Klizište u Koštici jedna od lokacija operativno-taktičke vežbe subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji „Sistem 2021“ u kojoj je učestvovalo preko osam hiljada ljudi. Vežba je imala za cilj da pokaže sinergiju i delovanje jedinica lokalne samouprave i javnih preduzeća, odnosno štabova za vanredne situacije u saradnji sa pripadnicima MUP-a, vatrogascima – spasiocima, Crvenim krstom i zdravstvenom službom u slučaju vanrednih događaja kada su ugroženi ljudski životi i imovina.
Načelnik Odeljenja za vanredne situacije Užice Saša Cicvarić rekao je da je cilj vežbe da se proveri mobilnost svih snaga i subjekata sektora zaštite i spasavanja i njihova spremnost. On kaže da je na našoj teritoriji bilo dosta vanrednih situacija, ali su vežbe veoma značajne da se proveri spremnost ne samo vatrogasno-spasilačkih jedinica, Crvenog krsta i službi koje prve intervenišu već i svih subjekata zaštite i spasavanja.
-Kao Sektor u vežbi u Užicu učestvujemo sa sto pripadnika. Pretpostavka je da se dogodio zemljotres u pograničnom području sa Republikom Srpskom i zbog siline zemljotresa prva intervencija je u Bajinoj Bašti zbog pucanja brane na Perućcu. Jedna od pretpostavki jeste aktivacija klizišta u Koštici koje postoji 35 godina, da je došlo do urušavanja potpornog zida i pucanja magistralnog cevovoda – opisao je scenario vežbe Cicvarić..
Kao „kritične“ tačke naveo je ugroženost 40 stanovnika Koštice iznad klizišta, simulaciju saobraćajne nezgoda od zemlje koja se pokrenula i reagovanje tima za spasavanje iz ruševina i požara i druge intervencije. Tokom vežbe vatrogasci-spasioci su „oslobađali“ povrđene iz automobila, tako što su sa auta „nestajali“ krovovi i vrata kako bi im što pre bila ukazana medicinska pomoć dok su ugroženom stanovništvu ekipe Crvenog krsta pružale pomoć.
Pored Koštice vežba „Sistem 2021“ odvijala se na 50 lokacija u Srbiji, 24 grada i 26 opština. Zamenik komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije Zoran Militarov navodi da nažalost Grad Užice ima „bogato“ iskustvo sa vanrednim situacijama tako da je vežba mali test svega onoga što su Crveni krst, vatrogasci i javna preduzeća „Niskogradnja“, Stan“, „Bioktoš“, „Toplana“, „Vodovod“, „Užice razvoj“ preduzimali u raznim situacijama. Rukovodilac cele operacije bio je Štab za vanredne situacije na čelu sa gradonačelnicom Jelenom Raković Radivojević kao komandantom.
-Sumiraćemo rezultate na sednici Gradskog štaba, ali izuzetno smo zadovoljni viđenim na terenu. U vežbi je učestvovalo preko sto učesnika, a sa onima u pripravnosti oko 200 ljudi. Scenario vežbe je zemljotres u okolini Užica, simulacija oko 5-6 stepeni Merkalijeve skale što je potres koji ne bi srušio objekte, ali postoji pojačan rizik od aktivnih klizišta u kombinaciji sa kišnim padavinama i usled čega je došlo do destabiliazacije terena, požara u trafo stanici, prekida struje i vode, pucanja magistralnog cevovoda zbog čega je bez vode 8.600 ljudi, udesa na saobraćajnici i rušenja nekoliko kuća zbog izmicanja zemlje – naveo je Militarov.
Na pitanje novinara o realnom problemu klizišta u Koštici Militarov je podsetio da se ono pojavilo šezdesetih, aktiviralo 1984. godine kadfa je delimično sanirano. Tokom 2014. godine došlo je do ponovnog aktiviranja i sanacije.
-Pošto je klizište vrlo duboko urađen je projekat za sanaciju u više etapa. Završena su geološka ispitivanja, počela je sanacija prvog dela i radi se o nekoliko desetina miliona dinara. Novac nije problem za Grad, ali je problem tehničke prirode ko to može da uradi – kaže načelnik Zoran Militarov.
Crveni krst Užice sa svojim spasilačkim timom i u vežbi na Koštici bio je na visini zadatka i sa vatrogascima-spasiocima na delu pokazao šta znači postupanje i pomoć ljudima kada je najteže.
Danilo Starčević iz Crvenog krsta podseća da su pored vežbe evakuacije i pružanja pomoći, pripadnici Crvenog krsta napravili prihvatilište za smeštaj povređenih i zbrinjavanje i organizuju transport kolima hitne pomoći u zdravstvene ustanove. Starčević dodaje da užički Crveni krst ima ekipu od pet ljudi, spasilaca koja je 24 časa dežurna 365 dana u godini. Broj spasilaca je veći oko 15 bez volontera koji su obučani za pružanje prve pomoći.
