Prema interesovanju, mislim da će i narednih nekoliko godina potražnja za drvenim kućama biti velika kao i sada, jer je drvo prirodni materijal i nikada ne može da izađe iz mode, kaže za „Vesti“ Aleksandar Kostić
Aleksandar Kostić (31), direktor i vlasnik zanatske radionice „Etno Gajevi“ nadomak Užica, jedini u Srbiji gradi kuće od balvana, ali se nije odrekao ni drvenih kuća, daščara koje nudi srpskom tržištu više od decenije i po. Za Aleksandra je ovo lep zanat, pun izazova koji zahteva dosta rada, truda i vremena, ali se ne žali, jer od njega može dobro da se živi. Od 2007. do danas iz njegove radionice izašlo je preko 200 daščara, a od 2012. preko 50 kuća od balvana.
– Deda Aleksa je prvi kupio bansek sedamdesetih, a otac je početkom devedesetih postavio brentu za rezanje građe, kasnije je instalirao još jednu. Bio je to ozbiljan proces koji se odvijao u dve smene, ali se 2006. godine cena oblovine i rezane građe skoro izjednačila, tako da rezati građu nije se imalo računa. Tada smo sagradili halu, nabavili mašine i pokrenuli stolarski pogon. Godinu dana radili smo baštanske garniture, po malo dokupljivali mašine i već naredne, 2007. počeli smo da gradimo obične, drvene kuće od brvana, daščare. Toliko smo ih do sada uradili da broj i ne znamo, ali ih je sigurno bilo preko 200. Kažem obične, jer su ove koje smo kasnije počeli da pravimo, od balvana, za mene, a i za mnoge druge, neobične. Prvi takav objekat uradili smo 2012. na Zlatiboru i do danas ih je bilo oko 50.
Ko su Vaši kupci?
-Na početku, najviše smo radili za područje Zlatibora, a sada ih gradimo za kupce, uglavnom fizička lica, iz svih krajeva Srbije i iz svih sfera posla, mada se dešava da sarađujemo i sa pravnim licima. Prošle godine najviše smo uradili kuća od balvana na Tari i Divčibarama.
Kako izgleda proces pravljenja kuće od balvana? Ovde, na prostoru radionice, jednu ste skoro završili?
– Kuće od balvana su isključivo ručne izrade, a glavna alatka je motorna testera. Njihova čar je u tome što je svaka unikatna. Investitori pretežno donose svoje projekte, ali ako neko slučajno nije uradio projekat, imamo arhitektu sa kojim sarađujemo i preporučujemo ga našim klijentima. Kada govorimo o izgradnji po sistemu ključ u ruke, ceo proces počinje odabirom građe koju dovozimo na naš plac i odmah počinje ručno skidanje kore guljačima. Na balvanu ostaje bela pokorica koju skidamo vodom pod visokim pritiskom i on postaje gladak. Posle toga, balvani se suše dvadesetak dana i onda, ovde na placu kod nas, počinjemo da pravimo kuću po projektu. Posle toga moramo da ispoštujemo određene vremenske intervale za sleganje pa sklopljena kuća stoji tako minimum tri meseca, onda je rasklapamo po pozicijama, zatim je sklapamo na placu kod investitora i kuću od oko 100 kvadrata možemo da ukrovimo za desetak dana. Preporuka je da tako pod krovom stoji do mesec i po dana da se još slegne. Krov radimo od balvana ili rezane građe, a u 90 odsto slučajeva pokrivka je crep. Zatim postavljamo stolariju, kreće brušenje, šmirglanje, farbanje, unutrašnji radovi, pregradni zidovi, podovi, struja, voda, kanalizacija, opremanje kupatila. Da bi kuća ove veličine od balvana bila komletno urađena, potrebno je godinu dana od potpisivanja ugovora do predaje ključeva naručiocu kada on može da se useli. Što se tiče daščara, po istom sistemu, ključ u ruke, komletno možemo da je uradimo do tri meseca.
Šta koristite još od materijala osim balvana?
-Balvane tretiramo tri puta određenim sredstvom za zaštitu od insekata, buđi i truleži i to prilikom prvog postavljanja kuće na našem placu, zatim kada je rasklapamo i treći put prilikom sklapanja kod investitora. Posle toga, najkvalitetnijim bojama farbamo drvo po želji investitora. Stavljamo i izloaciju između balvana, mineralnu vunu i pamučni filc debljine sedam do osam milimetara. To je sve. Preporučujemo da se posle sedam do osam godina uradi fugovanje između balvana zašta se koristi specijalna masa koja ima elastičnost do dva centimetra. Dosada smo to radili na jednom objektu na Zlatiboru i na dva na Beloj Zemlji.
Kuća od balvana je topla i zdrava?
-Vi dobijate dugotrajnu kuću visoke energetske efikasnosti koja ima debljinu drvenog zida od 35 centimetara, a to je kao zid od cigle od metar. Bez prašine je, bez štetnih toksina pri zagrevanju, pitoma i plemenita.
Kakav je proces izgradnje daščare?
-I za njih je važan odabir građe, bira se da ne bude srce u dasci ili gredi, zatim radimo konstrukciju i stubove. Kod njih imamo spoljašnja brvna, zatim sa unutrašnje strane postavljamo izolaciju pa preko toga drvenu oblogu. Najskoriji ovakav objekat koji smo uradili bila je ergela od 450 kvadrata u Kruševcu kojom smo „zadali domaći zadatak“ konkurenciji u Srbiji, ne samo u Užicu.
Pa kakva je konkurencija?
-Konkurencije ima, naročito u poslednje vreme, jer ljudi vide da u ovom zanatu ima posla i svako ga radi kako zna. Iskerno, u Zlatiborskom okrugu, slobodno mogu da kažem da smo broj jedan po broju urađenih objekata, po broju zaposlenih, po kvalitetu. Možemo da ispunimo svaki zahtev naručioca i stalno težimo da budemo sve bolji. Prošle godine na Tari smo uradili tri objekta po 170 kvadrata od balvana velikog prosečnog prečnika koji je bio od 45 do 50 centimetara na čemu su insistirali investitori. Inače, isključivo radimo po projektu investitora, a ne tipske kuće za koje i nemamo vremena.
Gde obezbeđujete sirovinu, pre svega, balvane?
-Kuće od balvana isključivo radimo od crnog bora i one zahtevaju poseban odabir građe, jer nam je potreban balvan koji nema preveliki pad prečnika s jednog na drugi kraj, koji nema previše čvorova, a najbitnije je da bude iz zimske seče. Najviše koristimo balvane sa teritorije zlatiborskih sela, Semegnjeva, Jablanice, Dobroselice, ali i sa područja Mokre Gore gde je možda i najkvalitetniji crni bor u užičkom kraju. Deo balvana uvozimo iz Bosne, oko 30 posto godišnje. Na primer, prošle godine smo uvezli 250 do 300 kubika. Moram da kažem i to da je sve veći problem obezbediti sirovinu. Nema je, a i to što ima, veoma je skupo, ali smo primorani da kupujemo. Kubik građe koju uzimamo za naše kuće od balvane u proseku košta od 130 do 140 evra, a klasična borovina za rezanje može da se kupi i do 80 evra po kubiku. Što se tiče daščara, za 90 odsto proizvodnje koristimo čamovinu – smreku, jelu, a desetak procenata je borovina.
Koja je površina radnog prostora Vašeg preduzeća s obzirom na specifičnost proizvodnje?
-Naše imanje je veliko. Deo koji koristimo za potrebe firme zauzima više od hektara, deo je pod šumom, uglavnom je to cer i hrastovina, ali od tog tvrdog drveta ne mogu da se rade ove kuće.
Koliko ova vrsta proizvodnje zahteva ulaganja?
-Od početka, od 2006. neprekidno ulažemo u opremu i alate. U proizvodnoj hali imamo desetak industrijskih mašina koje koristimo za izgradnju daščara, a za izgradnju kuća od balvana, kao što rekoh, koristimo samo motorne testere i njih imamo 14 od raznih proizvođača. Potrebno je i dosta ručnog alata kojeg imamo za tri ekipe na terenu. Tu je i viljuškar, kran, dizalica, kombi vozila.
Koliko imate zaposlenih?
-Od 10 do 12 ljudi radi tokom cele godine. Među njima je najviše stolara, pomoćnici stolara, tesari i pomoćnici tesara. Za ovu sezonu sam napravio ekipu i trenutno nemam problem sa stručnim kadrovima, ali sam ga prošle godine imao. Prosek godina zaposlenih je od 35 do 40. Ceo januar ne radimo zbog odmora i praznika. Naša sezona počinje 1. februra i traje do 31. decembra.
Šta je najvažnije u ovom poslu da bi kupac bio zadovoljan?
-Najvažniji je pristup i posvećenost poslu, znanje i iskustvo. Značajan je i marketing kome poslednjih godina više posvećujem pažnju, naročito zbog interneta i društvenih mreža. Međutim, džaba reklama ako ne možete da ponudite kvalitet.
Vi ste mladi, a imate dosta iskustva?
-Od oca Radisava, poznatijeg kao Ruso, dosta sam naučio i danas zajedno radimo. Doduše, on se sada više bavi našom sekundarnom delatnošću, izgradnjom kamenih staza i cokli za drvene kuće, a taj dekorativni kamen uzimamo iz svog majdana. Inače, aktivno sam ušao u posao pre više od deset godina, mada sam radio u radionici i ranije kao srednjoškolac. Zato mi je bilo svejedno koju ću srednju školu da upišem, jer sam znao kojim ću se poslom baviti.
Koji su planovi u daljem razvoju preduzeća?
-Volim ovaj zanat i uvek težim da napredujem, da ga pospešujem novim alatima, voznim parkom. Moj plan je da u skorijoj budućnosti kupim plac na Zlatiboru od četiri do pet ari, da ga ogradim i na njemu po svom projektu uradim sve od balvana, kuću, letnjikovac, garaže, dečije igralište i da ga prodam. Zatim bih nastavio da kupujem nove placeve, opremao ih na sličan način i prodavao. Iskreno, način na koji sada radim nosi sa sobom veliki pritisak kojeg želim da se oslobodim.
Do kada će ove kuće biti aktuelne?
-Nadam se još dugo. Prema interesovanju, mislim da će i narednih nekoliko godina potražnja biti velika kao sada, jer je drvo kao i kamen prirodni materijal i oni nikada ne mogu da izađu iz mode. Može da se desi da u pojedinim periodima samo stagnira njihova popularnost.
