Prema rečima ministarske Gordane Čomić, na lokalnom nivou se primeni samo 85 procenata svih propisa koji se donese u Republici Srbiji. Jedini način da njihova primena bude veća, a u čemu će Ministarstvo pružiti punu podršku, jeste uspostavljanje društvenog dijaloga među relevantnim društvenim i institucionalnim činiocima
Zlatiborski upravni okrug posetila je ministarka za za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić sa saradnicima, a u skladu sa Planom rada tog Ministarstva koji je odobren na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne Skupštine Republike Srbije. Tim povodom organizovan je radni sastanak sa predstavnicima svih deset lokalnih samouprava sa područja Okruga, centara za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje i civilnog sektora na kojem se razgovaralo o nacionalnim manjinama i njihovom statusu u Zlatiborskom upravnom okrugu, o statusu osoba sa invaliditetom, o rodnoj ravnopravnosti i rodno senzitivnom jeziku, o drštvenom dijalogu, ali i o pravima Romima kojih na području Okruga po popisu iz 2011. godine 425.
Prema rečima ministarke Gordane Čomić, tim Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od početka godine posećuje upravne okruge u Srbiji, a cilj je da se vidi kako Ministarstvo može da pomogne u primeni zakonskih propisa i da se na taj način otklone dugogodišnje zamerke evropskih komisija koje ukazuju da „Srbija ima dobre propise, ali se oni ne primenjuju na lokalnom nivou“. Prema rečima ministarke, na lokalnom nivou se primeni samo 85 procenata svih propisa koji se donese u Republici Srbiji. Ona smatra da se postojeće stanje može poboljšati dijalogom. Ministarstvo će se baviti strategijom održivog razvoja jer želi da pomogne da se ustanovi stalan društveni dijalog na nivou okruga na kome bi svi zajedno razmenili informacije, činjenice i ideje kako bi okruzi trebalo da izgledaju 2030. godine u demografskom smislu, zaštiti životne sredine, zapošljavanju, zdravstvu, položaju starih, o životu deteta, obrazovanju i drugo. Na jesen će se sumirati rezultati ovih aktivnosti Ministarstva.
-Društveni dijalog mora biti uspostavljen na svim mestima i na svim nivoima, jer je to jedini način da razvijamo sebe same i mesta u kojima živimo. Svi mi koji se bavimo donošenjem i primenom zakona, nosimo odgovornost da te primene i bude. Potrebno je da mi iz republičke Vlade budemo alat ljudima na lokalnom nivou tamo gde nema znanja, kapaciteta, resursa, novaca, da uspastavimo dijalog i da vidimo kako jedni drugima možemo pomoći da primene zakona, zaista i bude– izjavila je Gordana Čomić, navodeći, da ima slučajeva da ljudi i ne čitaju zakone pa čak i ne znaju da postoje, poput Zakona o integrisanom sprečavanju zagađenja životne sredine koji je već 11 godina na snazi.
Boban Perišić, načelnik Zlatiborskog upravnog okruga, ovom prilikom je izjavio:
-Ponosimo se činjenicom da 16 odsto našeg stanovništva u Okrugu predstavljaju nacionalne manjine i to se pre svega odnosi na opštine Priboj, Prijepolje, Sjenicu i Novu Varoš koje služe kao primer dobre prakse suživota svih etničkih zajednica na teritoriji Republike Srbije.
O statusu osoba sa invaliditetom, koji je bio jedna od tema radnog sastanka, Perišić je rekao:
-Nismo baš zadovoljni statusom osoba sa ivaliditetom. Grad Užice i ostale jedinice lokalne samouprave sprovele su dosta projekata inkluzije ovih naših sugrađana, međutim, samim tim što je užičko preduzeće „Budućnost“ propalo pre nekoliko godina, a bilo je nosilac zapošljavanja lica sa invaliditetom, jasan je znak da mi kao država, Okrug i sve lokalne samouprave moramo mnogo više pažnje da posvetimo ovom pitanju.
Govoreći o rodnoj ravnopravnosti na području Okruga, Boban Perišić je istakao da je poslednjih godina u ovoj oblasti došlo do napretka, jer po prvi put u istoriji, dve od deset jedinica lokalne samouprave, vode žene. Dobar primer je i Gradska skupština Užica, jer je jedna od retkih u Srbiji u kojoj većinu čine žene. Što se tiče društvenog dijaloga, Perišić je rekao:
-Želimo da promovišemo instituciju, instrument društvenog dijaloga, jer je on danas neophodniji nego ikad, počevši od lokalnih samouprava i njihovog dijaloga sa predstavnicima civilnog društva pa do višeg nivoa gde je neophodno usaglašavanje najvažnijih društveno političkih pitanja da bi se postigao nacionalni konsenzus.
