Pre 60 godina, a povodom dvadesetogodišnjice Dana borca 4.jula 1961.godine, predsednik SFRJ Josip Broz Tito svečano je otvorio Trg partizana. Dan ranije Aleksandar Ranković, predsednik Odbora za izgradnju Trga otkrio je spomenik Titu, piše Slobodan Bobi Ranđelović, nekadašnji direktor GP „Zlatibor
Najzaslužniji za izgradnju Trga partizana svakako je Aleksandar Ranković, jer samo jedan takav autoritet mogao je da obezbedi tolika sredstva iz saveznog budžeta. Iz republičkog budžeta plaćeni su troškovi proslave na otvaranju Trga i konkurs za idejno rešenje. Užička opština i privreda nisu učestvovale u finansiranju.
Polazna osnova za Trg je opredeljenje Saveza boraca Jugoslavije kada je Aleksandar Ranković postao predsednik Odbora za izgradnju, jer je na njegovu inicijativu, usvojen predlog da se u Užicu podigne spomenik Josipu Brozu Titu. Razlog je 1941.godina kada je u zaraćenoj Ervopi, Užice bilo jedina slobodna teritorija. Miloš Minić, predsednik republičke Vlade izneo je taj predlog koji su prihvatili i republički organi. Zatim je Republika raspisala konkurs za izgradnju Trga i odmah je 1958.godine formiran užički Odbor za izgradnju. Taj odbor bio je jedina spona od Saveza boraca do republičke Vlade. Te godine predsednik opštine Užice bio je Milan Jeftović, a početkom 1959.godine za predsednika opštine izabran je Rajko Ječmenica, koji je automatski bio i predsednik Opštinskog odbora za izgradnju Trga partizana.
Na konkursu za idejno rešenje učestvovali su arhitekte Slavko Mandić, Milorad Pantović i Ružica Ilić. Žiri koji je odlučivao o prispelim rešenjima nije dodelio prvu nagradu. Drugu nagradu dele Mandić i Pantović, a treću je dobila Ružica Ilić.
Odlukom Opštinskog odbora za izgradnju Trga za glavnog izvođača radova izabran je GP „Zlatibor“ sa podizvođačima „24 septembar“, „Jedinstvo“, „Trešnjica“ iz Užica i „Delo“ iz Beograda, a popločavanje su radile firme iz Subotice i „Mermer“ iz Sente.
Eksproprijacija i rušenje postojećih objekata na tadašnjoj Žitnoj pijaci počelo je sredinom 1958. godine. Početkom 1959.godine Užice se „ustalasalo“ jer je trebalo srušiti najvišu kuću u Užicu, odnosno kuću Prljevića, koja je imala prizemlje i tri sprata. Međutim, zahvaljujući umešnosti i odlučnosti predsednika opštine Rajka Ječmenice, problem je prevaziđen, kuća je srušena i moglo se početi sa iskopima. Sećam se početkom septembra 1959.godine Užička gimnazija je od učenika i učenica četvrtog razreda oformila brigadu koja je radila mesec dana na iskopima za temelje prvog solitera u Užicu, poznat kao „Kula“.
S obzirom da je rok završetka radova bio 4. jul 1961. godine, to je bio imperativ za izvođača radova. Nikakav razlog za pomeranje roka, niti je bio moguć, niti je bio prihvatljiv. Investitor je formalno bila Opština, preko stambenog preduzeća „Stan“ čiji je direktor bio Dragomir Kaljević-Ćaga.
Tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) de facto bila je u liku Aleksandra Rankovića, odnosno SR Srbija u liku Slobodana Penezića Krcuna. A bio je ovo veliki izazov i za GP „Zlatibor“ u liku direktora Jurija Driza koji je ujedno bio i tehnički direktor preduzeća, sa desetak iskusnih građevinskih tehničara.
Sve objekte podelio je u tri celine sektor „A“, sektor „B“ i sektor „C“. U sektoru „A“glavnog projektanta Stanka Mandića građeni su objekti Robna kuća „Progres“ poznata kao „Stara robna kuća“ sa stambenim blokom, zatim Pozorište, Društveni dom sa bibliotekom i Pošta.
Sektor „B“ glavnog projektanta Milorada Pantovića činili su objekti „Kula“ prvi soliter u Užicu, Služba društvenog knjigovodsta (SDK) sada Poreska uprava, Gradska kafana, Bioskop „Partizan“ sa stambenim delom, kao i preko glavne ulice zgrada “Spomenica“.
Sektor „C“ je parterno uređenje Trga koje je delo arhitekte Stanka Mandića. Za svaki objekat urađen je dinamički plan gradnje i jednom nedeljno, uz prisustvo projektanta, vršena je analiza ispunjenja radova.
Podelu na sektore „A“, „B“ i „C“ i postavljanje upravnika sektora kao i rukovodioca gradilišta lično je uradio inženjer i direktor GP „Zlatibor“ Jurije Drizo. U nedostatku inženjerskog kadra pružena je šansa mlađim građevinskim tehničarima koji su opravdali ukazano poverenje, završetkom radova u ugovorenim rokovima.Sektorom „A“ upravljao je Nikola Prohorov, a vodeći građevinski tehničar bio je Ljubivoje Gavrović, blok „B“ pokrivao je viši građevinski tehničar Dušan Pavićević, a vodeći građevinski tehničar bio je Božidar Diković, za blok „C“ bio je zadužen viši građevinski tehničar Vlasto Obradović.
Ukupno je bilo 14 objekata- gradilišta od kojih je samo Pošta izvođena kasnije (1963-1965), pozorište je bilo spolja gotovo, obloženo kamenim pločicama, a sve instalacije, scenska tehnika i enterijeri rađeni su u periodu od (1961-1966). Rukovodilac na ova dva gradilišta bio je dipl.ing.arh Milenko Radičević.
Povodom završetka radova 4. jula 1961. godine na mitingu u Krčagovu, pred više od 100.000 ljudi govorio je drug Tito. Tog dana proradila je i televizija u Užicu, a voditelji su bili Danka Novović i Mića Orlović.
Za izvanredan doprinos u izgradnji Trga partizana sa pratećim objektima inženjer Jurije Drizo dobio je Orden rada sa zlatnim vencem, ukazom predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. To je bio njegov drugi orden, jer je prvi dobio 1953.godine po završetku radova na izgradnji Valjaonice bakra u Sevojnu, naveo je Ranđelović.
Podsetimo, da su „Vesti“ još 1961.godine opširno pisale o otvaranju Trga partizana i događajima od velikog značaja za Užice koje je bilo u centru pažnje bivše velike države. U proteklom periodu povodom jubileja Trga partizana dodatno smo kroz brojne razgovore i feljton isticali značaj i zasluge ljudi koji su donosili odluke, projektovali, gradili i živeli, a sve radi očuvanja prostora visokih arhitektonskih i urbanističkih kvaliteta. Ideja Trga bila je da se on napravi za ljude koji žive u tom gradu.
Sektor „A“glavnog projektanta Stanka Mandića činili su objekti Robna kuća „Progres“ poznata kao „Stara robna kuća“ sa stambenim blokom, zatim Pozorište, Društveni dom sa bibliotekom i Pošta.
Sektor „B“ glavnog projektanta Milorada Pantovića su objekti „Kula“koji je i prvi soliter u Užicu, Služba društvenog knjigovodsta (SDK) sada Poreska uprava, Gradska kafana, Bioskop „Partizan“ sa stambenim delom, kao i preko glavne ulice zgrada “Spomenica“.
Sektor „C“ parterno uređenje Trga delo je arhitekte Stanka Mandića. Za svaki objekat urađen je dinamički plan gradnje i jednom nedeljno, uz prisustvo projektanta, vršena je analiza ispunjenja radova.
