-Godinama uživamo jedan komfor, kada je reč o upravljanju otpadom, koji se ogleda u mogućnosti da svoj otpad, bilo koje vrste i strukture, odložimo bilo kada, bilo gde i u bilo kojoj količini, bez da imamo ikakvu odgovornost za takvo postupanje. Onda za to platimo račun koji nam se isporuči u uverenju da smo ispunili svoju građansku dužnost. Upravo ovakvo razmišljanje i postupanje nas je dovelo do situacije da više nemamo mesta za deponovanje, da smo nezadovoljni uslugom koju dobijamo od komunalnih preduzeća i da mislimo da plaćamo više nego što dobijamo zauzvrat-naglašava Radojević
Užice se često i rekao bih sve češće pominje u javnom prostoru, u kontekstu životne sredine i to prevashodno zbog velikih problema koje ima u toj oblasti, godinama unazad – počev od svojevremenog odustajanja od izgradnje centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što za posledicu ima devastaciju reke Đetinje, preko cvetanja algi u jezeru Vrutci, pa sve do prekomernog zagađenja vazduha u vreme grejne sezone. Sa druge strane, za Užice se čuje i zahvaljujući naporima kojima se pokušavaju, u određenoj meri rešiti ovi i slični problemi. Tako je Užice grad “šampion” u Srbiji, po pitanju sufinansiranja mera energetske efikasnosti na stambenim objektima. Za sedam godina sprovođenje ovog programa, sufinansirano je blizu 1.800 užičkih domaćinstava, koja su unapredila svoju energetsku efikasnost na neki od načina. Reklo bi se da je Užice poslužilo kao uzorni model celoj zemlji, jer smo ove godine svedočili i državnom programu subvencija u ovoj oblasti. Druga stvar, po kojoj se Užice pozitivno prepoznaje, jeste prvi regionalni sistem upravljanja otpadom u zemlji – RCUO „Duboko“. Već 10 godina, ovaj grad svoj otpad sanitarno zbrinjava, uključujući i važne iskorake u primarnoj selekciji otpada i kućnom kompostiranju, što se tek sada počinje primenjivati i u ostatku zemlje. Takođe, raduje i inicijativa za izgradnju regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u čijoj izgradnji učestvuje i naš grad, čime bi i ovo goruće pitanje, trebalo da se reši na održiv i ekološki prihvatljiv način. Ipak, moramo biti realni i konstatovati da je trenutnih problema u životnoj sredini našeg grada, još uvek više, nego što je rešenja. Ostaje nadanje da će se ekološka pitanja visoko prioritetizovati u narednom periodu, kod donosioca odluka na svim nivoima, te da ćemo značajnijim rezultatima u toj oblasti tek svedočiti, ističe za „Vesti“ Miloš Radojević, viši savetnik za životnu sredinu RRA „Zlatibor“ i menadžer BWL projekta.
Sa Regionalnim centrom za upravljanje komunalnim otpadom „Duboko“ sarađujete već duži niz godina na projektima. Šta građani treba da znaju?
Svi prevashodno treba da znamo da je RCUO „Duboko“ jedan od malobrojnih funkcionalnih sistema za sanitarno upravljanje otpadom u Srbiji. Kada kažem funkcionalnih, mislim na sposobnost da primi sve količine komunalnog otpada koji generišu njegovi osnivači, da ih tretira u određenoj meri u svome centru za selekciju i da ostatak sanitarno deponuje. I tako već 10 godina, uz svakodnevne izazove kojih je u komunalnom sektoru više nego što bilo ko od naših sugrađana može da zamisli. Ovo su činjenice koje treba da nas ohrabre da imamo osnova da se nadamo boljim vremenima i situaciji u sektoru upravljanja otpadom. Sa druge strane, još uvek nismo u situaciji da se opustimo u uverenju da će to željeno stanje doći samo od sebe. Potrebno je mnogo rada, ulaganja, učenja i žrtvovanja svih nas, kako bi stvari zaista bile bolje u ovoj temi. Građani regiona takođe treba da znaju da sadašnji načini postupanja sa otpadom nisu adekvatni i da ih moramo menjati, ako želimo da štetna dejstva otpada na životnu sredinu stavimo pod kontrolu. To je najvažnija lekcija koju trebamo naučiti – promene navika i načina rada su osnov za bilo kakav napredak. Godinama uživamo jedan komfor, kada je reč o upravljanju otpadom, koji se ogleda u mogućnosti da svoj otpad, bilo koje vrste i strukture, odložimo bilo kada, bilo gde i u bilo kojoj količini, bez da imamo ikakvu odgovornost za takvo postupanje. Onda za to platimo račun koji nam se isporuči u uverenju da samo ispunili svoju građansku dužnost. Upravo ovakvo razmišljanje i postupanje nas je dovelo do situacije da više nemamo mesta za deponovanje, da smo nezadovoljni uslugom koju dobijamo od komunalnih preduzeća i da mislimo da plaćamo više nego što dobijamo za uzvrat. Kada bi se promenila ova paradigma i umesto nezasluženog komfora, uveo jedan odgovoran odnos prema zagađenju koje generiše svaki pojedinac, verujem da bi stvari dobile potpuno drugačiji tok i da bi se stanje u oblasti otpada postepeno sređivalo. I tu dolazimo do problema – ta promena iziskuje promenu nas samih i odricanje od komfora na koji smo navikli, a to smo najmanje spremni da prihvatimo. Kada se svemu ovome doda i poslovična potreba očuvanja tzv. socijalnog mira i podilaženja javnom mnjenju, onda su takve promene praktično nesprovodive. Na kraju, tome i sami svedočimo kroz mnoštvo pokušaja da se uvede red u ovoj oblasti, koji su rezultirali neuspehom.
Šta je sve kroz projekte poslednjih godina obezbeđeno za grad?
Tokom poslednje decenije, u Užicu je sprovedeno više različitih projekata u temi otpada, finansiranih iz različitih izvora, kako inostranih, tako i domaćih. Kako ne bih nešto preskočio ili pogrešno interpretirao, fokusiraću se na one projekte u čijoj sam pripremi i realizaciji učestvovao, od 2013. pa sve do danas. Reč je o četiri projekta koje je kofinansirala Evropska unija, kroz Programe prekogranične saradnje Srbija-Bosna i Hercegovina i Srbija-Crna Gora, a koji su se bavili: uvođenjem primarne selekcije otpada u užičke škole, zatim uvođenjem primarne selekcije otpada i kompostiranja u užička domaćinstva, uspostavljanjem sistema reciklaže upotrebljenog tekstila i na kraju uvođenjem sistema upravljanja kabastim otpadom, na teritoriji celoga grada (BWL projekat koji je trenutno u toku). Iz svih ovih inicijativa, za grad je obezbeđeno više vrsta različite komunalne opreme i vozila koji bi se mogli pobrojati na sledeći način:170 kanti od 120 i 240 litara za 14 užičkih škola, 37 kontejnera zapremine 3,5 i 7m³, 2 kamiona za potrebe preuzimanja i transporta otpada, 5.000 kanti od 120 i 240 litara za 2.500 domaćinstava, 300 kompostera za isto toliko domaćinstava, 2 kontejnera za upotrebljeni tekstil, 1 tekstilna radionica funkcionalno opremljena za rad 5 krojača, 20 kontejnera zapremine 1,1m³ za ambalažno staklo, presa za baliranje selektovanih sirovina, 4 boksa za opremanje reciklažnog dvorišta na lokaciji „Duboko“, dizalica sa utovarnom rukom (grajfer) i mobilna drobilica (šreder) za sitnjenje kabastog otpada. Pored nabavke opreme, organizovano je i na desetine treninga za polaznike iz resornih gradskih službi, komunalnih i drugih javnih preduzeća, gradskih škola, kao i za nezaposlena lica sa evidencije NSZ-a. Stiče se utisak da je, pored navedenog, najveći efekat svih ovih inicijativa upravo podizanje svesti celokupne javnosti (kako stručne, tako i šire) o značaju teme upravljanja otpadom u ovom gradu. Nakon što je svest podignuta, sada je realnije pristupiti ozbiljnijim iskoracima u temi upravljanja otpadom i to je izvesno zasluga pomenutih projekata i Evropske unije kao donatora.
Koliki je značaj projekta prekogranične saradnje o kabastom otpadu?
Ako je suditi po stepenu uticaja na promenu već pomenute paradigme upravljanja otpadom, mogu reći da je značaj aktuelnog BWL projekta, koji se bavi kabastim otpadom, najveći od svih dosadašnjih. Razlog je jasan – menja se dosadašnji sistem koji nije dao željene rezultate i uvodi se novi, koji se u osnovi bazira na suštinskoj promeni naših navika. Uskoro krećemo sa preuzimanjem kabastog otpada, tačno u određenim intervalima i na određenim lokacijama, rukovodeći se sa tri osnovna postulata. Prvi, jeste činjenica da kabastog otpada nema svakodnevno u svakom domaćinstvu. Štaviše, on se generiše relativno retko, moglo bi se reći par puta godišnje (kupovina nameštaja i velika raspremanja domova i pratećih objekata). Drugi razlog, jeste nemogućnost komunalnog preduzeća da opsluži sve korisnike (preko 20.000 domaćinstava) bez prethodno definisanog plana i dinamike, posebno ako se zna da ono obavlja širok spektar delatnosti i da hronično boluje od nedostatka radne snage i tehničkih sredstava. Treći razlog za uvođenje novog sistema, jeste potpuno odsustvo ekonomske isplativosti svakodnevnog bavljenja kabastim otpadom, na način kako se to do sada radilo. Ovaj otpad, svojim sastavom, nije preterano zahvalan za dalje tretmane, samim tim ni njegova tržišna valorizacija nije moguća, u značajnijoj meri. Jednom rečju, njegovo upravljanje i zbrinjavanje treba maksimalno racionalizovati, što će BWL projekat pokušati da uradi.
Da li je Užice prvi grad u Srbiji koji će raditi na tretmanu kabastog otpada i šta je po vašoj oceni suštinski najvažnije?
Kabastim otpadom upravljaju bezmalo sve lokalne samouprave u Srbiji, jer njega neminovno ima u komunalnom otpadu koji stanovništvo produkuje, ali mi nije poznato da iko od njih ima uspostavljen sistem koji zaokružuje čitav tok ovog otpada, na način kako ga mi planiramo. U našem slučaju, definišu se vreme i lokacija za preuzimanje, a zatim se taj otpad naknadno razvrstava i priprema za drobljenje u specijalizovanoj mašini, kako bi mu se smanjio zapreminski prostor, ali i omogućio efikasniji dalji tretman. Najvažnije, za ovako koncipiran sistem, biće doslednost i pridržavanje svim definisanim koracima. Ovo podrazumeva aktivno uključenje svih aktera, koji se direktno ili indirektno bave temom otpada u gradu, sa posebnim akcentom na inspekcijske službe i komunalnu policiju. Nije ideja da kažnjavanje bude jedini način za poštovanje sistema, pa bi otuda edukacija, lični primeri, opomena, pohvala i slične metode, svakako trebale da prednjače, a kazne da ostanu samo kao krajnja mera. Svesni smo da je 20 odabranih lokacija u gradu, nedovoljno da bi se prišlo svakom sugrađaninu na podjednak način, ali ako se u obzir uzmu tehnička ograničenja komunalnog sektora i nadasve specifičnost terena, tj. nemogućnost da se nađe veći broj adekvatnih mesta za privremeno postavljanje kontejnera, onda brzo postaje jasno da je ovo jedno od retko izvodljivih rešenja. Nekome će kontejneri biti blizu, nekome nešto dalje, ali je od suštinske važnosti da se razume da je to posledica objektivnih okolnosti i potrebe da se ispoštuju kako saobraćajni, tako i bezbednosni preduslovi. NJihovo postavljanje i pražnjenje, vršiće se poslednjeg vikenda u svakom mesecu, što znači da ćemo u gradu imati 12 puta godišnje, priliku da odložimo svoj kabasti otpad, u trajanju od po 4 dana. Na području seoskih mesnih zajednica taj posao će moći da se uradi 4 puta godišnje, u trajanju od po 7 dana. Detaljni vremenski okviri biće naknadno iskomunicirani sa stanovništvom i u tome se nadamo aktivnoj podršci svih gradskih medija.
Sve je više zahteva ali i finansijskih izdvajanja za oblast zaštite životne sredine. Šta je na osnovu vašeg iskustva od posebnog značaja za ubuduće?
Održivost sistema je najvažnija, jer nam mnogo ne vrede sva finansijska izdvajanja, ako ćemo za godinu-dve morati sve to da ponovimo. Nema tog novca koji bi bio dovoljan da nam reši sve ekološke problema, ako ćemo nastaviti da radimo kao što smo radili i do sada. Otuda, svako finansijsko izdvajanje treba da pretpostavi jednu neupitnu održivost. Primera radi, ako smo uložili 190.000 evra da uspostavimo sistem primarne selekcije u 14 užičkih škola, 2014. godine, da li je za očekivati da sistem besprekorno funkcioniše i sedam godina nakon njegovog uspostavljanja ili treba da ponovo ulažemo u istu stvar i 2021. godine? Isto tako, ako ćemo u sistem upravljanja kabastim otpadom uložiti približno 280.000 evra, imamo li opravdanja ako propustimo priliku da potpuno rešimo taj poseban tok otpada, u Užicu? Ja mislim da je odgovor na oba postavljena pitanja – NE!
Na čemu konkretno mora više da se radi u narednom periodu?
Novo vreme, nosi nove izazove. Nije bilo isto upravljati otpadom 80-tih godina prošlog veka i danas. Potrošačko društvo, prenaseljenost, otuđenost od zajednice, odsustvo lične odgovornosti… samo su neki od razloga zbog kojih treba menjati i pristup bavljenju ovom problematikom. Komunalna preduzeća nisu organizaciono, često ni kadrovski pripremljena da se uhvate adekvatno u koštac sa svim ovim. Otuda sam mišljenja da treba ulagati više u ljude i to na svim nivoima, kako bi bili sposobni da uoče probleme na vreme, da prilagode sistem u hodu i tako preduprede veće probleme. Svi kamioni koje kupimo preduzećima i sve kante koje podelimo građanima, nisu dovoljni da se problem upravljanja otpadom reši, nigde, pa ni u Užicu. Potrebni su ljudi, počev od posada koje opslužuju kamion, preko radnika na traci za sekundarnu selekciju, pa sve do kreatora javnih politika u oblasti upravljanja otpadom. Moramo ih jačati, edukovati i usmeravati, kako bi bili kreatori i nosioci sistema, a ne njegovi puki izvršioci.
HRABROST I ZA NEPOPULARNOST
Opšte je mesto da nam svima puno smeta kada vidimo da se pojedinci ne odnose kako treba prema životnoj sredini. Ali kada bolje razmislite, shvatićete da smo svi prevashodno ljudi, te da se ponašamo u skladu sa ličnim stavovima, pojedinačnim kapacitetima, vaspitanjem, ali i u skladu sa prostorom koji nam je neko ostavio za takvo postupanje. Ako je jednom nešto prošlo nekažnjeno, ako vam niko nije ukazao na pogrešno postupanje, nema mnogo osnova verovati da se ono neće ponoviti. Otuda mi najviše smeta kada vidim da kreatori javnih politika i oni koji ih sprovode nemaju dovoljno hrabrosti da svoj posao obavljaju u punom kapacitetu, čak i kada to vodi nepopularnosti. Dok se to ne promeni, nećemo svedočiti većim rezultatima u ovoj temi.
ŠANSA ZA NOVE IDEJE
Gledajmo dalje od svoga dvorišta, pružimo šansu novim idejama, podržimo sisteme koji veruju da će napraviti promenu, odreknimo se lažnog komfora zarad višeg cilja… Na kraju, ako i ne uspemo – prepunjeni kontejneri, kauči po ulicama, divlja smetlišta i slično pojave, svakako nas čekaju i njima se možemo uvek vratiti.
