Iskusni voćari znaju da u jesen, nakon završene berbe, počinje priprema za narednu vegetaciju. Radovi u voćnjaku počinju sa održavanjem higijene u voćnjaku
Sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. NJihovim uništavanjem smanjuje se populacija patogena. Osim predhodnih mera obavezno se primenjuju jesenje plavo prskanje bakarnim sredstvima čime se takođe smanjuju prouzrokovači bolesti. Ovim prskanjem treba zaštiti stablo i njegove grane i grančice od brojnih patogena koji prezimljavaju na kori, u pukotinama kore, rak-ranama, mumificiranim plodovima i sl. Svako prodiranje bilo kog od ovih patogena u drvo voćke neminovno dovodi do slabljenja njene snage, manjeg roda u narednoj vegetaciji i do skraćivanja dužine života voćke i dužine eksploatacije zasada.
Opšta dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način; Standardne preporuke kažu da se prskanje izvodi kada otpadne veći deo lišća, kako bi kvalitetno oprskali grančice, grane, stablo. To pravilo treba korigovati ako u jesen počne opadanje lišća, pa nastavi relativno toplo (iznad 0°C) i vlažno vreme. U tom slučaju plavo prskanje treba obaviti kada počne opadanje lišća,odnosno nikako ne čekati da otpadne 70% lišća. Jer, čim otpadne 5% ili 10% lišća, već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljno jaka da prouzrokuje štete na voćkama. Ukoliko se oduži period vlažnog vremena i temperature iznad 0°C, prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva i sl. U ovom periodu prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i ako temperature omogućavaju infekciju. Mogu se koristiti svi bakarni preparati: bordovska čorba, bakaroksihlorid, bakarhidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid. Voćke treba kvalitetno oprskati – okupati ih, da tečnost može da dospe u svaku ranicu i da sklizne do korenovog vrata voćke. Da bi se to postiglo, obično se preporučuje utrošak od 400 litara tečnosti po metru visine stabla, odnosno 1.200 lit/ha za stabla visine 3 metra. Jesenji tretman je potrebno obaviti u zasadima jabučastog voća, naročito kada su prisutne sledeće bolesti: rak kore jabuke i kruške, prouzrokovač Nectria galigena, rak-rane i bakteriozno izumiranje voćaka (jabuke i kruške), prouzrokovač Pseudomonas syringae pv. syringae, bakterijska plamenjača jabuke i kruške, prouzrokovač Erwinia amylovora. 
Kod koštičavih voćnih vrsta primenjuje se u cilju preventivnog delovanja protiv: prouzrokovači rak-rana i izumiranja grana koštičavog voća (Pseudomonas syringae pv. syringae, Pseudomonas mors – prunorum), prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskve (Stigmina carpophilla), prouzrokovača sušenje (aapopleksiju) kajsije, prouzrokovača monilioze koštičavog voća i dr. Jesenje plavo prskanje je neophodno i i zaštiti maline i kupine kao preventiva od sledećeih bolesti: bakterioza maline-Pseudomonas syringe, gljivični bolesti: Didymella applanata, Leptosphaeria coniothyrium, Septocyta ruborum)
U našim uslovima kod maline list veoma često ne opadne pre pojave prvog snega, tako da ne treba čekati opadanje lišća, već tretman obaviti kad temperatura bude odgovarajuća od polovine septembra do polovine oktobra. Propust učinjen izostavljanjem ili nekvalitetnim izvođenjem jesenjeg plavog prskanja ne može korigogovati u proleće.
Zorica Lazić, dipl.inž.zaštite bilja
