Jugofrigo coop, stovarište građevinskog materijala na Beloj Zemlji, jedno od najvećih u Zlatiborskom okrugu, za prošlu godinu je dobilo nagradu „Kompanija godine“ u kategoriji malih preduzeća od strane Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga. Direktor preduzeća, Rodoljub LJubojević, povodom toga kaže da „svakome godi kada neko primete tvoj rad i trud“. Preduzeće je u prošloj godini ostvarilo rekordan prihod u svojoj istoriji, pa iako, prema rečima LJubojevića, taj prihod nije pravi parametar poslovanja zbog povećanja cena građevinskog materijala, ipak je realno veći u odnosu na prošlu godinu što potvrđuje od pet do deset procenata veća količina prodate robe
Jugofrigo coop osnovano je 2000. godine i tada kao i danas, osnovna delatnost bila je trgovina građevinskim materijalom na veliko i malo sa širokim asortimanom proizvoda od proverenih dobavljača. Osnivači preduzeća bila su tri pravna lica, Jugofrigo invest export Beograd, većinski vlasnik po kojem je novo preduzeće i dobilo ime, Interagra Beograd i „Dras“, vlasnika Rodoljuba Ljubojevića. Novoosnovani Jugofrigo coop zakupljuje dugogodišnje uspešno stovarište „Prota Milan Smiljanić“ Sirogojno u Mačkatu koje je u vreme tranzicije urušeno i preuzima 12 radnika, a 2004. ga i kupuje i počinje da razvija posao na tih 16 ari. Posle nekoliko godinama vlasnička struktura u Jugofrigo coop se menja. Vlasnik preduzeća postaje Vera Ljubojević, Rodoljubova supruga, a on je direktor i zakonski zastupnik. Sada Jugofrigo coop radi na prostoru koji zahvata površinu veću od hektara od kojeg je više od 90 odsto u njegovom vlasništvu, dok je ostatak u zakupu. Zapošljava oko 43 radnika, trgovaca, vozača, viljuškarista, operatera na mašinama, a tokom leta, uz sezonce, broj zaposlenih je veći. U okviru stovarišta je i novi pogon za preradu armature, kao i prodavnica „Gvožđar“ sa bogatim asortimanom proizvoda, a slična je i u Užicu na Lipi.
– Moja firma „Dras“ bila je jedna od retkih, privatnih, u Užicu koja se bavila trgovinom građevinskim materijalom. Ljudi su me tada prepoznavali i po obradi betonskog gvožđa, jer sam imao mali armirački pogon i kamion kojim sam to prevozio do kupaca. Delatnost druga dva preduzeća koji su osnivači Jugofrigo coop, nije imala nikakvih dodirnih tačaka sa tim. Međutim, mi smo osetili da građevinski materijal polako dolazi u fokus– priča Rodoljub Ljubojević, inače, trgovac po zanimanju. Svoj talenat za ovaj posao, koji je verovatno nasledio od oca trgovca, i obdarenost da procenjuje kretanja i tendencije u privrednom ambijentu, potvrdio je kroz rezultate koje dve decenije ostvaruje Jugofrigo coop. U preduzeću, osim supruge, radi i Rodoljubov sin, diplomirani ekonomista, ali je dragoceno i znanje kćerke advokatice koja živi i radi u Beogradu.
Od osnivanja Jugofrigo coop, osim manje krize u 2008, nije stagnirao niti je imao velike padove u razvoju i sada je jedno od najvećih stovarišta na području Zlatiborskog okruga.
-Činjenica je da se u proteklih 20 godina nijedna grana industrije nije tako razvijala i nije imala takve pomake, kao građevinarstvo, a mi se nalazimo nadomak jednog od najvećih srpskih gradilišta, Zlatibora. Međutim, morali smo i mi da budemo vredni, radni, organizovani i morali smo razmišljati i unapređivati odnos prema kupcima. Mi smo, na primer, prvo stovarište građevinskog materijala u Srbiji koje je imalo kamion sa dizalicom. Znači rešili smo istovar. Bili smo prvi koji smo imali armirački pogon, među prvima smo počeli da pravimo fert gredice, betonske blokove. Tokom rada zapažali smo šta nam je potrebno da posao obavimo uspešno i sada imamo najsavremenije mašine za obradu betonskog gvožđa – ističe Ljubojević.
Najveći problem u radu stovarišta i danas je naplata potraživanja, ali ga je do sada Jugofrigo coop rešavao više ili manje uspešno, tako da to nije dovodilo u pitanje opstanak preduzeća. Ovaj problem bi se, po mišljenju Ljubojevića, brže rešavao kada bi sudski sporovi koji se vode zbog nemogućnosti naplate potraživanja kraće trajali.
-Nije problem naplatiti ako od onoga sa kojim vodimo spor imamo od čega i da naplatimo. Međutim, sa pojavom deoničarskih društava koja nemaju imovinu, nemoguće je naplatiti potraživanje. U pojedinim slučajevima kupca nismo ni utuživali, jednostavno smo dug otpisali, jer smo znali da ga nikada nećemo naplatiti. Ovaj problem mnogo je manji ako poslujemo sa firmama iz našeg kraja, a jedino možemo da ga predupredimo avansnom naplatom – pojašnjava Ljubojević.
Prošle godine došlo je do znatnog povećanja cena građevinskog materijala i zbog toga, kako smatra Ljubojević, što su određeni inputi u proizvodnji poskupeli, pre svega, energenati.
-Tako je i u svetu, ne samo kod nas.Uticaj na skok cena ima i velika potražnja za građevinskim materijalom, može da se proda mnogo više nego što se proizvede. Naše stovarište i pored poskupljenja nije prodavalo manje, već više. Mislim da će cene građevinskog materijala i dalje rasti, a tržište će odrediti do kada – kaže Ljubojević.
Među najvećim dobavljačima Jugofrigo coop -a su „Titan cementara Kosjerić“ i „Maksima“ Lučani, ali i brojni drugi domaći proizvođači.
– Dobavljačima u 90 odsto slučajeva plaćamo avansno da bismo ostvarili određene bonifikacije i bili konkurentni, jer je konkurencija jaka. Puno robe koja se prodaje na području našeg okruga na veliko dolazi iz velikih centara. Tako da Jugofrigo i druga užička stovarišta zajedno, pokrivaju oko polovine tržišta građevinskim materijalom u našem kraju, ostatak dolazi sa strane – kaže Ljubojević. Značajan deo robe, oko 30 odsto, uvozi iz BiH, uglavnom betonsko gvožđe i armaturne mreže koje niko ne proizvodu u Srbiji. Prošle godine, za sve koji su ovu robu kupili na odloženo plaćanje, stovarište je snosilo posledice poskupljenja gvožđa na berzi.
Kupci Jugofrigo coop su uglavnom investitori i domaći i strani koji najviše grade na Zlatiboru, dok su fizička lica, zbog kojih su, kako ističe LJubojević, stovarišta i nastala, samo jedan vrlo mali deo.
-Zlatibor jeste najveće gradilište, ali ne treba zaboraviti i Užice gde je lokalna samouprava u poslednje vreme osetila da bez građevine nema razvoja. Smatram da je u Užicu još uvek prisutan nedostatak stambenog prostora u kojem u ovom momentu ne možete kupiti jednsoban stan do 45 kvadrata. To je znak da gradnje nema dovoljno, ali je dobro da za nju ima nagoveštaja – kaže Ljubojević i najavljuje da će i Jugofrigo coop, koji je poslednjih godina počeo da se bavi i gradnjom u Užicu, u narednom periodu početi izgradnju stambeno poslovnog objekta na svom placu u centru grada, preko puta Prve osnovne škole kralja Petra II, ali će aktivno učestvovati i na nekim novim gradilištima kao partner, jer je takvo iskustvo stekao u izgradnji stambeno poslovnog objekata na Lipi gde je smeštena i njegova prodavnica.
-Što se tiče trgovine, mislim da smo dostigli željeni nivo, a drugi ciljevi u daljem razvoju preduzeća vezani su za praćenje tokova u građevinarstvu i u skladu s tim i mi ćemo se pozicionirati. Osim što ćemo se više angažovati u samoj izgradnji novih objekata, pokušaćemo da se razvijamo i u širenju naših prodavnica u kojima se može nabaviti sve za završne radove. Mislim da će u toj oblasti u narednom periodu biti dosta posla – navodi Rodoljub Ljubojević.
-Koliko god da je lokacija stovarišta u startu bila bitna, mi smo našu firmu bazirali na jednom drugom principu, a to je da nismo čekali da mušterija dođe nama, već mi da dođemo mušteriji. Iz tog razloga imamo i veći broj kamiona sa dizalicama kojima istovaramo robu na samom gradilištu ili na bilo koji sprat objekta, naravno, u zavisnosti od uslova. Tako da sada 90 odsto prometa ostvarujemo direktno kod kupaca, a samo desetak odsto na stovarištu – navodi Ljubojević.
-Rođen sam u Sirogojnu i moji preci su s jeseni išli u berbu kukuruza, a zimi u Dubrovnik da rade. Bili su pečalbari. Mi smo posle ko zna koliko godina u prilici da možemo da radimo kod svoje kuće. Sada je na ovom terenu prisutan čak i nedostatak radnika. Zahvaljujući opštini Čajetina, koja je dala mogućnost i ljudima sa strane da dođu i grade, stvoren je dobar privredni ambijent i na nama je da to iskoristimo i nađemo svoje mesto u ovom okruženju– kaže Rodoljub Ljubojević.
