Posle više od decenije stavljanja akcenta na žive nastupe i rada na svojim pesmama, bend „Nikad spremni“ izdao je svoj prvi album „I ako me nađeš neću biti tu“
Od mladog pank benda do sastava koji se ne opterećuje žanrovima, „Nikad spremni“ su uvek prepoznatljivi po iskrenosti koju pružaju kroz muziku, tekstove, spotove. Najbolje od sebe dali su na mnogim velikim festivalima, koncertima, takmičenjima, sa bendom koji je povremeno menjao sastav, a prvi album potpisuju bubnjar Željko Simović, basista Marko Maloparac, gitaristi Miloš Miladinović i Borko Đurić i tekstopisac i vokal, Branko Grbić. Kako kažu, neke od pesama do sada nisu ni izvođene na koncertima. Od 2009. godine, kada je bend osnovan, menjalo se vreme, oni, pa i njihova muzika.
-Menjamo se iz dana u dan, iz meseca u mesec. Kao dete kad odrasta, pa vidiš da napreduje ili možda ne, kaže Borko Đurić.
Branko Grbić sa druge strane podseća da je sve počelo od pank priče, išlo preko bluza, dok sada vodi ka alternativi, ali kako kaže – vreme ne gube na definisanje pravca.
-Neke pesme već dugo postoje, jer već četiri godine snimamo, pa se danas vidi promena, posebno u pesmama – Kiša, Sveća, Zadah… čini se da su zrelije i da pokazuju u kom pravcu ćemo dalje ići.
Uz odrastanje i menjanje benda, odrastala je i publika… iako je u poslednjem periodu, zbog zdravstvene krize, ne viđaju na koncertima, podršku osećaju.
-Ljudi žele da nas čuju, ali izvesno je i da posećenost i struktura publike zavise i od lokala, od imidža koji ima. Rok festivali pokazuju da su mladi još uvek tu, prate šta radimo, znaju tekstove…
Spotove snimaju, a ako se na prvi pogled učini da im oni nisu prioritetni, ubrzo postane jasno da njihova jednostavnost zapravo nosi poruku o kakvom bendu je reč.
-Naši spotovi su ogoljeni, nema spektakla…Najvažnije nam je da Grbićev tekst bude baš onakav kakav jeste i da se muzički predstavimo onakvima kakvi zaista jesmo. Verovatno bi spotove trebalo da radimo sa nabudženijom produkcijom, ali mi smo oadbrali ovaj put. Zadovoljni smo kada uspemo da prenesemo atmosferu iz studija. Dok smo snimali pesme hteli smo da sve bude rokenrol, a uz to ne ide ništa preproducirano.
Branko inspiraciju za tekstove uglavnom dobija u prirodi, i to, kako kaže – ne samo sada kada je korona uslovila da svi više vremena provodimo u kontaktu sa njom.
-Volim reku, volim šumu i tu nastaju pesme. Iako nije samo po sebi cilj, to je uvek nešto društveno aktivno. Zapravo pišem o svojim unutrašnjim borbama, iznosim svoje viđenje stvari. Postoje oni koji to prepoznaju.
U Borkovom slučaju, prvo „prepoznavanje“, odnosno reakcija na njegovu muziku u ovom periodu stiže od dece.
-Ako dobro odreaguju- to je to. Probe su ređe, ali ih ima. Iako možda izgleda kao da ne radimo, zapravo svako radi za sebe, a onda kada se sastanemo podelimo ideje. Kada se dogodilo da smo posle pola godine pauze održali probu, čini se da su ideje samo čekale da „izađu napolje“, jer su na njoj nastale nastale čak dve nove pesme, pričaju Branko i Borko.
„Nikad spremni“ ovaj period koriste za promociju albuma, čekaju da bude gotov omot, planiraju digitalno izdanje, a veruju da će u međuvremenu pronaći i izdavača koji bi stao iza njihovog rada. „Sve se radilo u dva različita studija, radili smo kao bend devedesetih“, kažu kroz smeh.
-Sve je bilo na čekanju. Možda je trebalo da neke stvari uradimo ranije, ali u međuvremenu su nastale i dve važne pesme- Kiša i Sveća. Zamislite kada pesma nastane na probi pred snimanje i dogovorimo se da je odmah sutradan snimimo. Šalimo se da smo lenštine, ali ima razloga što je sve tako bilo, jer sada smo stvarno zaokružili priču.
Ako ste do sada propustili da čujete ko su „Nikad spremni“:
