– Brojevi su manje važni koliko mladih doživi nasilje na društvenim mrežama. Bitne su konsekvence nasilja i ozbiljnost problema u društvu s obzirom da inicira i samoubistva – navodi Nataša Milojević iz Fonda socijalne i demokratske inicijative (FOSDI)
„Sigurna na mreži– kako reagovati na govor mržnje, pretnje i mizoginiju na socijanim mrežama“ naziv je radionice koja je održana u Užičkoj gimnaziji. Radionica je deo projekta koji realizuje FOSDI uz podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Cilj projekta je da upozna korisnike i širu javnost sa problemima i izazovima komunikacije na socijalnim mrežama sa kojima se suočavaju mladi, naročito devojke i devojčice i da ponudi odgovore i rešenja koja nudi i zakonski okvir i praksa postojećih institucija.
Učesnici projekta žele da pošalju poruku o neprihvatljivosti nasilne komunikacije u „realnom“ i virtuelnom svetu. Cilj projekta jeste da pomogne mladim ljudima i njihovim roditeljima, pedagozima, nastavnicima da saznaju koji su sve oblici i mogućnosti reagovanja na slučajeve vršnjačkog virtuelnog nasilja, prikazujući pozitivne primere reakcije zajednice.
– Brojevi su manje važni. Bitno je da se sve mlađa i mlađa deca uključuju na socijalne mreže i da su sve aktivniji. Psiholozi nam govore da je baš ova činjenica nešto na šta treba obratiti pažnju – kaže Nataša Milojević. Ona dodaje da postoje predrasude o popularnosti društvenih mreža kod mladih u Srbiji. Najpopularniji je Fejsbuk, a na poslednjem mestu Tik-Tok koji koristi najmlađa populacija. Milojević podseća da su društvene mreže realnost, a Internet svemir u koji se uključujemo sa prednostima, ali i manama koje moramo dobro upoznati kako bismo rešavali probleme.
-Studenti iz Beograda i Čačka radili su istraživanje i došli do zaključka da preko 80 odsto mladih ima naloge na socijalnim mrežama. Izjave o tome koliko vremena na mreži provode su različite i kreću se od dvanaest do pola sata za nužnu komunikaciju – navodi Milojević.
Potpukovnik Svetlana Janković, ekspert za rad i bezbednost kaže da često zaboravljamo da ukoliko smo individualno nebezbedni, nebezbedni smo i kao zajednica. –
Svaki peti mladi čovek je doživeo neko nasilje na Internetu, kao što je svaka peta žena ili studentkinja na Univerzitetu doživela nasilje, pokazuje istraživanje. Pokušavamo da podignemo svest i kroz ovu priču kažemo koliko je za žene, devojčice, devojke, muškarce bitna bezbednost na društvenim mrežama kao tema koja je “najneobjašnjenija” a u svakom trenutku je ima – dodaje Janković koja je nekada radila u komandi Užičkog korpusa.
