Samo nekoliko sekundi, najpre 22. aprila, a potom i 8. maja, te 1999.godine, i dva NATO projektila, bilo je dovoljno da se uništi objekat Pošte, koja je bila deo arhitektonske celine Trga partizana u Užicu. Od tada do danas, na mestu srušene pošte, nalazi se rupa, nekada “Mrkonjićeva”, danas parking, koji jedino krase murali znamenitih Užičana. Sve protekle godine ali i danas se vode polemike zašto je taj prostor još uvek u takvom stanju, čije je vlasništvo, ko je za šta nadležan. Užičanin Filip Drndarević, školujući se u inostranstvu, ponudio je svoje rešenje.
Užičanin Filip Drndarević je nakon završenih osnovnih studija arhitekture u Beogradu, školovanje, odnosno, master studije nastavio u Gracu u Austriji. Tamo je nastao njegov master rad kako on vidi objekat na mestu srušene pošte.
-Krajem treće godine fakulteta, razmišljao sam gde bi mogao da nastavim školovanje. Zahvaljujući drugaru, koji je tamo studirao, stigao sam do Graca. Bilo je neophodno da ovde u Srbiji upišem master studije, a onda sam se prebacio, nakon polaganja razlike u ispitima. Nema tu neke velike birokratije – objašnjava Filip.
Sistem studiranja u Austriji i kod nas je sličan, objašnjava Filip i dodaje da je reč o studiranju po Bolonji, ali za razliku od naše zemlje, to tamo funkcioniše. Ovde se, kako kaže, radi nekako kampanjski, dosta je stresa, bespotrebno se troši energija, a tamo sistem funkcioniše, ali se kontinuirano radi, studenti imaju više kontakta sa profesorima. Filip kaže da je stekao utisak da se isti trud uloži i tamo i ovde, ali u Austriji nekako nema stresa, radi se po malo, a ne kao ovde da se ne spava po tri dana.
Iako je studiranje nastavio u inostranstvu, Filip je svoj master rad posvetio svom rodnom gradu.
-Dosta je potcenjena arhitektura iz doba komunizma u Srbiji. Na zapadu, bar u Gracu, moji profesori i moj sadašnji šef, veoma cene tu arhitekturu koja je nastala u Jugoslaviji. Nekako se to provlačilo kroz moje studije, a Užice je dobar primer sa dobro isplaniranom arhitekturom i zato mi je bilo interesantno da pišem o tome. Kao rezultat tog istraživanja trebalo je da nastane jedan projekat, koji se dešava baš na Trgu partizana u Užicu, odnosno, na mestu stare pošte. Uvek sam prolazio pored tog parkinga i zamišljao šta bi moglo da nastane u tom okruženju jednoj takvoj urbanističkoj celini kakav je užički trg. Stara pošta je imala javnu funkciju i bila je dostupna svim građanima i ja sam u tom radu osmislio da to bude nova zgrada, koja takođe ima javnu funkciju, Na osnovu mnogih istraživanja koja sam radio u master radu, došao sam do zaključka da gradu nedostaje prostora za kulturne sadržaje koji odgovaraju 21.veku, jer su svi objekti kulture nastali 60-tih godina, kada je Užice bilo znatno manje. Tada je kultura možda bila i na nekom višem nivou nego sada, iako ne bi trebalo da bude tako, jer je važno da se razvijamo u svakom smislu, pa i u kulturnom- poručuje Filip.
Drndarević je osmislio da u tom objektu bude smeštena zgrada muzeja koji bi se bavio zanatima. Takođe, projektom je predivdeo da u objektu bude smeštena nova, savremena, moderna galerija, jer trenutna zgrada Gradske galerije, po negovom mišljenju, nema estetski i funkcionalni kvalitet koji jedna galerija treba da ima.
-Projektom je predviđeno da objekat sadrži i biblioteku, čitaonice i multimedijalni centar za studente i školarce. Na vrhu zgrade bi se nalazio restoran sa krovnom terasom, koji bi bio vidikovac, kao lepo mesto odakle posetioci mogu da posmatraju grad i uživaju u jelu i piću. Uvek je problem kako multifunkcionalnu zgradu sa različitim sadržajima staviti pod jednu celinu. S obzirom na tipologiju Užica, gde ima mnogo nebodera i na veliku gustinu naseljenosti, zgrade moraju da idu u visinu. Ja sam odlučio da sve te različite funkcije stavim jednu na drugu, i da na taj način u Užicu nastane još jedan neboder. Parter bi bio od betona i kamena, a sam neboder bi se sastojao od čelične konstrukcije i staklene fasade.-
Sve te funkcije bile bi povezane spiralnim stepenicama, kroz različite rampe, a stepenice bi imale i funkciju za sedenje, kao tribine. U svom projektu, Filip je našao prostora i za rešavanje onoga što je jedan od većih problema u Užicu, a to je nedostatak parking prostora.
-Obično kažu, koliko objekat ide u visinu, toliko ide i pod zemlju, tako da je na prostoru nekadašnje pošte vrlo lako napraviti javnu garažu. U parteru bi se nalazio muzej starih zanata, sa raznim zanatskim prodavnicama, a krov partera bi bio u nivou ulice Ljube Stojanovića. Tako bi smo dobili manji trg, novi urbani gradski prostor, namenjen građanima.-
Ovaj projekat star je četiri godine, jer je Filip diplomirao 2017.godine. Na žalost niko od nadležnih nije imao priliku da vidi ovaj projekat, pa je promocija u našem mediju, ideja da se neko i zainteresuje za uređenje ovog prostora.
-Nemam nikakve informacije o vlasništvu ovog zemljišta. Bez obzira na to, ja smatram da se mora raspisati javni konkurs, i za naše i za inostrane arhitekte, kako bi se izabralo najbolje rešenje. To je način da se ta gradska celina sačuva i unapredi. –
Filip je, kako kaže sasvim slučajno otišao u Grac, završio master studije, i već pred sam kraj studiranja, dobio prvi posao a trenutno je zaposlen u četvrtom birou. Grac je grad u kome se lepo oseća, ali ipak razmišlja da li da se vrati u Srbiju ili ne. Kako kaže želi još mnogo toga da nauči, nakon čega će doneti pravu odluku. Prvi projekat, koji je ponudio svom gradu, možda će ulepšati Užice.
Staro menja besmisleno novo
-U sadašnjoj arhitetkuri, kao i u celom svetu, po kapitalističkim principima, vrlo malo prostora ima za planiranje, više se pažnje posvećuje kako da se okrene kapital. Nekada se vizionarskije razmišljalo, više se planiralo. Danas u ovoj oblasti nema ideje, nema urbanizma, vizije, ne brine se za budućnost. Očigledno nema ni brige za prošlost, kada vidimo šta se radi sa starim objektima, poput zgrade “Cvete Dabić”, Stare hidrocentrale, koja je devastirana. Apelovao bih na kolege, da posvetimo malo više pažnje objektima koji čine duh grada.-
