-Nije lako blagovremeno zaštiti nemoćne, pomoći posrnulima i vratiti nadu poniženima. Rezulati našeg rada govore u prilog činjenici da smo svih ovih godina bili na visini tog teškog zadatka. To je istovremeno i obaveza pred kojom, uz veliko profesionalno iskustvo i stručne kompetencije, otvorenog srca dočekujemo vreme novih izazova u ime lepše i bolje budućnosti našeg Grada – kaže Ana Urošević, direktorka Centra za socijalni rad „Užice“
Povodom 60 godina rada Centar za socijalni rad „Užice“ objavio je ilustrovanu monografiju kojom je prigodno obeležen jubilej ove ustanove. Počev od pionirskih dana Centra sa jednim socijalnim radnikom u prostorijama stare drvene zubne ambulante u blizini Sokolane, pa do današnjeg rada u reprezentativnoj namenskoj zgradi u Vidovdanskoj ulici i 47 zaposlenih, knjiga hronološki obrađuje organizacione, zakonske, kadrovske, statusne, reformske i druge značajne promene u višedecenijskom razvoju socijalne politike visokog standarda ove institucije. „Za proteklih šezdeset godina postojanja Centar za socijalni rad „Užice“ promenio je nekoliko puta naziv, adresu i obim delatnosti. Međutim, smisao njegovog postojanja – kroz aktivnosti koje je, shodno društvenim i socijalnim okolnostima, decenijama unapređivao, ostao je nepromenjen. U temelje Centra ugrađena je permanentna briga za najugroženije sugrađane“, ističe Ana Urošević, direktorka Centra.
Za 60 godina postojanja Centar je pružio preko 110.000 usluga. Zbrinuto je na stotine dece bez roditeljskog staranja, kroz raznovrsne vidove podrške osnaženo je i očuvano na hiljade porodica, vaspitnim uticajem predupređen je nastanak i širenje maloletničkog prestupništva… „Mnogo je onih kojima je podrška ove institucije bila slamka spasa i način da se izbore sa životnim problemima. Nije lako svedočiti o teškim ljudskim sudbinama, porodičnim dramama sa kojima se zaposleni u ovoj ustanovi svakodnevno susreću. Jedini trenuci radosti su kada se teške okolnosti prevaziđu i pruži nada i uteha onima koji su stigli do beznađa“, napominje dr Jelena Raković Radivovjević, gradonačelnica Užica u svom uvodnom tekstu za monografiju, naglasivši da Grad Užice kao osnivač Centra prati rad ove institucije i trudi se maksimalno da u svakoj situaciji bude podrška kako bi se pružila adekvatna pomoć ugroženim sugrađanima. „Mogućnosti nisu uvek na onom nivou koji želimo, ali se iskreno nadamo da će intenzivniji privredni razvoj doprineti da u budućnosti ta podrška bude u skladu sa najsavremenijim dostignućima u oblasti socijalne zaštite.“
Većina starijih socijalnih radnika intervjuisanih za potrebe monografije smatra da su 70-te i 80-te godine prošloga veka bile najperspektivnije i najproduktivnije godine rada Centra, kada se prvi put sistemski razvija rad u timovima i komisijama, a Centar postaje moderna ustanova i okosnica regionalnog razvoja socijalne zaštite.
Hronološki prateći statističke izveštaje, stručne komentare zaposlenih, zaključke sa edukativnih tribina, ova kratka hronika rada Centra čitaoca podseća i na ključne društvene promene koje su uticale na osetljivo socijalno tkivo. Stoga, nimalo slučajno, 90-te godine predstavljaju radikalan preokret koncepta rada Centra. Zbog raspada Jugoslavije teritoriju užičkog kraja naselio je veliki broj izbeglica koji su predstavljali novu kategoriju korisnika, a ograničeni materijalni resursi dodatno su otežali rad. „Kada je počeo rat, Centar se bavio uglavnom materijalnim davanjima, deljenjem bonova za hleb, dočekom izbeglica, deljenjem humanitarne pomoći, preživaljavanjem. Sve što smo do tada znali počelo je da stagnira i nazaduje“ , kaže Ljiljana Tucović, diplomirani pedagog. Očit primer narečene tvrdnje je povratak socijalne kuhinje koja je u periodu od dve godine obezbedila ukupno 23 464 obroka.
Sistemske državne reforme početkom 21. veka donele su krupne novine i u radu Centra. Pomenimo samo učešće u realizaciji projekta „Reforma socijalne politike – izgradnja i jačanje države i civilnog društva u cilju smanjenja siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji“, koji je 2003. godine u četiri opštine realizovalo Odeljenje za međunarodni razvoj Velike Britanije (DIFID). Užički Centar za socijalni rad bio jedan od četiri centra u Srbiji koji je svojim iskustvom pri primeni novog koncepta dao smernice za osmišljavanje i uvođenje novog Pravilnika o organizaciji rada centara u Srbiji koji je nakon par godina i donet. Pored toga, podstaknuto je strateško planiranje razvoja socijalne politike u gradu Užicu i jačanje partnerstva javnog i civilnog sektora.
S druge strane, socijalno raslojavanje, karakteristično za period posle dvehiljadite godine, dovelo je do toga da se blizu polovine stanovništva Srbije nalazila blizu „praga“ siromaštva. U velikim industrijskim centrima, kakvo je bilo Užice, sa privatizacijom, od 2000. do 2005. godine oko 8.000 radnika ostalo je bez posla i perspektive. Mnoge porodice nisu mogle obezbediti ogrev za zimu, lekove, komunalne usluge, školski pribor… Mnogima je jedina adresa za kakvo-takvo preživljavanje bila Centar za socijalni rad.
Izgradnja Doma za stare, o čijoj potrebi je govoreno još 80-ih godina prošlog veka, počela je u novembru 2003. godine. Izabrana je lokacija na Zabučju gde se do tada nalazio Prihvatni centar za izbegla lica. Izgradnju doma finasirali su vlada Švajcarske (SDC), Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, UNHCR i lokalna zajednica. Građevinski radovi završeni su 2008. godine. Po parternom uređenju i nabavci opreme, do decembra 2009. godine Dom je opremljen i useljen. Godinu dana kasnije Vlada Srbije Odlukom o mreži ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika, Dom Zabučje predaje na upravljanje Centru za socijalni rad „Užice“.
Priređivači monografije (Zoran Žeravčić i Zoran Jeremić) posvetili su posebno poglavlje Domskom odeljenju za smeštaj odraslih i starijih lica „Zabučje“. Pored zaposlenih, o uslovima za miran život u Domu svedoči i nekoliko korisnika. Jedan od njih kaže: „Srećan sam što starost provodim ovde, gde svi zaposleni profesionalno obavljaju svoj posao u korist našeg zdravlja, sigurnosti i bezbrižnosti.“
Danas dom ima listu čekanja, prima 40 muških i 40 ženskih korisnika. Razmišlja se i o proširenju kapacitea jer po Zakonu o socijalnoj zaštiti ustanove tog tipa mogu da imaju do sto korisnika. Od dvadeset četvoro zaposlenih troje radnika finansira se iz republičkog budžeta, dok svi ostali zaposleni, kao i drugi tekući troškovi, finansiraju se iz cene smeštaja. Moralnu odgovornost društva prema starijim sugrađanima Centar je izvršio obezbeđujući im dostojanstvenu starost.
Odlukom Grada Užica, 2019. godine formiran je Gradski centar za pružanje usluga socijalnog rada koji realizuje usluge ličnog pratioca i dnevnog boravka. U narednom periodu očekuje se veća dostupnost i proširenje broja usluga koje finansira lokalna zajednica. O tome Slobodan Grbić, član Gradskog veća za socijalnu politiku kaže: „Samo ukoliko iz Centra za socijalni rad, u kome se zaposleni svakog dana susreću sa novim izazovima i teškim životnim pričama, imamo potpune informacije i primere iz prakse, možemo da reagujemo na pravi način i obezbedimo pomoć za najosetljivije kategorije stanovništva.”
Statistički gledano, užički kraj u odnosu na druge delove Srbije ima najmanje korisnika novčane socijalne pomoći, najmanje smeštenih, najmanje razvoda i najmanje maloletničke delinkvencije.
Preventivna uloga Centra za socijalni rad je već godinama u usponu. Jača se međusektorska saradnja, intenzivira izlazak u javnost i prezentuje svoj delokrug rada ali i biva nosilac i učesnik raznih gradskih manifestacija, kao što su obeležavanje Meseca starih, Dečja nedelja, Dan komšija i druge.
„U Centru za socijalni rad odgovorno se pristupa poslu, imamo odlične uslove za rad“, kaže Svetlana Jugović, socijalna radnica i dodaje: „Taj rad odvija se po strogim zakonskim procedurama, ali nikad ne zaboravljamo da su ispred nas ljudi koji imaju pravo na novu šansu za bolji život.“
Možda bi najbolje stranice ove monografije ispisali mnogobrojni korisnici usluga Centra. „Nije lako blagovremeno zaštiti nemoćne, pomoći posrnulima i vratiti nadu poniženima, ali nije ni teško kada znamo da će nas sačekati blaga reč zahvalanosti i topli osmeh na licu onih kojima smo pružili šansu za dostojanstven život“ kaže Ana Urošević i zaključuje: „Rezulati rada govore u prilog činjenici da smo svih ovih godina bili na visini tog teškog zadatka.To je istovremeno i obaveza pred kojom, uz veliko profesionalno iskustvo i stručne kompetencije, otvorenog srca dočekujemo vreme novih izazova u ime lepše i bolje budućnosti našeg Grada.“
DOSADAŠNJI DIREKTORI CENTRA ZA SOCIJALNI RAD „UŽICE“
Radmila Čavor, Živorad Avramović, Danica Gajić, Aleksandar Spasić, Dobrivoje Todorović, Milutin Đurić, Jelenka Biljić, Rosanda Đurić, Zaim Ramović, Ružica Jelisavac, Snežana Ivanović i Ana Urošević
Redakcija „Vesti“
