Ostvareni poslovni rezultati u Sinterfuse biće bolji za 25 odsto u ovoj, u odnosu na prošlu godinu, kaže direktor Zoran Sokolović i nagoveštava intenzivni razvoj preduzeća u naredne dve godine
Sinterfuse d.o.o. formirano je 2016. godine kada je izraelska kompanija King Engine Bearings u svetu poznata kao vodeći inovator i proizvođač ležajeva za motore, kupila imovinu, zgradu i opremu nekadašnjeg „Sintera“ koji je otišao u stečaj. Obnovljeni su proizvodni pogoni, investirano je u remont postojećih mašina za proizvodnju prahova obojenih metala i sinterovanih delova, ali su nabavljene i linije za proizvodnju novih proizvoda, bimetalnih traka, ležajeva i čaura za avio i automobilsku industriju koji sada čine 80 odsto ukupne proizvodnje. Od početka do danas Sinterfuse je beležio rast u proizvodnji i prodaji, ove godine najviše, 25 posto. O prvih pet godina rada Sinterfuse i planovima za budućnost, za „Vesti“ govori Zoran Sokolović, direktor preduzeća, diplomirani mašinski inženjer sa više od dve decenije internacionalnog menadžerskog iskustva.
Nekadašnje preduzeće „Sinter“ osnovano je samo godinu dana posle King Engine Bearings, 1961, ali su ga problemi koji su ga sustigli u tranzicionom periodu doveli do likvidacije. Da li je King Engine Bearings možda u nekom periodu sarađivao sa tadašnjim „Sinterom“?
-Pre nego što su došli 2016. godine, Izraelci su se jedino interesovali za metalne prahove što im je bilo važno za istraživanje i razvoj u King Engine Bearings. Od tog pokušaja uspostavljanja saradnje nije bilo ništa. Godinu, dve kasnije, desilo se da su saznali da je „Sinter“ u problemima i da ulazi u proces likvidacije. Tada je ključni momenat bio kada su dvojica većinskih vlasnika King Engine Bearings došli ovde na pregovore i mene pozvali da se pridružim firmi. Prema tome, u ranijem periodu realno nije bilo nikakve saradnje između King Engine Bearings i „Sintera“ jer ova dva preduzeća nisu imala ni sličan proizvodni program. King Engine Bearings zvanično dolazi u Užice 2016, kupuje zgradu i opremu, a ne „Sinter“ kao pravno lice, i osniva novu firmu Sinterfuse, dok je „Sinter“ otišao u likvidaciju.
Sa čim se sve tada suočavate, da li je to bio početak od nule i koliko je zahtevalo novog investiranja?
-Zatekli smo klasičan primer haosa i anarhije. Zgrada je bila komletno devastirana, a oprema u proizvodnji stara od trideset do pedeset godina. LJudi koji su tu radili u izuzetno teškim, neadekvatnim uslovima bili su duboko razočarani u tadašnju firmu. Kada smo ušli u taj prostor, napravili smo listu prioriteta. Krenuli smo ne od nule, već od minusa. Odlučili smo da vratimo oko pedesetak radnika da bismo obnovili proizvodnju prahova obojenih metala i sinterovanih delova koja se do likvidacije odvijala u „Sinteru“, a da bismo to uopšte i sproveli morali smo komletno da remontujemo nekoliko presa. Međutim, dok je „Sinter“ bio u problemima, broj njegovih kupaca drastično je smanjen, a istovremeno, analiza tržišta koju smo uporedo radili, pokazala je da ćemo, ukoliko nastavimo sa tom proizvodnjom, vrlo brzo staviti ključ u bravu. Zaključili smo da moramo da menjamo portfolio naših proizvoda i odlučili da počnemo proizvodnju ležajeva i čaura za automobilsku industriju. To je bio ključni momenat. Tada sami dizajniramo liniju za proizvodnju bimetalnih traka a iz Izraela prebacujemo liniju za proizvodnju ležajeva, zapošljavamo više radnika za koje počinju i obuke u Izraelu i proizvodnja dobija zamah.
Kako ste poslovali do sada, a kako procenjujete da ćete završiti ovu poslovnu godinu?
– Od osnivanja 2016, uvek smo radili profitabilno. Imali smo stabilan rast koji je u poslednje tri godine bio značajniji i na godišnjem nivou kretao se do desetak posto, a ova godina je za Sinterfuse najbolja od kada postoji, završiće je pozitivno i sa dobiti, odnosno, rast prodaje biće 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U junu smo imali najbolju prodaju. I sama grupacija King Engine Bearings u ovoj godini je ostvarila najbolje poslovne rezultate u svojoj istoriji. Međutim, moram da kažem i to da smo mi i sav novac koji je naša matična kuća King Engine Bearings izdvojila za kupovinu imovine i mašina bivšeg „Sintera“ zahvaljujući čemu je i osnovano, praktično, nezavisno preduzeće Sinterfuse, vratili proteklih godina od našeg profita.
Kako objašnjavate ovakav skok u prodaji?
-Vrlo jednostavno. Proteklih pet godina ulagali smo u opremu, u obuku i trening ljudi i to je donelo rezultate.
Šta je proizvodni program Sinterfuse?
-Stari proizvodni program, sinterovanje, sveli smo na 20 odsto, ostalo je nova proizvodnja bimetalnih traka, ležajeva i čaura za avio i automobilsku industriju. Na ovoj jednoj liniji pravimo oko 20.000 ležajeva dnevno. Okvirno svakih 15 dana brodom šaljemo u izvoz 250.000 naših proizvoda, odnosno, oko pola miliona mesečno. Na to treba dodati sinterovane delove, bimetalne trake i po potrebi prahove. U suštini, ovo je naša sadašnja optimalna proizvodnja u odnosu na instalisane kapacitete. Nemamo slobodnih mašina.
Ko su kupci Sinterfuse?
-Tržište i kupce imamo praktično u celom svetu. Pokrivamo komletno EU, Rusiju, svoj magacin imamo i u Turskoj, u Americi, a ove godine otvorili smo predstavništvo i u Meksiku.
Kada sve sagledate, koliko su ukupno vredne dosadašnje investicije King Engine Bearings u Sinterfuse?
-Od početka, ovde je King Engine Bearings okvirno ukupno investirao skoro četiri miliona evra. Najznačajnije ulaganje bilo je u kupovinu same zgrade koja ima oko osam hiljada kvadrata i opreme, a potom je najviše uloženo u renoviranje iste te zgrade, kupovinu novih CNC mašina, u novu liniju za bimetalne trake, liniju za proizvodnju ležajeva, renoviranje proizvodnje prahova. Renoviran je i najveći deo kancelarijskog prostora, odnosno, onoliko koliko nam je potrebno, zatim toaleti, urađene su kantine za zaposlene, sanirali smo krov na celoj zgradi.
Posebno ističete ulaganja u obuku zaposlenih?
-Obuka zaposlenih u King Engine Bearings u Izraelu odvija se u kontinuitetu, traje od mesec do tri meseca i do sada je kroz nju prošlo najmanje 40 zaposlenih. Zahvaljujući vlasnicima, njihovom korektnom pristupu, radnici tokom obuke dobijaju minimalnu zaradu u Izraelu koja je 1.200 evra, ali i platu ovde u Sinterfuse. Znači, dupla plata. I sada ih ima na obuci, a već u januaru ide novih šest, jer planiram i naredne godine da na tri meseca nastavim da šaljem šest do osam radnika.
Koliko je pandemija kovida uticala na poslovanje Sinterfuse?
-Ona uopšte nije uticala na naš rad. Naravno, uvek smo imali izvestan broj zaposlenih koji boluje ili je u izolaciji, ali se to nije odražavalo na proces proizvodnje. Sadašnja zdravstvena situacija u preduzeću je dobra.
Nekadašnji „Sinter“ bio je deo velikog poslovnog sistema „Prvi partizan“ i kada je došlo do njegovog raspada, pojavili su se mnogi problemi za preduzeća koja su činila taj sistem. Da li imate nekih nerešenih situacija sa okruženjem?
– Naročito je u početku bilo problema. Privatizacija firmi bivšeg sistema nije urađena kako treba pa samim tim još uvek nije jasno definisano plaćanje utroška struje, vode, kanalizacije. Najviše želim čist račun, da znam koliko sam potrošio, ali je ovde još uvek to nemoguće. Međutim, uspostavili smo odnose sa komšilukom i sada sve, manje-više ide kako treba. Svi radimo i nema nekih velikih problema.
Koji su trenutno najkomleksniji problemi sa kojima se susrećete?
-Pre svega, nedostatak obrazovnog kadra. Užicu nedostaju visoko obrazovani kadrovi za menadžerske pozicije, najviše mašinski inženjeri. Sinterfuse je strana firma i njeni menadžeri moraju da imaju internacionalno iskustvo ili da su bar radili u stranim firmama. Članovi našeg glavnog menadžmenta sada nisu Užičani, već ljudi sa strane, tehnički direktor, direktor proizvodnje i direktor kvaliteta su iz Kragujevca, ja sam Zemunac. Voleo bih da svi menadžeri na ovim pozicijama budu iz Užica. Upravo smo primili nekoliko mladih mašinskih inženjera, dvojica su iz Užica i želimo da od njih za desetak godina kroz obrazovanje i treninge napravimo ozbiljne menadžere. Kada smo u prve tri godine tražili mašinske inženjere i menadžere sa iskustvom dešavalo se da se po šest meseci niko nije javio na oglas. I sada je situacija slična. Problem je što se u Užicu sistemski niko ne bavi da se deca koja odu na studiranje i vrate u grad.
Koliko Sinterfuse ima zaposlenih, kakva je starosna i obrazovna struktura, kolike su zarade?
– Sinterfuse trenutno ima oko 140 zaposlenih. Starosna struktura u proizvodnji je ispod 40 godina, na primer u proizvodnji ležajeva prosek je čak oko 30, dok je na nivou cele firme prosek godina zaposlenih oko 40. Ovo je mlada firma. Prosek zarade u proizvodnji, ne računam menadžment, je oko 70.000 dinara. Želim da kažem, da smo u firmi uspostavili jedan sistem tako što svi imaju osnovnu platu i na to dodatna sredstva, za prevoz, topli obrok ali i bonuse koji zavise od nivoa proizvodnje koji su se u ovoj godini kretali od 80 do 160 evra. Planiramo da naredne godine oni budu od 100 do 200 evra. Prekovremeni rad je plaćen, a svakog meseca biramo i najboljeg radnika koji dobija poklon u vrednosti od oko 50 evra. Pred Novu godinu za sve zaposlene organizujemo ručak i druženje, za decu zaposlenih obezbeđujemo paketiće. Možemo da se pohvalimo da sada imamo preko 50 dece do sedam godina. Siguran sam da ćemo za godinu, dve doći do stotke. Na početku, pre pet godina nije bilo ni desetoro dece. Što se tiče obrazovne strukture, najveći broj zaposlenih ima završenu srednju školu mašinske ili neke druge struke, a oko desetak posto je sa fakultetskom diplomom.
Koja je vizija ovog preduzeća?
-Imam želju, a to delim sa vlasnicima firme, da imamo stabilan i kontinuiran rast i da nastavimo i u narednom periodu da ulažemo u nove tehnologije, u obuku i obrazovanje zaposlenih. To je suština naše misije i vizije. Ove godine bio je izuzetan rast tako da su i očekivanja od svih u narednom periodu veća. Saradnja sa matičnom kućom je odlična i mislim da je budrućnost grupacije King Engine Bearings baš ovde, u Užicu, jer ćemo za naredne dve godine preći polovinu ukupne proizvodnje cele grupacije.
Da li planirate nove investicije, kratkoročno i dugoročno, koje su najznačajnije?
-Investicije koje planiramo sigurno će u naredne dve godine obim proizvodnje povećati trista posto i omogućiti zapošljavanje još 100 novih radnika. Zapravo, već početkom naredne godine planiramo da jednu liniju za proizvodnju bimetalnih traka dovezemo u fabriku iz Izraela tako da ćemo ih imati dve. Plan je i da u aprilu stigne linija za proizvodnju ležajeva za automobilsku industriju, a onda još jedna takva u junu. Za 2023. godinu planiramo nabavku još dve linije.
Osećate li uticaj energetske krize?
-Prvo, sirovine su poskupele, cena bakra je duplirana, kalaja više nego duplirana, što se odražava na cenu naših proizvoda, a sa kupcima ugovaramo prodajne cene na kvartalnom nivou. Butan gas je poskupeo. Ono što me najviše zabrinjava je cena struje. Ugovor sa EPS-om imamo do 1. januara, a dobio sam novi predlog cene koja bi važila posle isteka ugovora i ona je trista posto veća. Razumem poskupljenje, ali ovoliko, ne. Međutim, nadam se da neće biti tako, jer je država već intervenisala i rekla da u narednih šest meseci ostaje sve isto.
