Jubilarni, 25. Jugoslovenski pozorišni festival – Bez prevoda, koji nije održan u ustaljenom terminu, u prvoj sedmici novembra prošle godine zbog pandemije virusa korona, biće održan od 4. do 9. juna pod sloganom „Vreme straha i podviga“ i uz striktno poštovanje važećih epidemijskih mera, potvrđeno je na konferenciji za novinare u užičkom Narodnom pozorištu koje je od početka organizator i domaćin festivala. Predstave će moći da gleda najviše 150 gledalaca, što je čak nešto manje od četvrine kapaciteta užičke pozorišne sale.
Konferenciji su prisustvovali Bojan Munjin, koselektor festivala, Zoran Stamatović, direktor NP Užice i festivala, Nemanja Ranković, umetnički direktor i gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević.
Festival, za koji je Grad Užice izdvojio 3,5, a Ministarstvo za kulturu i informisanje 2,7 miliona dinara, biće realizovan u skromnijem obimu. U takmičarskoj selekciji biće izvedeno pet, umesto sedam predstava koliko je predviđeno po propozicijama, a od pratećih programa, planirana je samo tradicionalna izložba fotografija užičkog fotografa Radovana Baje Vujovića pred početak festivala u holu Narodnog pozorišta.
Tako će, JPF u petak, 4. juna, u Narodnom pozorištu otvoriti predstava „Čitač“ po motivima romana Bernharda Šlinka, dramaturg je Fedor Šili, reditelj Boris Liješević, a urađena je koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta i Beo Art produkcije Beograd. U subotu će nastupiti Narodno pozorište Sarajevo sa predstavom „O medvjedima i ljudima“ koja je autorski projekat reditelja Saše Anočića.
U nedelju neće biti predstave, a ponedeljak, 7. jun, rezervisan je za predstavu Jugoslovenskog dramskog pozorišta Beograd, „Putujuće pozorište Šopalović“, Ljubomira Simovića, a u režiji Jagoša Markovića. U utorak će nastupiti Narodno pozorište Subotica sa predstavom „Radnička hronika“ Petra Mihajlovića, u režiji Veljka Mićunovića, dok će festival zatvoriti u sredu predstava „Upotreba čoveka“ za koju je po motivima romana Aleksandra Tišme uradio Fedor Šili, a režirao Boris Liješević, u koprodukciji Novog tvrđava teatra Novi Sad, Novosadskog pozorišta/ Ujvideki Szinhaz, Grad teatra Budva i East West Centar Sarajevo. Ova predstava se realizuje u okviru zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost“ koji u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori sprovode UNESKO, UNICEF i UNDP.
Žiri 25. JPF- a umesto uobičajenih pet članova, imaće tri. Predsednik je profesor emeritus Svetozar Rapajić, a članovi Dragana Varagić i Janko Ljumović. Žiri će kao i ranijih godina dodeliti devet nagrada, Ardaliona. Sve predstave počinju u 19,30, a posle svake predstave, uz poštovanje važećih epidemijskih mera biće organizovani razgovori u holu Narodnog pozorišta. Publika će, takođe, kao do sada glasanjem odabrati najbolju.
Za koselektora Bojana Munjina nije bilo nimalo jednostavno raditi u uslovima pandemije, to je bilo kao „povlačenje preko Albanije“. Čekali su ga granični prelazi i testiranja. Pojedine predstave je gledao preko videa, pojedine preko skajpa, neke nije mogao ni da pogleda. Prema njegovim rečima, „ne treba o tome mnogo govoriti, ali to treba jako spomenuti“. Prošla i deo ove godine, „naprosto nas je sve demolirala i možda čak i više psihički, nego na osnovni, medicinski način. Bili smo svedoci i muka i smrti“, rekao je Munjin. Proteklo vreme bilo je veoma teško za pozorišnu umetnost i u Srbiji, regionu, Evropi i celom svetu. Posledice će tek biti sagledavane.
-U ovakvoj situaciji, izaći sa važnom i za grad Užice najvažnijom pozorišnom delatnošću kao što je festival, jeste stvar podviga i velike sreće – rekao je Munjin istakavši da je zbog toga ovogodišnji festival samo „čuvanje festivalske vatre“.
Dr Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica i predsednica Saveta festivala, ovom prilikom je, između ostalog rekla, da će ove godine, pod uslovom da pandemija bude pod kontrolom, biti održan osim ovog jubilarnog, i redovni festival u njegovom ustaljenom terminu u novembru. Sredstva za to, u istom iznosu kao i za jubilarni od 3,5 miliona dinara, planirana su u gradskom budžetu. Ona je poželela dobrodošlicu svim učesnicima festivala.
-Najviše mi je žao što ne možemo da otvorimo salu za publiku potpuno, a upravo smo ovaj jubilarni festival pomerili, nadajući se da će moći više ljudi da ga vidi. Međutim, na žalost, manje od četvrtine sale će moći da se koristi da bile ispoštovane sve mere koje predviđa zakon i Uredba Vlade Republike Srbije. Opet, siguran sam da će ono što će se videti sa scene biti dovoljan razlog da izazove interesovanje ne samo u Užicu, već i u celoj zemlji. Ovo je prvi pozorišni festival koji će biti održan posle svih velikih problema koje nam je donela pandemija. Naročito mi je drago što je Juguslovensko dramsko pozorište, uprkos svemu, uspelo da postavi predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“ našeg akademika Ljubomira Simovića – rekao je Zoran Stamatović.
Nemanja Ranković je, između ostalog, podsetio da je Jugoslovenski pozorišni festival, a od 2007., JPF-Bez prevoda, osnovan 1996. godine od strane Ministarstva Vlade Republike Srbije i tadašnje Opštine Užice, a na inicijativu tadašnjeg direktora užičkog Narodnog pozorišta, reditelja Branka Popovića. Do sada je na festivalima izvedeno 175 predstava iz Srbije i celog regiona. Prvi selektor festivala bio je poznati pozorišni kritičar Dejan Penčić Poljanski, posle njega Aleksandar Milosavljević, Veljko Radović, Vladimir Kopicl, Maša Stokić, a od proširenja delovanja festivala, koselektori su Bojan Munjin i Zoran Stamatović. Ranković je naveo da su za festival do sada bili vezani brojni poznati umetnici i pozorišni stvaraoci, Mira Stupica, Milutin Čolić, Avdo Mujčinović, Ognjenka Milićević, Đurđija Cvetić, Petar Marjanović, Bora Drašković, Dejan Mijač.
Ranković je, takođe, podsetio, da je užičko Narodno pozorište, kao realizator i domaćin festivala, tokom svih proteklih godina svojim resursima kojima je raspolagalo, uspelo da odgovori svim izazovima i zahtevima koje je festival postavio i zahvalio se na dosadašnjoj saradnji i podršci svim prijateljima festivala, pre svega, užičkoj publici i medijima.
IZVEŠTAJ SELEKTORA BOJANA MUNJINA
Još smo živi i još smo tu
Ovogodišnji Jugoslavenski pozorišni festival „Bez prevoda“ u Užicu posvećen je vremenu kada nam je teško. To je vreme nevolje kada, osim golog preživljavanja u trpljenju i strahu, moramo da preispitamo naše odluke, naše odnose sa sobom i drugima, naša uverenja. To je vreme opasnosti i smrti kada moramo da budemo hrabri, ili ćemo nestati. Ovaj festival oduvek je živio sa ljudima, vremenom i njegovim mukama i danas se sam nalazi u velikom iskušenju, kakvo svi zajedno osećamo. Ako bismo pokušali da zamislimo ljudsku historiju bez pozorišta, onda bismo videli beskrajnu pustinju ljudskog bitisanja, lišenu mogućnosti da se kroz umetnost zapitamo o razlozima i smislu našeg mukotrpnog probijanja kroz život. Zbog tog velikog i važnog naloga odlučili smo da ovog juna u neveselim uslovima održimo naš festival; to smo još od prošle jeseni dužni čestitoj publici, bez obzira na sve teškoće i ograničenja u kojima se nalazimo. Pet naslova koje nudimo užičkoj publici i gostima festivala („Čitač“, „O medvjedima i ljudima“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Radnička hronika“ i „Upotreba čoveka“) već su višestruko hvaljene i nagrađivane i verujemo da će one opravdati poverenje publike. Ono što je važno, ove predstave; estetski, etički i tematski, bez obzira da li se u njima radi o ratu, izdaji, radničkim pravima ili ljubavi, sve nas stavljaju pred isto pitanje: šta ćemo uraditi onda kada je teško? Jer, ovo je vreme depresije, ali i vreme koje nas preispituje da li smo ili nismo spremni za podvig. U svom jubilarnom dvadeset petom izdanju, užički festival trebao je da bude svečan i slavljenički. U međuvremenu svet se okrenuo na glavu i zato, umesto slavlja, naš festival želi da odgovori ovom nesrećnom vremenu: još smo živi i još smo tu.
