U Gradskoj galeriji u Užicu otvorena je izložba Gorana Čpajaka, vajara koji je ostao veran skulpturi u kamenu kao tradicionalnom materijalu i čije stvaralaštvo uvek veže nit sa periodom odrastanja u gradu Belog anđela
Rođen je u Prijepolju 1963. godine, završio srednju umetničku školu u Splitu, diplomirao na Fakultetu Primenjenih umetnosti – odsek za skulpturu, 1988. godine od kada je i član ULUS-a. Interesovanje za skulpturu u kamenu ga vodi Piestrasantu, gradić u Italiji poznat po svojim kamenolomima koji zajedno sa obližnjom Kararom, čini svetsku vajarsku pozornicu. Godine provedene u Italiji su veoma plodne pre svega zahvaljujući znanju i iskustvu koje stiče u studijima za izradu skulpture. Sredinom devedesetih svoj život počinje ponovo da deli između Beograda i Italije. Studentima više od dve decenije predaje primenjeno vajarstvo. Od pre nešto više godinu dana profesor Čpajak je dekan je Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu zbog ugleda u svetu umetnosti i podrške kolega. Umetnički je direktor kolonije „Mileševa“. Izložba u Užicu trebalo je da bude održana prošle , ali je epidemija odgodila za april ove godine. Kamen je materijal koji vajari koriste od kada i svet postoji, priča profesor Čpajak i dodaje da je od pećinskog čoveka do danas ovaj materijal simbol vajarstva.
– Danas postoje različiti materijali i puno vajara sa kamenom se ne dotiče. Međutim, moje opredeljenje je bilo baš mermer i kamen i to je materijal moga stvaralaštva. Mislim da je kamen najpogodiniji za forme i priču koju želim da ispričam – kazuje umetnik posle otvaranja izložbe za koju će Užičani sigurno iskazati vidno interesovanje. A na izložbi i skulptura Klupko, motiv iz detinjstva. Namotaje u krug na klupku stvara svaka nova generacija. Tradicija je veoma važna u stvaralaštvu Gorana Čpajka. Ali ne kako kaže da se prenosi u ikonografskom smislu, prenosom simbola i ikonografskim zapisima, već da se ima dublji odnos prema tradiciji i tako je koristi u nekom načinu izraza. Kaže da je to njegov motiv i način rada, jer bez tradicije se gubi smisao postojanja, jer nikada se ne počinje od nule i uvek nadgrađuje. Prijepoljsko detinjstvo u vajarevom stvaralaštvu izuzetno je bitno, prožeto beskrajnim osećanjem slobode koji ga nosi kroz život. Kaže da su i forme koje i sada “radi i traži” usko povezane sa periodom odrastanja u Prijepolju.
– Mnogo zemalja sam proputovao, ali uvek nosim taj utisak i sa motivima koje radim uvek postoji veza bilo nekog detalja sa starog zida, ili nekog drugog detalja iz perioda moga odrastanja – navodi umetnik koji je izlagao na pet kontinenata i najveći deo umetničkog života proveo u vajarskoj meki, italijanskom gradiću Piestrasantu koji se nalazi u blizini kamenoloma Karare sa najčuvenijim mermerom na svetu.
Izložba u užičkoj Galeriji odabir je iz tri poslednje faze Čpajakovog stvaralaštva u kamenu. Umetnički rad sa ovim materijalom zahteva puno strpljenja i po njemu izložba u Užicu je „kompromis“ između prostora, situacije i uslova u kojima se izlaže. Radovi Gorana Čpajaka krase mnoge javne prostore i trgove u svetu, a priliku da vide skulpture i reljefe “Bele tragove”, “Beli put” , “Iza ogledala” , “ Tradiciju” i druge Užičani imaju priliku da vide od 22. aprila u Gradskoj galeriji kao veliku radost u vremenu koje najviše oskudeva u ovoj emociji.
