Narodni muzej u Užicu značajna je ustanova kulture ne samo za grad i Zlatiborski okrug već i za kulturnu mapu Srbije i svoj jubilej, 75 godina rada i postojanja obeležava brojnim aktivnostima cele ove godine. U zbirkama Narodnog muzeja Užice čuva se nekoliko desetina hiljada eksponata i građe koja tretira period praistorije, antike, srednjeg i novog veka, do savremene istorije
O značaju postojanja i rada Narodnog muzeja Užice, o budućim i projektima koji su realizovani, kao i o obeležavanju značajnog jubileja, za „Vesti“ govori direktorka Slavica Stefanović.
Kako planirate da obeležite značajan jubilej, 75 godina rada, za koji ste u februaru dobili i Sretenjski orden trećeg reda povodom Dana državnosti?
-Pre svega, želim da čestitam „Vestima“ veliki i značajan jubilej, 80 godina rada i postojanja i da se zahvalim vašoj novinskoj kući što je na profesionalan način ispratila i obavestila širu javnost o Ukazu predsednika republike kojim je, povodom Dana državnosti, Narodnom muzeju Užice uručen Sretenjski orden trećeg stepena za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture, a povodom 75 godina postojanja i rada. Praktično, tim činom u Palati Srbije, ova ustanova započela je obeležavanje ovog veoma važnog jubileja, na samo za grad i Zlatiborski okrug koji teritorijalno pokriva, već i za kulturnu mapu Srbije. Tako da su se prve manifestacije u jubilarnoj godini već realizovale kroz tematske postavke iz naših fondova i na taj način smo se i direktno uključili i u programe u okviru Muzeja Srbije i Noći muzeja. S obzirom da je 12. jula 1946. godine formiran Inicijativni odbor za prikupljanje starina u užičkom kraju, to je praktično dan kojim obeležavamo početak rada naše ustanove. Ovaj jubilej svečano ćemo obeležiti izložbom : Nakit kroz vreme – neprolazna lepota i majstorstvo, iz arheološke i etnološke zbirke, koju je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Izložbu će u ponedeljak, 12. jula, otvoriti ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Republike Srbije, gospođa Maja Gojković. U nastavku obeležavanja jubileja, u sredu, 14. jula, u galerijskom prostoru Jokanovića kuće, otvorićemo izložbu: Kulturno-prosvetne i ekonomske veze Užica i Sarajeva kao centra Drinske banovine 1919 – 1939. Izložbu će otvoriti prof. dr Predrag Marković, istoričar, direktor Instituta za savremenu istoriju. U okviru obeležavanja jubileja, Muzej će u saradnji sa JP PTT Srbije štampati personalizovanu poštansku marku sa motivom naših objekata.
U proteklim godinama dosta ste uradili kroz projekte, na uređenju, pre svega, prostora Narodnog muzeja. Na kojim projektima sada radite?
-Narodni muzej Užice je regionalni muzej nadležan za teritoriju devet opština Zlatiborskog okruga. U okviru Muzeja nalaze se stručna odeljenja za arheologiju, etnologiju, istoriju, istoriju umetnosti, konzervatorsko odeljenje, odeljenje za preventivnu zaštitu, stručna biblioteka i dokumentaciono odeljenje sa foto-laboratorijom, kao i druge pomoćne službe. Pored zaštite pokretnih kulturnih dobara, Narodni muzej Užice se bavi i zaštitom nepokretnih kulturnih dobara. U tom smislu formirano je i Odeljenje za preventivnu zaštitu koje ima zadatak da snima, evidentira, preventivno štiti i održava spomenike na teritoriji grada Užica. U saradnji sa nadležnim Zavodima za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i Kraljeva, realizovano je više značajnih projekata: U periodu 1994–1998. godine, u okviru projekta Na svetim vodama Lima, urađena je kompletna konzervacija-restauracija i revitalizacija manastira Uvac (opština Čajetina). U 2012. godini završen je projekat totalne rekonstrukcije Crkve-brvnare u Sevojnu. Rekonstruisane su rodne kuće i spomen-sobe znamenitih ličnosti (Dimitrija Tucovića, Stevana Čolovića), kao i spomen-česme na Popovoj vodi posvećene ratnicima izginulim u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, Ružića česme u Velikom parku u Užicu, urađena je kompletna rekonstrukcija spomenika Srpskom vojniku na tunelu u Vardištu, rekonstrukcija i obnova grobnog mesta i spomenika prote Milana Đurića na Dovarju i više drugih javnih spomenika i spomen-obeležja. Kada su u pitanju projekti koje su finansirala nadležna ministarstva, moram da naglasim da je Ministarstvo kulture i informisanja jedno od onih čijim sredstima je realizovan najveći broj projekata iz oblasti muzejskog, arheološkog, nepokretnog kulturnog nasleđa, izdavačke i izložbene delatnosti i oblasti digitalizacije. Saradnja sa ovim Ministarstvom nastavljena je i u ovoj godini, i to na projektima: Ispitivački i slikarski, konzervatorsko-restauratorski radovi na ikonama sa ikonostasa crkve Vaznesenja Hristovog u Rogačici (opština Bajina Bašta) i Uređenje i opremanje izlagačkog prostora u zgradi Muzeja (prva faza). Takođe, u ovoj godini, aktuelan je projekat Virtuelna šetnja kroz kulturno nasleđe novovaroške čaršije, iz oblasti digitalizacije. Zajedničkim sredstvima ovog Ministarstva i Opštine Nova Varoš, 2012. godine otvoreno je i Zavičajno odeljenje muzeja u ovoj opštini. Veliku podršku u prethodnom periodu, kroz projekte, pružalo je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i po prvi put, ove godine, Ministarstvo pravde, koje finansira projekat Zamene fasadne stolarije na jednom od objekata Narodnog muzeja Užice.
Najavljivana je bila rekonstrukcija postavke Užice: nastanak i razvoj. Je li ovo jedina planirana rekonstrukcija i kada se, uopšte, javi potreba za rekonstrukcijom jedne postavke?
-Postavka Užice, nastanak i razvoj koja prezentuje nastanak i razvoj užičkog kraja od praistorije, antike, srednjeg i novog veka, do savremene istorije, na kojoj je izloženo preko 1400 eksponata iz svih muzejskih zbirki, realizovana je 1995. godine, a u muzejskoj praksi je poznato da svaka muzejska postavka starija od deset godina, nakon novih istraživanja zahteva delimičnu ili totalnu rekonstrukciju koja podrazumeva nove pristupe u muzeološkoj praksi i primenu savremenih načina ekspozicije muzejske građe. Inače, Muzej je već formirao stručni radni tim čiji je zadatak izrada idejnog rešenja buduće savremene postavke. To je projekat koji se u praksi ne može realizovati u kratkom vremenskom periodu. U ovako veliki projekat, u jednom trenutku uključuju se stručni konsultanti iz različitih oblasti, konzervatori, arhitekte, dizajneri i dr.
Koje još nove izložbe pripremate?
-Kao i prethodnih godina, naši stručnjaci, ovoga puta istorijsko odeljenje Muzeja, uključuje se u program obeležavanja Dana grada Užica i u okviru te manifestacije priprema izložbu: Kulturni život u Užicu između dva rata 1919-1939.
Dokle se stiglo sa digitalizacijom kulturnog nasleđa?
-U strategiji razvoja kulture Republike Srbije, od 2017-2027. godine, značajno mesto zauzima digitalizacija kulturnog nasleđa i implementacija jedinstvenog informacionog sistema u Muzejima Srbije. To je ogroman posao na kome rade svi rukovaoci zbirki koji pored digitalizacije, uporedo rade na reviziji zbirki, prikupljanju, obradi, zaštiti i prezentaciji kulturnog nasleđa, kroz izložbenu i izdavačku delatnost. Kada je u pitanju digitalizacija, želim pre svega da naglasim podršku Ministarstva kulture i informisanja i kompanije „Impol Seval“ Valjaonice aluminijuma a.d. Sevojno u realizaciji projekta: Multimedijalni vodič za prezentaciju kulturnog nasleđa u Narodnom muzeju Užice i depadansima, čiji je krajnji cilj podizanje svesti o značaju kulturnog nasleđa kroz mobilnu platformu sa dvojezičnim sadržajima i aplikaciju Cultural Places.
Potreba za delatnošću kojom se bavi užički Narodni muzej postojala je znatno ranije nego što je 1946. godine i zvanično osnovana ova, jedna od najstarijih ustanova kulture u gradu? Zapravo, dokle sežu počeci rada Narodnog muzeja Užice?
-Potreba za osnivanjem ustanove kakva je Muzej, postojala je
sigurno mnogo ranije. Međutim, uslovi u kojima se zemlja nalazila decenijama unazad i nedostatak stručnih kadrova, nisu dozvoljavali da se ovom problemu posveti veća pažnja. Iz tog razloga, sve do sredine dvadesetog veka, u našem kraju nisu postojale ustanove tog tipa, koje bi se bavile prikupljanjem, istraživanjem, obradom, prezentacijom i zaštitom kulturnog nasleđa. Tek po završetku Drugog svetskog rata, počinju razmišljanja u smislu formiranja Odbora koji bi se bavili prikupljanjem starina u užičkom kraju i pronalaženja adekvatnog prostora za potrebe rada Muzeja.
U početku kada je osnovan kao Muzej ustanka na kojim teritorijama je imao nadležnost i šta se u tome promenilo do danas?
-Na osnovu Rešenja Skupštine Srbije o utvrđivanju teritorijalne nadležnosti Narodnog muzeja Užice iz 1995. godine, zakonski je regulisana regionalna nadležnost ove institucije koja pokriva devet opština Zlatiborskog okruga (Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Sevojno, Sjenica, Užice i Čajetina). Pre ovog Rešenja, Muzej je bio nadležan i za teritorije opština Prijepolje, Priboj i Ivanjicu.
Da li kadrovski možete da iznesete misiju ove ustanove?
-Pre desetak godina doneta je Uredba o zabrani zapošljavanja. U tom periodu, iz naše ustanove je, što smrtnim, što prirodnim odlivom, otišlo više od polovine stručnog kadra. U ovom trenutku, skoro polovina stručnog kadra ima status radnika na određeno vreme, što svakako utiče na realizaciju planiranih zadataka. Uspešno izneti misiju jedne institucije kakav je Muzej, podrazumeva stalnu obnovu i angažovanje novih, mladih i stručnih kadrova.
Kojom sve građom raspolaže užički Narodni muzej, u kojoj meri i na koji način je ona vidljiva za posetioce?
-U zbirkama Narodnog muzeja Užice čuva se nekoliko desetina hiljada eksponata i građe koja tretira period praistorije, antike, srednjeg i novog veka, do savremene istorije. Jedan deo eksponata se nalazi u depoima i povremeno se izlaže na tematskim, a jedan deo je prezentovan na stalnim muzejskim postavkama i na taj način dostupan za domaće i strane posetioce.
Uslovi u kojima je Narodni muzej radio u proteklim godinama, menjali su se, verovatno nikada nisu bili laki. Na koji način epidemija virusa korona utiče na rad Muzeja, kako merite posledice?
-Proteklih godina, ova ustanova kulture prošla je kroz različite izazove, kroz periode uspona, padova i teškoća. Duže od godinu dana borili smo se sa nepredviđenom situacijom koja je zaustavila čitav svet. Radi se o epidemiji korena virusa, kada su muzeji morali da zatvore vrata za posetioce na neko vreme i prilagode svoj rad novonastaloj situaciji. Posmatrajući situaciju na globalnom nivou, smatram da će biti potrebno dosta vremena da ustanove kulture ponovo rade istim intenzitetom kao i pre koronavirusa. Posledice korone merimo odsustvom publike.
Uvek ste bili otvoreni za saradnju ne samo sa muzejima već i sa svim drugim, pre svega, institucijama kulture u Srbiji, ali i van granica naše zemlje. Da li ćete i dalje razvijati ovu saradnju?
-Bogatstvo muzejskih fondova prezentovano je putem brojnih tematskih izložbi koje je Muzej organizovao samostalno ili u saradnji sa drugim muzejima i srodnim ustanovama kulture, u okviru programa međunarodne kulturne saradnje Jugoslavije i Srbije sa inostranstvom, tako da je muzejska građa izlagana u Sovjetskom Savezu, Švedskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Engleskoj, Francuskoj, Istočnoj Nemačkoj i drugim državama. Prošle godine završena je realizacija projekta prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina: Muzejske priče kroz koji je pružena puna podrška radu muzeja prekograničnih područja, kroz jedinstvenu mrežu muzeja, formiranu od 11 institucija kulture iz ove dve države (šest iz BiH i pet iz Srbije). Kroz saradnju sa Forumom slovenskih kultura iz Slovenije, uspostavljene su veze sa muzejima bivših država eh-Yu, kroz projekat : Muzealizacija Drugog svetskog rata u memorijalnim muzejima. Bile su to prve konferencije i prvi susreti muzealaca, nakon raspada Jugoslavije. U okviru zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa, Memorijalni kompleks Kadinjača bio je uključen u projekat: Ljubljanski proces sa drugim muzejima i Zavodima za zaštitu spomenika kulture. Sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kraljevo pripremili smo projekat koji se odnosi na realizaciju građevinskih i konzervatorskih radova na sanaciji spomeničkih kompozicija na Kompleksu Kadinjača. S obzirom da ove godine obeležavamo još jedan veliki jubilej, 80 godina od borbe na Kadinjači i Užičke republike, već imamo naznake od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova da će biti odobrena sredstva za navedeni projekat, kao i Državni program obeležavanja ovog jubileja. Takođe, kroz saradnju sa Turističkom organizacijom Užica, sredstvima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija realizovaćemo projekat: Uređenje unutrašnjeg enterijera suvenirnice na Kadinjači.
Šta je pokazalo vreme korone?
-Vreme korone pokazalo je gubitak i odsustvo publike, s obzirom da nema organizovanih turističkih poseta i školskih ekskurzija. U budućem periodu, sve institucije kulture, ne samo na lokalnom nivou, već i šire, imaće poteškoće u smislu privlačenja i stvaranja nove publike i njihove navike da posećuju kulturne događaje i manifestacije.
Šta je od građe najvrednije, koji je eksponat najstariji?
-Kada su u pitanju najvredniji i najznačajniji eksponati, svakako se radi o predmetima koji uživaju status kulturnog dobra. Jedan od najstarijih predmeta, iz fonda Muzeja, zauzima važno mesto na stalnoj muzejskoj postavci: Užice, nastanak i razvoj. Radi se o keramičkoj posudi koja pripada starčevačkoj kulturi, a koja je pronađena prilikom arheoloških iskopavanja na lokalitetu Kremenilo u selu Višesava.
Kako sada Narodni muzej funkcioniše u organizacionom smislu, koliko je zaposlenih?
-Tokom proteklih sedam i po decenija, Muzej je prolazio kroz različite vidove organizacije. Istorija ove institucije obeležena je brojnim teškoćama, ali i usponima. Danas se u sastavu ove ustanove nalaze Spomenički kompleks Narodnog muzeja Užice, sa dve zgrade u kojima se prezentuju stalne i tematske postavke, podzemnim tunelima (trezorima) i Lapudarijumom antičkih spomenika, Memorijalni kompleks Kadinjača, Jokanovića kuća i Zavičajno odeljenje Muzeja u Novoj Varoši. Na ove četiri lokacije radi 36 radnika, od toga 18 iz osnovne delatnosti (arheolozi, etnolozi, istoričari, istoričari umetnosti, kustosi dokumentaristi, bibliotekari i konzervatori).
