Visina poreza na imovinu u narednoj godini ostaje na ovogodišnjem nivou. Odstupanja su mala i odnose se samo na pojedine oblike nepokretnosti, u pojedinim zonama, kaže za «Vesti» Miodrag Petković, član Gradskog veća zadužen za budžet i finansije
Na poslednjoj sednici Gradske skupštine utvrđena je prosečna cena kvadratnog metra nepokretnosti što je jedan od osnovnih kriterijuma za utvrđivanje poreza na imovinu. Da li će biti većeg povećanja ove vrste poreza na području Grada Užica u narednoj godini?
-Na sednici Skupštine Grada, održanoj 26. novembra, doneta je Odluka o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2022. godinu na teritoriji Grada Užica. Utvrđene prosečne cene predstavljaju početni kriterijum za obračun poreza na imovinu. Za utvrđivanje prosečne cene nepokretnosti, kako je Zakonom definisano, potrebno je da se realizuju najmanje tri prometa u konkretnoj zoni, u periodu od 1. oktobra prethodne do 30. septembra tekuće godine. U zonama gde nije bilo dovoljno prometa i nije utvrđena nova cena kvadratnog metra, kao osnovica za porez na nepokretnosti primenjuju se stare, tj. ovogodišnje cene. Za utvrđivanje poreza na imovinu u našem Gradu definisane su četiri zone, u zavisnosti od komunalne opremljenosti i opremljenosti javnim objektima, saobraćajne povezanosti sa centralnim delovima, radnim zonama i drugim sadržajima.
Ostala dva elementa za obračun poreza na imovinu, stopa i amortizacija, doneti su 2015. godine i nisu u međuvremenu menjani. Stopa za obračun poreza na imovinu za stanove, kuće, poslovni prostor i garaže u našem Gradu godinama je 0,35 posto, dok je Zakonom maksimalno dozvoljena stopa 0,40 procenata. Za obračun poreza na zemljište (poljoprivredno, šumsko, građevinsko), takođe godinama se primenjuje stopa od 0,05, dok je Zakonom definisana maksimalna stopa od 0,3 procenta. U našem Gradu se od 2015. godine primenjuje maksimalno umanjenje po osnovu amortizacije od jedan procenat za svaku godinu starosti nekretnine koja se oporezuje (osim zemljišta), pri čemu, u skladu sa Zakonom, ovo umanjenje može biti maksimalno 40 procenata. Pored ovog, dodatno poresko umanjenje od 50 odsto ima obveznik koji stanuje u kući ili stanu za koji se utvrđuje porez na imovinu.
Naredne godine porez na kuće ostaje na ovogodišnjem nivou u svim zonama, odnosno može biti i malo manji, za iznos dodatne amortizacije. Treba istaći da ovaj porez nije menjan nekoliko godina unazad.
Koliko će biti porez po zonama, na primer, za stan od 50 kvadrata, starosti 20 godina? Recite više i o porezu na poslovni prostor i garaže.
-Ako govorimo o porezu na stanove, doći će do neznatne promene u prvoj i trećoj zoni, pa ako se uzme prosečan stan od 50 metara kvadratnih, starosti 20 godina, povećanje je 50 odnosno 180 dinara na godišnjem nivou, na primer, porez za prosečan stan u prvoj zoni će iznositi 6.450 dinara u odnosu na ovogodišnjih 6.400 dinara, a u trećoj zoni 4.190 dinara u odnosu na ovogodišnjih 4.010 dinara. U drugoj i četvrtoj zoni porez će biti na nivou tekuće godine. Ako opet uzmemo primer za prosečan stan 5.270 dinara (druga zona) i 3.850 dinara (četvrta zona). Takođe, treba imati u vidu da će i ove neznatne promene biti umanjene za dodatnu amortizaciju.
Naredne godine porez na poslovni prostor biće neznatno uvećan samo u prvoj zoni, pa će tako za poslovni prostor od 20 metara kvadratnih, starosti 20 godina, uvećanje iznositi oko 370 dinara za celu godinu, tj. porez će iznositi 5.620 dinara u odnosu na ovogodišnjih 5.250 dinara. U ostalim zonama porez na poslovni prostor ostaje na istom nivou, pa ako posmatramo isti primer kao i prethodnom slučaju, ova vrsta poreza iznosiće 2.250 dinara u drugoj, 1.970 u trećoj i 1.470 dinara u četvrtoj zoni.
Porez na garaže ostaje gotovo nepromenjen, odnosno za garažu od 15 metara kvadratnih, 20 godina starosti, godišnje porez će iznosi 1.735 dinara u prvoj, 1.156 dinara u drugoj, 993 dinara u trećoj i 662 dinara u četvrtoj zoni.
Porez na zemljište (građevinsko, poljoprivredno i šumsko), ostaje na približno istom nivou kao i u tekućoj godini, odnosno, male izmene u smislu povećanja ili smanjenja u pojedinim zonama neće se značajnije odraziti na poreska rešenja.
Nedavno je održana i javna rasprava o Predlogu odluke o komunalnim taksama. Kakve promene tu možemo očekivati?
-Lokalna komunalna taksa, tzv. „firmarina”, naplaćuje se u skladu sa Zakonom, za subjekte koji ostvaruju godišnji promet veći od 50 miliona dinara i nije menjana od 2014. godine. U zavisnosti od zone, vrste delatnosti i veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, firmarina za navedene subjekte kreće se od 26.000 dinara u šestoj do 319.000 dinara u prvoj A zoni, na godišnjem nivou. Na narednoj sednici Skupštine Grada naći će se predlog o promeni iznosa „firmarine” samo za pravna lica u prvoj A zoni, koji ostvaruju promet veći od 50 miliona dinara, tj. uvećanje firmarina sa 319.000 dinara na 480.000 dinara godišnje i to za subjekte koji obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionice, bingo sala i pružanje kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka. Zakonom definisan maksimalan iznos „firmarine” za navedene subjekte je 10 prosečnih zarada, tj. 852.630 dinara.
Porez na imovinu u narednoj godini biće na približno istom nivou kao i u prethodne dve godine, što uz činjenicu da se primenjuje niža stopa za obračun i maksimalno dozvoljen procenat amortizacije, govori o opredeljenju da poreska politika bude podsticajna za građane i privredu. Činjenica da se iznosi „firmarine” (za subjekte koji su obveznici) godinama ne menjaju, takođe, ide u prilog navedenoj tezi. Porez na imovinu jeste značajan budžetski prihod i koristi se za finansiranje infrastrukture i drugih budžetskih izdvajanja, važnih za građane i privredu. Kada je reč o naplati poreza na
