Užička Narodna biblioteka je u saradnji sa krivorečkom bibliotekom „Vanja“, 28. aprila organizovala književno-muzičko veče i promociju nove zbirke poezije „Kuća u gaju“ autorke Budimke Tošić (1962) čiji je izdavač Biblioteka „Vanja“ u Krivoj Reci. U programu su, osim autorke učestvovali učenici Medicinske škole (članovi recitatorske i dramske sekcije), književnik i muzičar Dragan Popović i Ilija Marković, duet „Drinski lađari“ i etno muzička grupa „Đurđevak“
Budimka Tošić je do sada objavila dve zbirke poezije, „U kolevci mekih trava“ (2006) i „Sunce na prozoru“ (2013). U njenim pesmama, što potvrđuje i njena treća knjiga poezije „Kuća u gaju“, nema mistike i filozofije, već dominiraju zlatiborski motivi i prizori iz svakodnevnog života.
Deo pesama u novoj knjizi, Budimka Tošić je posvetila i trinaestogodišnjoj devojčici Vanji Zlatić iz Krive Reke po kojoj i Biblioteka nosi ime, a koja je nastradala pre nekoliko decenija nesrećnim slučajem, nepažnjom jednog pijanog vozača.
-Pošto je Vanja bila odličan đak, volela je da čita, učestvovala je na brojnim takmičenjima, njena porodica je odlučila da u njenu čast osnuje biblioteku koja će biti na usluzi svim meštanima koji vole da čitaju. Biblioteka je naročito dobro došla osnovnoj školi u Krivoj Reci koja radi kao izdvojeno odeljenje OŠ „Milivoje Borović“ u Mačkatu – rekla je Budimka Tošić i navela da će sav prihod od prodaje zbirke poezije „Kuća u gaju“ (cena je 300 dinara) ići u fond Biblioteke „Vanja“ i služiće za nabavku novih knjiga kojima će biti nagrađivani najbolji učenici.
Budimka je rođena u čajetinskom selu Šljivovica gde je završila osnovnu školu, a gimnaziju i studije Pedagoške akademije u Užicu. Vaspitačku karijeru započela je radeći sa predškolcima u OŠ „Ljubiša Maksić“ u Biosci, potom u OŠ „Bogosav Janković“ u Kremnima, a zatim prelazi u Dečiji vrtić „Neven“ u Užicu. Radeći sa decom ponovo je proživela dane svog detinjstva kada je znala svaki planinski puteljak, potok i izvor u svom selu i kada je raspoznavala cvrkut ptica i miris trava, što je postalo neiscrpan izvor njene pesničke inspiracije. Međutim, ono što je prati od rođenja i sputava njene ambicije, jeste oštećen vid. Uprkos nastojanju i višestrukim hirurškim intervencijama najpoznatijih svetskih oftamologa, vid joj je sve više slabio, tako da 2003. odlazi u penziju. Članica je Saveza slepih i slabovidih Srbije, poznaje Brajevu azbuku kojom se povremeno služi. Čita časopise u zvučnoj tehnici kojima šalje i svoje pisane priloge, a postaje i članica redakcije beogradskog časopisa „Mozaik“. Budimka je poznata i po svojim zdravicama koje je govorila na mnogim sajmovima rakije, pisala je i pesme u desetercu u kojima je opevala svoj rodoslov i sudbine pojedinih porodica i čitavih familija koristeći istorijske podatke. Članica je Književnog kluba „Rujno“. Glavni oslonac u Budimkinom životu je njen suprug Žarko koji će joj postati, kako sama kaže, njena „zvezda vodilja kroz mračne lavirinte života“. Majka je dve kćerke, ali i baka četvoro unučadi.
