta trudićemo se da organizujemo igranje novih predstava kako bismo omogućili što većem broju građana da ih pogledaju. Trenutno u gledalištu dozvoljeni broj gledalaca je samo 86. Pored igranja ovih novih predstava u planu je da se krene sa pripremom još jedne predstave PERPLEX – Mariusa von Maienburga. Ovo je komedija o hirovitoj stvarnosti, sopstvenom identitetu i samom pozorištu. Pisac Marius von Maienburg trenutno je jedna od najznačajnijih ličnosti na evropskoj pozorišnoj sceni – navodi Nemanja Ranković, umetnički direktor užičkog Narodnog pozorišta.
Prošlu godinu je po rečima Rankovića, obeležila „apsolutna neizvesnost“ u koju se ušlo „prilično ambiciozno uprkos započetim građevinskim radovima na projektu energetske efikasnosti, koji su napravili veliki diskontinuitet u redovnom radu već nakon završetka festivala polovinom novembra 2019.“. Iz tih razloga predstave nisu mogle biti igrane na matičnoj sceni.
-Kako bismo omogućili funkcionisanje repertoara i redovno igranje predstava našli smo alternativno rešenje u Kulturnom centru Zlatibor. Na Zlatiboru smo uspostavili kontinuitet igranja što je rezultiralo velikim interesovanjem „nove publike“. Pored pripreme predstave „Poseta“ uspeli smo tokom januara odigrati 15 predstava – kaže Nemanja Ranković. Igranje predstava na Zlatiboru nastavljeno je i u februaru, usledilo je i gostovanje u JDP u sa predstavom „Ali grad me je štitio“ i kako ističe Ranković, sve je obećavalo da je dobra i uspešna godina pred užičkim pozorištem. Međutim, posle premijere predstave „Poseta“ koju su glumci izveli na matičnoj sceni, sve je stalo i već je prva repriza bila otkazana zbog proglašenja epidemije virusa korona.
-Ubrzo je “ceo svet” pozorišta izbacio na online platforme, pa tako i mi, među prvim pozorištima u Srbiji, na našem youtube kanalu, postavili predstave. To je bilo jedino mesto gde su se pozorišne predstave mogle gledati. Statistika koja je izvučena na osnovu broja pregleda predstava bila je jedina vrsta utehe u tom teškom periodu i bilo nam je jasno da nismo zaboravljeni od naše verne publike. RTS je tokom ovog perioda emitovao više puta naše predstave snimljene u okviru TV teatra koje su svrstane u relevantne predstave koje predstavljaju pozorišnu kulturnu baštinu. Kako se dalo očekivati ubrzo su i iz budžeta Grada stigle obeshrabrujeće vesti pa smo bili prinuđeni na negativan rebalans što je dovelo do daljih fluktuacija u planovima i repertoaru. Ozbiljna smanjenja sredstava dovela su u pitanje opstanak predstava na repertoaru– navodi Ranković.
-Početkom juna kada je izgledalo da se situacija sa COVID19 počela stabilizovati krenuli smo u obnovu predstava koje su uključivale manje podele, što je zauzeto kao stav iz bezbednosnih razloga. Ubrzo sve naše želje i nastojanja da što pre izađemo pred publiku pale su u vodu razbuktavanjem novog talasa u Zlatiborskom okrugu. Po završetku građevinskih radova, početkom oktobra, krenuli smo entuzijastično ka publici održavajući probe, umetničke radionice sa državnim Ansamblom „Kolo“ (Zidanje Skadra). Obnovili dve predstave paralelno sa pripremama novih predstava („Boli kolo“, „I to se zove ljubav“) realizovali jedno gostovanje i sa nestrpljenjem očekvali zakazanu premijeru predstve „Boli kolo“ za 5.novembar. Već 2.novembra ispostavilo se da među glumcima imamo pozitivne posle čega je usledila izolacija dela kolektiva. U želji da što pre premijerom izađemo pred publiku do kraja godine, intenziviramo probe predstave „I to se zove ljubav”, ali se i ovog puta uprkos pridržavanju svih epidemioloških mera ponavlja scenario iz novembra- završava svoje sagledavanje uslova rada pozorišta u prošloj godini Nemanja Ranković.
