Brzina koju postižu na trkama je 60 – 70 kilometara na sat, a skaču i po 20 metara, 3-5 metara uvis
Dunja ima deset, njen brat Damjan sedam godina, a oboje imaju istu ljubav prema motokrosu. Strast prema ovom sportu razvili su iz uživanja u vožnji kvadova, koji su bili prva vozila koja su ovi budući šampioni savladali. Bezrezervnu podršku roditelja imaju, ali dok otac Ivan koji se bavio autosportom na takmičenjima dovikuje: „Gas, gas!“, majka Mila navija uz majčinsko: „Polako, polako…“
Svoj prvi kvad Dunja je dobila za treći rođendan i vrlo brzo bilo je jasno da je on samo prvi korak u pravcu kojim sada ide, odnosno – vozi.
-Posle kvadova, motor je bilo malo teže voziti, ali mi se jako dopalo. Ponekad se malo plašim pre nego što krenem, ali kada se to desi, onda samo mislim o stazi, nemam vremena za razmišljanje o drugim stvarima, kaže Dunja kojoj je ljubav prema ovom sportu pojačala i školske ambicije, pa je ujedno i sve bolji đak. Posle vožnje po livadama, prešla je na profesionalne staze, a svoje prvo takmičenje nestrpljivo očekuje kada napuni 11 godina. Njen brat Damjan, sa odmeravanja umeća u motokrosu, već je stigao da se vraća sa peharima.
– Posle kvada, počeo sam da vozim motor. Lepo je, uzbudljivo. Ponekad imam tremu pred trku, jer mi je važno da budem dobar, želim da pobedim. Sigurno ću nastaviti da se bavim motokrosom, kaže sedmogodišnji Damjan. Za njega i Dunju, otac Ivan koji se bavio autosportom, uvek ima korisne savete.
– Dunju je sve to zainteresovalo od malih nogu, išla je sa mnom u
radionicu, sedala u trkački auto. Već za treći rođendan dobila je kvad. Brzo ga je savladala, a uskoro su ga zajednički i razvalili, pa smo kupili veći, od 125 kubika sa tri brzine. Počela je baš lepo da vozi, zbog čega smo u Gorjanima napravili stazu sa krivinama. Usledile su svađe – ko će šta da vozi, tako da smo malo zatim nabavili i mali motor, na benzin, automatik. Trkali su se po livadi, dok nismo čuli da je u Arilju napravljena profesionalna staza. Damjan je počeo da trenira, a Dunja je poželela da vozi motor. Tako smo, kada je Dunja imala sedam, a Damjan pet godina nabavili KTM motor za trku. Prva Damjanova trka bila je u Čačku, gde je bio najmlađi takmičar i dobio pehar, priča ponosni otac.
Uskoro su pronašli i trenera, Branka Antića, a svoj motor, koji će moći da vozi sa punih 11 godina dobila je i Dunja. Tada će majka Mila koja svoje buduće šampione ispraća na trke, imati duplu brigu. Brzina koju postižu na trkama je 60 – 70 kilometara na sat, ali skaču i po 20 metara, 3-5 metara uvis. Oprema štiti sve, osim ključne kosti.
-Morala sam da prihvatim, iako mi se nije sviđalo. Videla sam da imaju veliku želju da se takmiče i voze. Odlazak na trening nije tako strašan kao takmičenje, tada imam veliku tremu. Uglavnom snimim početni start i odem u boks gde čekam, a neko me obaveštava: da li je na stazi, da li je pao, dokle je stigao… Nekad su boksovi blizu, tada istrčim da vidim ima li ga, pa kada ga ugledam, vratim se unutra. Jedna trka traje 10 minuta plus dva kruga, a meni je to kao sat vremena. Kada se sve završi, mojoj sreći nema kraja. Dok svi na stazi viču: „Gas, gas!“, ja pokazujem: „Polako, polako…“.
BUDUĆI ŠAMPIONI NA STAZI:
