Pocetna Društvo Danila Kiša nije moguće staviti u definicije

Danila Kiša nije moguće staviti u definicije

1196
0
Podelite
Božo Koprivica je rođen u Nikšiću 1950. godine. Diplomirao je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Najpoznatija dela: „Volej i sluh“ (1992), „Kiš, Borhes, Maradona“(1996), „Samo bogovi mogu obećati“ „Derbi, moj derbi“, Danilo Kiš: vježbanka (2019). Priredio je Zbornik o Danilu Kišu za časopis Ars (Otvoreni kulturni forum, Cetinje, 2005, 2009). Radio je kao dramaturg po pozivu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“, Crnogorskom narodnom pozorištu, festivalu „Grad teatar“ u Budvi. Sa Emirom Kusturicom snimio je igrano-dokumentarni film „Sedam dana u životu jedne ptice“ za francusku televiziju.

Značajan deo književne večeri na kojoj se govorilo o književnom radu pisca, dramaturga, ali i velikog zaljubljenika u fudbal i strastvenog navijača Partizana, Boža Koprivice, bio je posvećen jednoj od njegovih novijih knjiga „Danilo Kiš: vježbanka“

U užičkoj Narodnoj biblioteci prošlog petka, 2. avgusta, gostovao je Božo Koprivica – pisac, dramaturg, ali i veliki zaljubljenik u fudbal i strastveni navijač Partizana, sa kojim je na veoma posećenoj književnoj večeri razgovarala profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji Ružica Marjanović.

Božo Koprivica je kroz anegdote govorio o sponi između fudbala i poezije, o ritmu i zvuku, o jačini emocije koja je važna i u fudbalu, životu i u književnosti. Od Paskala do Cicerona se govori da je lopta božanski oblik, na lopti i živimo i taj oblik u pokretu treba nekome dodati, na njegovu dušu, a to se može porediti sa vrhunskom umetnošću, rekao je Koprivica. Maradona je za njega važniji od Borhesa, i nije važno da li je pročitao i jednu knjigu kada je poznato šta sve „može s loptom da uradi i koliko može da muzički osvoji prostor“. Zato je osamdeset i neke nastao tekst „Borhes i Maradona“. Sam Koprivica je odrastao u Nikšiću, igrajući fudbal na njegovim ulicama. Prema njegovim rečima, Nikšić ima jedan trg kojeg je projektovao pariski đak po uzoru na versajski park, gde se ulice slivaju na njeaga. Tu je stekao osećanje prostora, tu je upoznao i čuo za „suvišne“ ljude, a takve je kasnije upoznao i u Beogradu, ljude iz fudbala, boksa, ali i iz sveta umetnosti, književnosti, pozorišta. Kroz anegdote je oživeo sećanja na velikane pozorišne umetnosti. Sa mnogim glumcima se družio i bio prijatelj, poput Petra Kralja.

-Čudesan jedan čovek. Jedino sa njim nikada nikoga ne možete da ogovarate. Učio sam od njega kako se igra sa partnerima. Mogao je da igra od Tole Manojlovića do Hamleta – oživeo je svoja sećanja na velikog glumca Koprivica koji je i autor eseja o Petru Kralju za koji kaže da ga je pisao dve godine. Inače, pozorište je zavoleo već u Nikšiću koje je imalo svoj ansambl, a gostovale su i predstave iz cele nekadašnje Jugoslavije.
Koprivica duži niz godina, kako je rekla Ružica Marjanović, na karakterističan način piše o Danilu Kišu, a kroz Kišove prevode poezije specifično tumači njegovu prozu. Kiša danas mnogi pokušavaju da svojataju, ali Koprivica smatra da je Kišom nemoguće manipulisati, jer on uvek pokaže lice onoga ko pokušava da ga zloupotrebi.

-Kiš je sve sam uradio u životu. Imao je prilku da se prikloni nekome, da napravi kompromis, ali on to nije uradio. Tako je i pisao i prevodio. Bio je osamljenik, malo je imao sagovornika. Bio je i lenj i radan. Bilo je tu i esnafske ljubomore u odnosu na njega, ali ko je dobar pisac, on je dobar pisac. Kiš je bio važan i kao moralna vertikala, a poznato je šta je govorio o nacionalizmu 1973.. Mogao je da izabere ulogu disidenta, ali nije kao što je nisu izabrali Makavejev, Žika Pavlović, Puriša Đorđević – rekao je između ostalog Koprivica.

-Kiša je nemoguće staviti u definicije – smatra Koprivica koji mu je posvetio nekoliko knjiga, a najsvežija je „Danilo Kiš: vježbanka“ (2019)
-Kiš je preživeo, kod mlađih čitalaca, kod mlađih pisaca koji imaju naklonost prema njemu, krenuli su nekim njegovim tragom – naveo je Koprivica i ispričao brojne anegdote o Kišu. Koprivica je prezentovao i svoje stavove i razmišljanja o fašizmu i antifašizmu, značaju partizanske borbe, a na kraju večeri došla su na red i njegova razmišljanja o ćejfu.