Aktuelna situacija u Ukrajini najvažnija je vest u svim svetskim medijima. Za samo nekoliko dana potisnula je i pandemiju koronavirusa u drugi plan. Mnogi dešavanja u Ukrajini upoređuju i sa bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije, 1999.godine. Neko ko je doživeo i to bombardovanje, ali i aktuelna dešavanja u Ukrajini je Užičanin Vladimir Milosavljević.
Vladimir od 2008.godine živi i radi na relaciji Srbija Ukrajina. Trenutno je u Kijevu, glavnom gradu ove zemlje, koja je u žiži svetske javnosti. Ovog jutra za Infoeru ispričao je kako izgleda život u poslednja više od 24 časa i kako žive on i njegova porodica, supruga i dve kćerke.
“Vreme provodim u stanu i ne trudim se da izlazim napolje. Na radiju su jutros javili da nije baš bezbedno da izlazimo. Ja sam juče išao do prodavnice i do pijace da kupim namirnice. Ovde je relativno mirno, jer živimo u delu grada gde su stambeni blokovi, obdaništa, škole. To je naseljen deo i nije interesantan, jer nema vojnih i drugih sličnih objekata. Noćas su se čule detonacije, ali Kijev je ogroman grad, pa nismo sigurni odakle dopiru te detonacije. U centru je verovatno drugačije, opasnije.”
U sredu su deca išla najnormalnije u školu, kaže Vladimir, sve je funkcionisalo uobičajeno. Stalno su se pominjali neki datumi, ali niko nije očekivao da će se ovo baš i desiti, kaže za Infoeru ovaj Užičanin.
“Prodavnice su juče radile normalno, ali danas već ne rade. Pretpostavljam da je pitanje transporta, kako roba da se dostavi, ali i kako ljudi da dođu na posao, jer gradski prevoz ne funkcioniše.”
Proteklih dana iz Ukrajine su stizale brojne fotografije zakrčenih ulica i puteva, jer su ljudi bežali iz gradova, ali i iz zemlje.
“Razmišljao sam ranije da krenem u Srbiju, ali to nismo učinili. Očigledno sam pogrešio što to nisam uradio na vreme. Jedan prijatelj je jutros krenuo iz Ukrajine, ali su na granicama ogromne gužve, kolaps je. Na granicama na izlazu iz Ukrajine ka Slovačkoj i Mađarskoj, kolone su po 30 kilometara, kako sam jutros pročitao. Drumski saobraćaj je trenutno jedini način da se izađe iz zemlje, jer je avio saobraćaj obustavljen, zapravo, zatvoren je vazdušni prostor iznad Ukrajine”.
Vladimir se odlično seća i 1999. godine u Srbiji i NATO bombardovanja.
“Imam utisak da je kod nas bilo drugačije, zapravo, opasnije. Prvih dana su grad non stop nadletali avioni, svaku noć smo sedeli i slušali njihovu tutnjavu na nebu iznad Užica. Ovde avioni naprave nalet i nestanu, a u Srbiji su se non stop čuli. Zapravo, ja nemam pravo poređenje šta se ovde dešava, jer živim u gradu, gde je relativno mirno. Pratim preko raznih blogova čitavu situaciju, ali ima i dosta oprečnih informacija, koje se pojavljuju, pa je teško formirati pravu sliku.”
Vladimir planira, u zavisnosti od situacije, da dođe u Srbiju sa svojom porodicom, dok se situacija u Ukrajni ne bude smirila.
