Za nedeljnik “Vesti” i Radio Užice, ova godina je veoma značajna zbog obeležavanja dva velika jubileja – 80 godina postojanja novina i 50 godina emitovanja programa Radio Užica.
Kroz serijal tekstova u novinama i na portalu Infoera, emisije na Radio Užicu, okviru projekta “U službi građana – 80 godina “Vesti” i 50 godina Radio Užica”, podsetili smo na nastanak i rad u ovoj informativnoj kući u proteklom periodu. Povodom rođendana Radio Užica, koji se obeležava 28. decembara, podsećamo i na ovaj mediji, koji obeležava značajan jubilej, pola veka postojanja.
Jedan od prva dva glasa koji su se čuli na program tadašnjeg Radija Titovo Užice, pored Gordane Stamatović, bio je i glas Dušana Stanića. Priseća se da je poslove oko pripreme i otvaranja radio-stanice preuzela Novinsko -izdavačka ustanova „Vesti“. Idejni tvorac i inicijator ovog projekta, početkom 1971.godine, bio je Jovan Ostojić, tadašnji direktor.
-Uspostavljeni su kontakti sa Radio Beogradom, ugovoreni poslovi i nabavka opreme. Adaptirane su prostorije u Društvenom domu, na Trgu partizana. U jednoj je smeštena tehnika, u drugoj studio, a ostale za redakciju. Na Beloj Zemlji otkupljeno je zemljište gde je sagrađena zgrada u kojoj je smešten predajnik, snage 10 kilovata, a u blizini je postavljen antenski stub visine 70 metara. Za ekipu koja će raditi na radiju već su bili odabrani urednici iz redakcije “Vesti” Stojan Maksimović i Mirko Zečić, novoprimljeni novinar Dušan Ćitić, tehničari Bogoljub Nedić, Vinka Milićević, Milan Lazić i Slobodan Marjanović. Za spikere je raspisana audicija. Šira je održana u Užicu, gde se prijavilo više od 100 kandidata, a druga u Radio Beogradu, nakon čega smo odabrani koleginica Gordana Stamatović i ja. Jednomesečnu obuku imali smo u Radio Beogradu. Koleginica i ja smo radili sa čuvenom Dušankom Vidak, koja je bila glavni lektor i sa gospođom Andrejević, koja je sa nama radila samo akcente.
Po povrtatku iz Beograda nastavili smo pripreme za početak emitovanja programa. Malo su kasnili radovi oko postavljanja opreme, tako da se bližio kraj 1971. godine. Došao je 28.decembar. Zidni sat u studiju pokazuje 16 časova i 55 minuta. Ispred mene u studiju pali se signalna crvena lampa koja označava da kreće program. Pripala mi je čast da prvi objavim: Ovde Radio Titovo Užice na srednjem talasu 271,2 metra i ultra-kratkom 106 megaherca, emitujemo eksperimentalni program.-
Prisećajući se prvog dana emitovanja programa, Mirko Zečić, jedan od prvih urednika radija, seća se da im je srce ubrzano kucalo, a da su sa nestrpljenjem iščekivali trenutak početka emitovanja programa.
– Tišinu prekida špica “Zlatibore širi…” i glas spikera “ovde Radio Titovo Užice na talasnoj dužini…“ Pao nam je kamen sa srca. Spikeri ponavljaju molbu onima koji nas čuju da se jave na telefon broj… I nije dugo trebalo čekati da se javi prvi slušalac. Kaže da se javlja sa Rudnika i da nas dobro čuje. Kako nas i ne bi čuo kada je slušao Radio iz susedne kancelarije. Sada imamo dva sredstva informisanja – list i radio. Za prve urednike programa na radiju Radnički savet je postavio mene i Stojana Maksimovića.-
Njen glas bio je jedan od najprepoznatiljivijih u Užicu 80-tih godina. Možda su, zbog toga što je ona kroz svoj “Radio za vas” privlačila pažnju slušalaca, mnogi zavoleli radio, a neki se u njega i uselili, već više od tri decenije. Danas ne živi u Srbiji, ali i dalje dan započinje uz radio. Snežana Petrović, kako ju je publika znala, danas Snežana Baćir živi u Nemačkoj i na žalost nije u novinarstvu.
-Prva asocija na Radio Užice su mi glasovi prvih spikera Gordane Stamatović i Dušana Stanića. Na radio sam došla na neuobičajen način. Nisam išla preko Komiteta, već sam došla i tražila posao. Radilo se u minimalističkim uslovima, u samo jednom studiju. Tada se vodilo o kadrovima i nismo mogli tako lako da sednemo pred mikrofon. I ja sam obuku prošla u Radio Beogradu, gde sam išla na govorne vežbe. I danas su za mene u radiju najvažniji ljudi, kolege sa kojima sam nekada radila. U naše vreme kolega nije bio konkurencija, već prijatelj, koji je pomagao u radu.-
Početkom turbulentnih, 90-tih godina, glavni i odgovorni urednik Radio Užica bila je Mila Filipović. Danas živi u Čikagu, ne bavi se novinarstvom profesionalno, ali se rado seća perioda kada je bila na čelu ove radio stanice.
-Počela sam krajem 80-tih godina, ali kada je došla ta 1990. godina i kada je došla jedna nova ekipa u Radio Užice i kada smo počeli da stvaramo jedan potpuno novi program, drugačiji koncept, da budemo pomalo buntovnici, onda je sve to dobilo drugu dimenziju i formu. Bili smo protiv i bilo je divno raditi sa svima koji su tada radili, zajedno smo stasavali. Bile su to čarobne godine, radili smo čak i kada nije bilo struje, jer smo nosili gorivo za agregat, kako bi radili predajnici. Bilo je to mračno doba u zemlji, a u isto vreme možda najsvetlije doba Radio Užica, barem po mom mišljenju.-
Dugi niz godina glavni i odgovorni urednik Radio Užica bila je Novka Ilić. Ostala je prepoznatljiva pre svega po političkim emisijama, u kojima je ugostila skoro sve političare iz lokala, ali i iz čitave zemlje. Novka Ilić, sada je u penziji, ali se novinarstva nije odrekla. Vredno radi i danas.
-Radio Užice je bio institucija, koja je uvek bila prijatelj svim svojim slušaocima. Javljali su se uvek kada imaju neki problem, jer smo se mi svuda slušali i čuli. U našoj redakciji svako je bio zadužen za određenu oblast, od politike, privrede, do obrazovanja, kulture, sporta, ali smo imali i ljude na terenu, koji su nam javljali šta se u gradu događa. Period krajem 90-tih godina, bio je dosta težak, jer smo morali napraviti balans između svih onih pooličkih događaja i činilaca, koji su delovali u našoj sredini. Uspevali smo u tome. Organizovali smo svojevrsne radio tribine. Pred izbore imali smo žreb i davali smo prostor svim strankama. Dan uoči izborne tišane, u velikom studiju, koji je kasnije izgrađen, pravili smo debate, na kojima su učestvovali svi politički predstavnici.-
Entuzijazam koji je postojao među ljudima koji su radili na Radio Užicu, je prva asocijacija na ovu medijsku kuću, Nataši Raketić, danas urednici Jutarnjeg programa i emisije „Novosti dana“, na prvom programu Radio Beograda.
-Bila je to neverovatno pozitivna energija, želja da dopremo do svih naših slušalaca i da im prenesemo informacjie tačno, u pravom trenutku. To što sam tada naučila ostalo je i posle 30 godina usađeno u moju profesionalnu biografiju. Na radiju sam počela da radim kao srednjoškolac, zapravo, moj prvi prilog bio je 28.marta 1990. godine, o prolećnom vašaru u Hali sportova. Osećala sam ogromnu odgovornost, kao neko tako mlad, ko želi da se bavi novinarstvom. Naša sreća je to što smo imali ogromnu podršku tadašnje ekipe, pre svega Mile Filipović, Snežane Petrović, Gordane Stamatović, Dušana Stanića i brojnih novinara, koji su se potrudili da nas svemu nauče i da nije strašno ako pogrešimo. Naučili su nas i da je ključna stvar da radimo na sebi. Uz sve to veoma su važna prijateljstva koja su se izrodila iz tog perioda i koja još uvek traju.-
Kao srednjoškolac u Radio Užice došao je i Vladimir Milanović. Radio je 90-tih godina, a onda se nakon duže pauze vratio 2013.godine. Kada je počinjao, formirana je ta mlađa ekipa saradnika.
-Mi smo mnogo naučili od starijih kolega i ja moram da pomenem Vinku, Violetu, Gocu, Dula. To su bili ljudi koji su pružili šansu nama mladima da osetimo šta je to radio. Od njih smo mnogo naučili. Ja moram priznati da je nama bila čast da se javimo na telefon, a da ne pričam o tome kako smo se osećali kada sednemo za miksetu ili pred mikrofon. Radio Užice je nekada emitovalo sve vrste muzike i za mene je bila fenomen emisija “Muzika po vašim željama”, gde sam se susreo sa vrstom muzike koju ja nisam nikada slušao. Ja moram da se zahvalim tadašnjem muzičkom uredniku Petru Jovanoviću, od koga sam mnogo naučio. Tada, kao mlad, nisam shvatao neke stvari, ali zahvaljući njemu naučio sam mnogo o muzici. Radio Užice uvek je bilo skromno sa tehnikom, bilo je to tada, ali je tako i danas. Ali tu su bili ljudi koji su to prevazilazili, jer je uvek bilo važno da u radiju rade ljudi koji ga vole. Radio Užice ima tu sreću, da u njemu rade ljudi koji vole radio.-
Projekat “Uslužbi građana – 80 godina “Vesti”, 50 godina “Radio Užica” sufinansira Grad Užice.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
